Uz puno emocija, KSS obeležio “Sećanja na Borislava Stankovića”

Događaju su prisustvovala brojna velika imena iz sveta košarke, predsednik FIBA Evropa Turgaj Demirel i prvi potpredsednik FIBA Šeik Saud Ali Al-Tani, legende poput Dušana Ivkovića, Bratislava Đorđevića, Željka Obradovića, Nemanje Đurića, Dragoslava Ražnatovića, Vlade Đurovića i mnogih drugih, kao i članovi porodice Bore Stankovića…

Ovaj dan smo posvetili uspomeni na Boru Stankovića i to je naš mali dug za sve ono što je učinio za košarku, za svoju domovinu – ali i za mnoge od nas u ovoj dvorani. Bora Stanković je kao retko ko bio sve u košarci i u svemu je imao uspeha: bilo kao igrač, kao trener ili kao funkcioner. Možda ga je od svih najbolje opisao nekadašnji predsednik Fiba Džordž Kilijan kada je rekao da je Bora Stanković – gospodin košarka! Za sve nas, koji na bilo koji način pripadamo ovom sportu, Bora je bio i ostao sinonim za košarku. Neko ko je čitav svoj život posvetio igri pod obručima. Tu njegovu odanost i posvećenost košarci osetio sam i ja lično, tokom osam godina saradnje u FIBA Evropa i kada je kao počasni predsednik Košarkaškog saveza Srbije dolazio na mnoge naše događaje. Uvek je bio zainteresovan da se uključi i rad i pomogne onoliko koliko može. Gospodin Stanković je do kraja svog života jasno i glasno zastupao svoje stavove. Sa njim možda niste mogli uvek da se složite oko nekih stvari – kao što je to bio slučaj sa mnom u pojedinim situacijama  – ali ste morali da ga poštujete i uvažavate. U ovom trenutku, dok se igraju olimpijske kvalifikacije, pravi je trenutak da se posebno osvrnemo na remek delo Bore Stankovića, a to je – brisanje granica između profesionalaca i amatera. Zajedno sa nekadašnjim komesarom NBA Dejvidom Šternom udario je temelje globalizaciji košarke i otvorio vrata Olimpijskih igara igračima iz NBA lige. Danas je košarka jedna igra za jedan svet, igra u kojoj više nema podela na ove i one, igra u kojoj nema nepobedivih. Sve to zahvaljujući Bori Stankoviću. Moglo bi još mnogo toga da se kaže o njemu, ali prepustiću to onima koji su ga poznavali bolje od mene. Ono što je do nas koji vodimo srpsku košarku, mogu da obećam da je ovaj događaj samo početak našeg vraćanja duga Bori Stankoviću za sve što je učinio za nas i naš voljeni sport, kazao je predsednik KSS Predrag Danilović u svom obraćanju.

Posle Danilovića, govor je održao prvi potpredsednik FIBA Šeik Saud Ali Al-Tani, koji je rekao da su se „okupili u čast života i rada Borislava Stankovića, čoveka koji je bio  jedna od  najvećih i najuticajnijih ličnosti u istoriji košarke“.

Nakon uspešne međunarodne košarkaške karijere kao igrač, igrao je  za Jugoslaviju  na prvom Svetskom privenstvu 1950 godine,  nastavio je uspešnu karijeru trenera u svojoj zemlji i Italiji, poručio je.

Uspeh koji je postigao kao igrač i trener za njega nije bio dovoljan. Ubrzo je postao pokretačka snaga u razvoju košarke kao sporta. Gospodin Stanković je bio ključna figura u organizovanju prvog svetskog prvenstva na tlu Evrope, a koje se održalo 1970. godine u Jugoslaviji. Ovaj veliki uspeh, zajedno sa trijumfom Jugoslavije na košarkaškom terenu, otvorilo je put za ulazak Stankovića u Međunarodnu košarkašku organizaciju FIBA. Zatim je 1976. godine imenovan za drugog generalnog sekretara FIBA i odmah je krenuo na uspostavlja mostove između Istoka i Zapada u vreme Hladnog rada, kao i da radi na integraciji većeg broja zemalja u FIBA organizaciji. Iskreno, ne mogu rečima izraziti kolika je uloga  gospodina Stankovića bila u ujedinjenju svetske košarkaške zajednice pod okrilje FIBA organizacije. Mnoge zemlje sa kontinenta odakle dolazim, Azije, su postale članice FIBA organizacije u vreme Borislava Stankovića. Naravno, pamtićemo ga kao osobu koja je otvorila novu eru našeg sporta, kroz dogovor sa NBA ligom, a koji je omogućio  profesionalnim igračima da učestvuju na najvećim takmičenjima nacionalnih timova: Olimpijskim igrama i Svetskom prvenstvu. Učešće Drim tima na Olimpijskim igrama u Barseloni je bio trenutak koji je promenio istoriju košarke i zahvalni smo gospodinu Stankoviću za to. Tokom 27 godina koje je proveo na mestu generalnog sekretara, Borislav Stanković je podigao standarde klupskih i međunarodnih takmičenja širom sveta. Evropska klupska takmičenja su postala platfoma razvoja košarke u mnogim evropskim zemljama i podstakla svet da krene istim putem. A gospodin Stanković je sve to uradio tako što je svima bio lider, ali ne samo tradicionalnim košarkaškim zemljama već i zemljama u kojima se košarka razvijala. Uvek se trudio da sve zemlje mogu slediti planove FIBA organizacije. Imao sam zadovoljstvo da radim sa njim preko dvadest godina i on je uvek bio spreman da sasluša  i pronađe rešenje za svakog. Njegovo liderstvo je primer za sve buduće generacije. To je i razlog zašto FIBA pruža podrušku ovom filmu, kao umetničkom delu koje će proći test vremena i ostati kao podsetnik. Film nam pokazuje kako lider, svojim vrednim radom i vizijom, može popularnost jednog sporta podići na više nivoe, rekao je prvi potpredsednik FIBA.

Bora je, sem toga što je zapamćen kao veliki trener i strateg jugoslovenske, evropske i svetske košarke, bio isto tako izuzetan igrač. Kao član Crvene zvezde bio je tri puta prvak države i odigrao je 36 utakmica za jugoslovensku reprezentaciju, čemu je ekvivalent, otprilike, sto nastupa u današnje vreme. Bora Stanković, kao trener, je jedan i neponovljiv. Ovo govorim iz svog petnaestogodišpnjeg iskustva rada pod njegovom komandom. Prvo i pre svega, Bora je neizmerno voleoi poštovao svoje igrače. Puštao im je skoro bezgraničnu slobodu u igri, naravno, u okviru dogovorene taktike. Umeo je da pohvali i pokudi, da nagradi i kazni i sve to sa neverovatnom dozom takta i mere. Kada te je hvalio, to je uvek bilo sa pomalo šeretskim osmehom, uz obavezan dodatak neke šale, koja će te spustiti na zemlju, da ne poletiš suviše visoko. Kada te je kudio, tad je bio maksimalno ozbiljan, da te dobro natera da razmisliš. Kao trener OKK Beograda, od 1953. do 1963, pa 1965. i kasnije sedamdesetih godina, u nekoliko navrata, kada su mu ostale obaveze to dozvoljavale, Bora je uspeo da stvori ozbiljne, respekta dostojne timove, kadre za najveće sportske podvige. Prva od ovih selekcija je, verovatno, jedan od pet najboljih timova koji su igrali pod ovim nebom, sa četiri državna reprezentativca, legendama naše košarke Koraćem, Gordićem, Nikolićem i Trajkom Rajkovićem, a uz ogromnu pomoć Erkića, Tošića, Lučića, Bogomira Trajkovića i ostalih. Ova generacija je osvojila četiri prvenstva države i dva Kupa Jugoslavije. U Kupu šampiona tri puta su dolazili do polufinala. Drugu sjajnu generaciju Bora je, kao i prvu, stvarao delom od igrača poteklih u klubu, a delom od mladih i perspektivnih igrača dovedenih iz drugih klubova. Iz ove sjajne generacije dres sa državnim grbom nosili su Marojević, Kotarac, Grubor, Tanjević, Tomić i moja malenkost. Nama uz bok, ako ne i bolji, bili su Ivačković, Đurović, Novović, Cvetić, Kresović i Subotić. Ova generacija je dostigla svoj zenit igrajući u finalu prestižnog međunarodnog takmičenja Kupa Radivoja Koraća. Nikako ne treba zaboraviti Borin uticaj na italijansku košarku. Kao trener Oransode iz malog Kantua, osvojio je prvenstvo Italije sa sjajnim Amerikancem Bobom Bardžesom i italijanskim zvezdama De Simeoneom, Rekalkatijem i naravno Pjerluiđijem Marcoratijem, koga je Bora uveo u tim sa nepunih 16 godina, po istom receptu po kome je uveo i Koraća u prvi tim OKK Beograda. Kao što ste čuli, obe generacije OKK Beograda, koje je stvorio naš Bora, bile su na korak do zvezda, već jednom nogom na postolju. Ostalo je da žale za tim jednim korakom. Da li je u pitanju sudbina ili neka zla kob, ne znam… Možda mi igrači nismo bili dovoljno kadri da dosegnemo visine kojima je stremio naš Bora. Možda nismo bili dovoljno moćni da osvojimo horizonte u koje je Bora bio zagledan. Mi, igrači, ostali smo mu dužni te trofeje… Sad je došao čas rastanka sa Borom. Tamo gde smo ga pre godinu i po dana ispratili, neće biti sam. Dočekali su ga, pored njegove Mimce, Nebojša, Raša i Aca, da nastave da sanjaju nedosanjane košarkaške snove, ako već svi nisu pretočeni u stvarnost. Tamo je i zastrašujuće mnogo igrača koje je on stvorio. Mi koji ostajemo i oni što će ostati posle nas, čuvaćemo i negovaćemo uspomenu na velikog Boru Stankovića, kao ikonu kluba dokle god bude OKK Beograda i plave boje, kazao je Momčilo Pazmanj, Borin nekadašnji igrač.

I večeras ste pokazali koliko prijatelja sa svih strana sveta je čika Bora imao i kako je njegova ljubav prema košarci dotakla sve krajeve ovog svega. Narandžasta lopta i sve što ide uz nju je bila njegova najveća ljubav i ponos, ali njegov uspeh ne bi bio moguć bez njegovih saigrača, trenera, igrača, kolega i svih ostalih poštovaoca i pratioca njegovih ideja i vizija. Zahvaljujući tome, mali dečak iz Bihaća je svojom harizmom, kefalom, diplomatijom i osmehom na sedam jezika uspeo da osvoji i promeni svet košarke. Učestvovao je u pisanju njene istorije, i dao veliki doprinos da ona bude ono što jeste danas. Ceo život se trudio da pruži ruku svakome kome je bila potrebna, da potapše po ramenu kada je podrška trebala i da budu najveći oslonac u trenucima slabosti, a kako bi Keti i Vaja rekli da bude pruži i najlepša ljubav. Na svakoga od nas ovde on je ostavio trag i nadam se da njegov lik i delo neće otići u zaborav i da ćete se u trenucima dileme setiti jednog od njegovih saveta i u njegovu čast popiti jedan viski. U ime svoje male porodice, mame Ljiljane, sestre Aleksandre, zeta Željka, sestrića Katarine i Vasilija, još jednom vam se zahvaljujem što ste mu bili verni saputnici, saborci, prijatelji i što ste mu pomogli da ostvari svoju viziju da ova čarobna igra među koševima postane globalni sport, da se igra na svim kontinentima i ujedini sve zemlje sveta. Hvala puno. We are basketball, poručila je unuka Bore Stankovića Ivana Zečević.

Ovom prilikom premijerno je prikazan dokumentarni film “Igra mog života”, posvećen Borislavu Stankoviću, koji je izazvao opšte oduševljenje.