PRVI KUBANSKI ODBOJKAŠ U SRBIJI U Vojodini kao u porodici

Lazaro Rajdel Fundora Travijeso (24) potpisao je trogodišnji ugovor sa aktuelnim šampionom Srbije, a koliko je to veliki događaj u ovom sportu i o kakvom se igraču radi govori činjenica  da su najuticajniji svetski odbojkaški mediji zabeležili ovaj transfer.

Još 2012. godine  Fundora je igrao za kubansku reprezentaciju u Novom Sadu i Svetskoj ligi. Propisi koji su tada vladali u njegovoj domovini su ga odvojili od odbojkaškog terena  dve godine, sada želi povratak u žižu sportske javnosti, da se ponovno dokaže kao vrhunski odbojkaš. Oduševljen je Vojvodinom i Novim Sadom i napominje da se već oseća kao da je kod kuće.

- Ovo što sam zatekao u Vojvodini nisam video nigde, a trenirao sam u mnogo klubova. Ekipom i stručnim štabom sam veoma zadovoljan, a posebno sam  impresioniran brojem ljudi u i oko kluba. Svi su spremni da igračima učine sve što požele, a nije mi bilo svejedno kada sam na potpisivanju ugovora video brojne predstavnike  medija. Priznajem, imao sam tremu. Sve mi to govori da se ovde odbojka voli i da klub liči na veliku porodicu, što je prvi uslov za dobar sportski rezultat. Porodica je nešto najvažnije i zato već mogu da kažem da sam optimista. Znam da je Vojvodina najveći klub na ovim prostorima, gledao sam njene  utakmice i video mnogo mladih i kvalitetnih igrača. U to sam se  uverio za ovo vreme koliko sam u klubu –  sa ushićenjem priča Fundora.

Šta priželjkujete u predstojećoj sezoni?

- Trenutno mi je najvažnije da ojačam, volim da pobeđujem i imam visoke ambicije u životu. Sada moje telo nije onakvo kakvo želim da bude, period pre dolaska u Vojvodinu trenirao sam sa ženama, pa se sada lagano uhodavam. Telo mi se još navikava na nove vežbe, na novi sistem rada, ali ide nabolje i siguran sam da će sve biti kako želim u narednih mesec dana.

Kako vam se čine mladi igrači i tim u celini?

- Svi momci su sjajni. Gledam ove mladiće i, verujte, siguran sam da će većina njih igrati za seniorsku reprezentaciju Srbiju i to za dve do tri godine. Snažni su, dobro skaču, imaju odličnu tehniku, imaju sve. Tim izgleda sjajno, iako nam fali nekoliko igrača koje ne poznajem, ali sigurno su dobri čim su u reprezentaciji. Konstantno svi napredujemo i uverena sam da ćemo biti spremni za sve što nas čeka ove sezone.

Kakav je bio vaš odbojkaški početak?

- Na Kubi imamo letnje akademije odbojke u svih 16 provincija. Pošto sam bio visok, odveli su me na odbojku i već sa 17 godina sam ušao u seniorski nacionalni tim, bez igranja za mlađe kategorije. Sve se desilo dosta brzo.

Na Kubi s radi drugačije nego ovde, u čemu je razlika?

- Razlika je 500 odsto, verujte. Najpre, zamislite ovo: idete na trening pola sata autobusom, a ne možete ni  da zamislite kakvi su autobusi na Kubi i koliko ljudi bude unutra – u šaljivom tonu kaže Fundora. –Treninzi su bili posle doručka i trajali su skoro četiri sata, kombinovano fitnes i trčanje, zatim je sledio ručak, pa obavezni odmor od nekoliko sati i onda još treninga u sali koji su znali da traju i do posle ponoći. Radili smo puno u teretani, ali ne na spravama, samo sa tegovima. Počeo sam da radim sa tegovima kada sam imao svega 13 godina. To su bili ludi treninzi, ali tako se radi na Kubi.

Nije uvek bilo lako, čuli smo da ste imali probleme?

- Igrao sam do 21. godine, tada sam napustio reprezentaciju i Kubu, imao sam problem s kolenom i hteo sam da batalim odbojku. Imao sam i psiholoških problem zbog povrede. Tako je bilo sve dok mi prijatelj sa Kube nije rekao: „Hajde da treniraš samnom, ako te bude bolelo - ne moraš više, ali ako sve bude dobro nastavićemo sa svakodnevnim treninzima,“. Posle mesec dana rada nisam osećao bol, a onda mi je i mama rekla, a ona je najvažnija žena u mom životu: „Lazaro, zašto ne pokušaš ponovo da igraš“. Sve se nakon toga  vratilo na staro i nastavio sam karijeru i ne mogu da iskažem koliko sam zahvalan za svu podršku koju dobijam.

Zbog zakona na Kubi morali ste da pauzirate dve godine. Kako gledate sada na to pravilo koje je  odmoglo mnogobrojnim igračima?

- U principu ne volim da pričam o Kubi. To je moja zemlja i volim je, tamo sam doživeo sve najlepše u životu, ali i sve najgore. Pravilo da Kubanci moraju da igraju u domaćim klubovima kako bi nastupali za reprezentaciju važilo je do 2016. godine, čak mislim da sam poslednji igrač koji je dobio zabranu,a  malo posle mog odlaska to pravilo je ukinuto. To je bilo zaista loše pravilo jer svi želimo da uspemo u životu. Sada je drugačije,igrači će  dati pet ili deset procenata Savezu i bez problema otići u inostrani klub. Da tog pravila nije bilo, siguran sam da bi Kuba imala najjaču reprezentaciju na svetu. Sada se najbolja odbojka igra u Evropi, ima puno kvalitetnih igrača. Mislim da  se  neke stvari polako menjaju u korist kubanske odbojke.

Čini se da vam mnogo nedostaje igranje za reprezentaciju?

- Kubanci vole svoju zemlju i zaista mi nije ni malo lepo što ne mogu da igram za moju državu i moj narod. Iskreno se nadam da će se stvari promeniti, da će kubanski igrači iz  inostranih klubova  moći da nastupaju za reprezentaciju, što svi želimo. Siguran sam da bi svi ljubitelji odbojke na svetu želeli da vide jedinstvenu i najjaču selekciju Kube. Imamo najboljeg odbojkaša na svetu Leona, zatim Leala, Simona, Huantorenu, koji je uzeo italijansko državljanstvo, Erazuela, Fernanda, Ernandesa i da ne nabrajam dalje. Kada bi se okupili   to bi bio tim snova.

Osvojili ste bronzanu medalju na Svetskom kadetskom prvenstvu u Argentini. Da li se sećate tog šampionata i nekih srpskih igrača koji su tada osvojili zlatnu medalju?

- Sećam ga se kao da je bilo juče, još imam noćne more, verujte. Igrali smo dobro, mislim da smo bili najkvalitetniji uz Srbiju od koje smo izgubili 3:1 u drugoj rundi. Sećam se tog meča jako dobro, imao sam nekoliko grešaka u završnici. Nisam mogao da spavam tada, pričao sam sa psihologom, ali posle smo stigli do polufinala. Poraženi smo od Španije, tačnije razbili su nas, a onda smo dobili Francuze u utakmici za bronzu. Na turniru pre tog prvenstva smo lagano dobili Španiju, ali su totalno promenili igru za to polufinale i nismo uspeli da se snađemo, nikada od tada nisam video takvu promenu jedne ekipe. Sa tog prvenstva se sećam Milana Katića, Uroša Kovačevića, Mihajla i Čedomira Stankovića, a kasnije sam čuo da su svi bili igrači Vojvodine.

Fundora  tvrdi da se već navikao na život u Srbiji.

- Kuba je karipska država pa nema mnogo belaca i tu je velika razlika u odnosu na Srbiju –  u šali kaže već sada među saigračima popularni Laki. – Hrana je odličan u Srbiji, veoma slična kubanskoj, devojke su lepe, ljudi ljubazni... Voleo bih da moja majka može da dođe, ali o tome još nisam pričao sa klupskim čelnicima,biće vremena i za to.Utisci su divni, lepo mi je u Srbiji.

Prvi ste odbojkaš sa Kube u Srbiji, da li ste to znali?

- Kada je u novinama i na društvenim mrežama izašao tekst o mom dolasku u Srbiju, dobio sam puno poruka sa svih strana i svi su mi govorili da sam prvi Kubanac odbojkaš u Srbiji. Verujte, već se osećam kao kod kuće i siguran sam da ću se pokazati u pravom svetlu.

Znači, postoji mogućnost da nađete devojku ovde, oženite se i ostanete u Srbiji?

- Sada se vi šalite, ali zašto da ne, sve je moguće, slobodan sam. Za sada je najvažnije da se fokusiram na rad i trening, a kasnije na utakmice i igru, za sve ostalo će biti dovoljno vremena – kazao je Lazaro Fundora.

Marko Ristić