Miloš Ćuk: Publika nam davala silnu energiju

Njegovi golovi u finalu EP bili su veoma bitni: prvo je doneo izjednačenje na 3:3, posle vođstva Crnogoraca od 3:1, a zatim i prvo vođstvo Srbije (7:6).Presrećan je zbog osvajanja titule i u startu ističe da im je malo smetao pritisak javnosti da moraju da budu šampioni.

- U našoj filozofiji igre zlato se podrazumeva kao krajnji cilj, pogotovo što se igralo pred domaćom publikom. Pritisak nam je nametnut od starta sa strane i od medija, a i sa onom najavom dočeka dan pre finala. To je bio i razlog što smo u nekom grču odigrali prve dve četvrtine u finalu sa Crnom Gorom. Nije nam prijalo to što su nas pre finala proglasili za prvake Evrope i to je bio razlog što smo pružili malo lošiju igru u odnosu na prethodne duele. Ali, nas trinaest, uz stručni štab, sve smo izdržali i uspeli smo da osvojimo zlato – zadovoljan je Ćuk.

Da li je i tih 18.000 gledalaca koji su bili na finalu bio dodatan pritisak za vas ili su vam oni pomogli da pobedite?

- Za mene lično to nije pritisak, već sam osetio neku ludačku energiju još od kada smo izašli na zagrevanje. Pogledao sam okolo i kada sam video prepune tribine to je za mene bilo neopisivo iskustvo.

Mnogi su očekivali da će i sa Crnom Gorom biti lako, zaboravljajući da je skoro svaka vaša međusobna utakmica bila rezultatski neizvesna.

- Da, upravo tako. Sa Crnogorcima se najbolje poznajemo od svih reprezentacija. U tim duelima pobeđuje onaj ko više želi pobedu u tom trenutku. To smo ovoga puta bili mi. Nismo odigrali najbolje, zapravo ta utakmica i ona sa Slovačkom bile su naše najgore na prvenstvu.Cilj nam je bio da ih slomimo ritmom. Mislili smo da će se to desiti ranije, ali nije nas išao šut. Znali smo da moraju da “puknu” jednom i to se desilo u četvrtoj deonici. Napravili smo razliku, oni su uspeli da se vrate, ali smo na kraju mi slavili.

Crnogorci su se žalili na suđenje, neki njihovi igrači su čak rekli i da niste zaslužili zlato.

- U našem maniru nije da komentarišemo suđenje, a ne bih želeo da komentarišem ni njihove izjave, jer kao što je naš selektor Savić rekao takve izjave su dale “vruće glave”. Smatram da u finalnom okršaju nije bilo ničeg spornog.

Da li zlatna medalja i odlična organizacija prvenstva mogu da promene nešto na bolje u našem klupskom vaterpolu?

- Kod nas je trenutna situacija u klubovima više nego tragična, ali po meni najveća pobeda je da smo mi na utakmici protiv Malte i Francuske, koje nisu u našem rangu, imali pune tribine. Mislim da je to znak da ljudi vole vaterpolo u Srbiji, da poštuju naš rad i da ima mnogo prostora za napredak i za klupski vaterpolo koji zaslužuje mnogo bolji status od onog koji trenutno ima.

Za razliku od nekih drugih reprezentacija, u našoj samo jedan igrač igra u domaćem prvenstvu. Koliko to odmaže?

- U mađarskoj reprezentaciji, na primer, svih 13 igrača nastupa u domaćem prvenstvu, što je veoma važno, pogotovo u olimpijskoj godini. Selektoru su stalno dostupni i može da ih okupi kad god smatra to potrebnim. To je velika prednost u odnosu na nas koji smo rasuti po Evropi – zaključio je Ćuk.

Gordana  Malenović

Sve u službi Olimpijade

Ovo EP bilo je proba pred Olimpijske igre, a zbog zgusnutog kalendara završni turnir Svetske lige biće poslednji ispit pred Rio.

- Da, zato moramo da se plasiramo na završni turnir, jer ako ne odemo teško ćemo negde naći sparing partnere pred Olimpijske igre. Ali, zapravo sva takmičenja, još od Svetskog prvenstva u Barseloni, bila su u sklupu priprema za Rio. Doduše, ne prija nam što se već sada priča o Riju, jer nam se stvara nepotreban teret. Mi sami znamo šta moramo da uradimo i šta na Olimpijadi hoćemo.

Zlatna novosadska četvorka

Novosadska Vojvodina pored beogradskog Partizana ima najbolju vaterpolo školu u Srbiji. To dokazuje i veliki broj reprezentativaca koje je iznedrila poslednjih decenija.

Oni su proneli slavu našeg najtrofejnijeg sporta širom sveta, a među 13 igrača koji su u subotu osvojili zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Beogradu su četvorica Novosađana, braća Gojko i Duško Pijetlović, Branislav Mitrović i Miloš Ćuk.