BLAGO NAVIJAČIMA KADA JE I BRONZA NEUSPEH Posle osvajanja srebrne medalje naših odbojkašica na Evropskom prvenstvu

(Specijalno za "Dnevnik")

Zaslužile su naše „lavice“ doživotnu hvalu na račun svega urađenog i pronošenja slave Srbije širom Evrope i sveta i tu ne sme da bude pogovora.

Ljudi iz odbojkaškog sveta znaju da cene sve što je urađeno i zaista treba razmisliti da se nekim devojkama, barem u njihovom rodnom mestu, za života podigne spomenik jer ono čime Srbije može da se podiči u rezultatskom smislu naših odbojkašica, ne mogu ni mnogo veće svetske sile. Na kraju, ne treba izostaviti ni činjenicu da su upravo ove devojke igrama i rezultatima učinile odbojku najpopularnijim ženskim sportom kod nas, zato zbog broja klubova i velike baze možemo bezbrižni da gledamo u budućnost našeg sporta preko mreže.

Strašan niz

Srebro i bronza na Olimpijskim igrama (2016. i 2021. godina), dve vezana zlata na Svetskim prvenstvima (2018. i 2022. godine) i jedna bronza koja je sve pokrenula još 2006. godine. Evropska prvenstva su osvojena u tri navrata (2011, 2017. i 2019. godine) uz tri srebra i jednu bronzu, srebro sa Svetskog kupa u Japanu 2015. godine trasiralo je put na OI u Brazilu i prvu medalju, a pomenućemo samo još tri bronze iz Gran prija, tri zlata i bronzu iz Evropske lige, bronzu sa Evropskih igara 2015. godine i bronzu u Ligi nacija prošle godine.

Na poslednjih sedam Evropskih prvenstva, Srbije je uzela šest medalja (izuzetak je samo 2013. godina kada je zauzeto „slabo“ četvrto mesto) i realno govoreći, malo smo se svi razmazili jer smo navikli da se nižu odličja, a već bronza se tretira kao neuspeh.

Pre nekoliko dana je u Briselu spuštena zavesa na smotru najkvalitetnijih odbojkašica Starog kontinenta i Srbija je ponovo bila srebrna. U finalu, posle velike borbe, Turkinje su bile srećnije, nikako bolje, ali znajući šta sve naše devojke mogu, možemo spokojno da tvrdimo da će se sve vratiti i to sa kamatom. Neki kažu da je moglo bolje, neki su otišli dotle i istakli srebro kao neuspeh, a samo ćemo reći da je Italija na kraju ostala bez medalje.

Rivalstvo Srbije i Turske, a neretko i Italije i Rusije u vrhu kontinentalnih okvira rasplamsalo se u poslednjih 10 godina. Još se sećamo Evropskog prvenstva 2019. godine u Ankari kada se pred 15.000 Turaka pevala himna „Bože pravde“.

U pomenutom finalu pre nekoliko dana, delovalo je kao da se igra u Ankari, sa više od 9.000 Turaka na tribinama i srpskim navijačima kojih je bilo tek oko 150, ali i te kako su se čuli, posebno kada je bilo 2:1 u setovima za naše devojke.

Lepo je biti uz Srbiju

Zbog svega navedenog, zaista je lepo biti navijač odbojkaške reprezentacije Srbije, a ta titula se profilisala u poslednjih nekoliko godina. Odbojkaški savez Srbije je oformio grupu navijača, većinom odbojkaških radnika širom Srbije, koji organizovanim putovanjima prate poduhvate i podvige obe naše seniorske reprezentacije. Sve nalik na Poljsku ili Estoniju koji na svakom takmičenju. Ma gde da je na svetu, imaju podršku sa tribina. Ovaj koncept, uvek je prožet putovanjem i druženjem odbojkaških radnika koji nikada nisu štedeli grla i dlanove za naše igračice i igrače, do sada se pokazao kao sjajan i neretko su svetski mediji izveštavali o nekoj grupi navijača iz Srbije koja je autobusom prevalila hiljade kilometara.

Ovako je počelo

Organizovana grupa Navijača Srbije koja iz godine u godinu menja sastav, ali ne i broj, aktivna je od 2017. godine i Evropskog prvenstva za odbojkaše u Poljskoj kada se išlo na grandiozno otvaranje šampionata na fudbalskom stadionu u Varšavi. Tada je Srbija upisala maksimalnu pobedu nad domaćom Poljskom i nad 70.000 navijača na tribinama.

Usledilo je Svetsko prvenstvo u Italiji (Bari, 2018. godine), Evropsko prvenstvo za dame u Turskoj (Ankara, 2019), Kvalifikacije odbojkaša za Olimpijske igre u Tokiju (Berlin, 2020), pa Svetsko prvenstvo za seniore prošle godine u Poljskoj i ove godine Brisel i Evropsko prvenstvo za dame koje su nam podarile još jedno vredno odličje.

O pomoći i uzvišenom osećanju najbolje svedoče reči naših reprezentativki i reprezentativaca. Maja Ognjenović je pre neki dan pohvalila grupu koja je prevalila veliki put do Brisela i istakla da nema ništa lepše nego kada te bodre i van granica naše zemlje. Naravno, nije u pitanju samo ona, a na svim minulim šampionatima na kojima su bili Navijači Srbije, reprezentacija je na kraju upriličila druženje i slikanje ispred hale.

Na ovo Evropsko prvenstvo, grupa je došla zapravo od četvrtfinala pa do kraja. Pratili smo svi naše devojke od Čehinja, preko Holanđanki pa do meča sa Turkinjama i malo nam je falilo ovoga puta da se srpski barjak još jednom podigne na vrh pobedničkog postolja. Svakako, nije bilo lako. Valjda organizator nije računao na toliki odziv Turaka na finale iako ih u Briselu i okolini ima desetine hiljada, da ne pričamo u obližnjoj Nemačkoj. Ovoga puta su osvojili zlato, pa nije bilo incidenata, a gotovo sigurni bi ih bilo da se meč završio pobedom Srbije jer još nisu zaceljene rane iz Ankare od pre četiri godine.

Do nekog novog takmičenja i nekog novog uspeha, budimo navijači odbojkašica i odbojkaša Srbije jer nema lepšeg osećaja, ni za nas, ni za momke i devojke na terenu.

Marko Ristić