Ne treba trčati pred rudu
Marko Nikolić kaže da ima neke dileme pred gostovanje Radu, ali sigurno da će parnjak na sredini terenu Brazilcu Evertonu biti upravo ovaj dvadesettrogodišnji momak.
- Ne mogu da se požalim na svoj status u Partizanu. Dobio sam veliku minutažu,što mi je ogroman podsticaj za dalje. Posle neuspešne epizode u Dinamu iz Moskve, sa svojih osamnaest godina, rekao sam da ću u Srbiji na sve načine pokušati da pokažem da su pogrešili i za sada mi dobro ide. Imao sam podršku od svih trenera u Partizanu sa kojima sam radio, što mi pokazuje da sam na pravom putu. Dolazak u Humsku je bio pravi potez, nadam se da ću biti još bolji – raspoložen je Jevtović.
Mladi fudbaler je osetio sve čari i stresove igranja za klub kakav je velikan sa Topčiderskog brda. Posle prave bajke, usledio je košmar.
- Prvi izlazak u Evropu i gol protiv Steaue ću. Savladali smo nekadašnjeg prvaka Evrope i plasirali se u poslednje kolo kvalifikacija za Ligu šampiona. Mislio sam da posle toga slede nove radosti. Ali, onda je došla utakmice sa Bate Borisovim, crveni karton, koji je moju ekipu koštao boljeg rezultata iz Belorusije, a kasnije i eliminacije. Iako i dalje mislim da sam nepravedno isključen, još mi se u snovima javlja taj detalj i izaziva košmare.
Jevtović pamti još jedan detalj iz dosadašnje karijere.
- Jedan od najdražih golova mi je i onaj koji sam u dresu Novog Pazara postigao protiv Crvene zvezde, kojim smo savladali velikog favorita. Sanjam da se tako nešto desi i u večitom derbiju.
Kao potvrda dobrih igara stigla je i ponuda prošle godine od ruskog Rubina, koju je Partizan glatko odbio.
- Velika je čast biti na meti tako velikog kluba, ali ne žalim što nisam otišao. Još veća čast mi je što je Partizan smatrao da vredim više. Mlad sam, ima vremena za inostranstvo, posvećen sam samo crno-belima. Iz iskustva znam da ne treba trčati pred rudu. Šta će meni u ovom trenutku nešto više od igranja za velikana kakav je Partizan? Uz dobar rad, doći će i dobre partije i za budućnost se ne sekiram – jasan je pouzdani vezista Marko Jevtović.
I. Lazarević