ŠTA JE POKAZAO MEČ U VRŠCU Košarkaški klub Vojvodina zaslužuje više poštovanja

Prve dve godine predviđene su za finansijsku stabilizaciju i vraćanje prethodnih dugova, nakon čega bi se stremilo ka ABA 2 ligi. Deo toga desio se mnogo brže nego što je to bilo očekivano. Umesto borbe za opstanak, crveno-beli su imali najbolju sezonu u klupskoj istoriji, završili takmičenje u Košarkaškoj ligi Srbije na trećem mestu i stekli pravo učešća u kvalifikacijama za ABA 2 ligu.

Iste sezone, Vojvodina je namučila Megu u Kupu Radivoja Koraća, pobedila i abaligaški Borac u Superligi Srbije i na sve to Dušan Beslać proglašen je za najboljeg igrača domaćeg prvenstva, nekoliko meseci nakon što je uvršten u uži sastav reprezentacije Srbije.

I to je bio istorijski momenat za Novosađane, čiji trener Miloš Isakov-Kovačević je ovog leta vodio i kadetsku reprezentaciju Srbije. Tako su stvari izgledale, samo kada se gleda parket.

Kada se u obzir uzme i finansijski deo i vraćanje skoro celokupnog duga, utisak o velikom naletu Vojvodine je potpun. Na sve to, nadovezalo se i dominantno osvajanje kvalifikacionog ABA 2 turnira i plasman u regionalni šampionat, ponovo ranije od uspostavljenog plana. Sve to dovoljno govori da se tim sa severa Srbije ponovo ozbiljno pozicionirao na košarkaškoj mapi regiona i da, prema petogodišnjem programu, ali i rečima predsednika Rebrače, ne planira tu da se zaustavi.

Taj zalet Vojvodine, koja postaje dominantan faktor u domaćoj košarci, počeo je da smeta onima koji nisu navikli na to da se do uspeha dolazi sistematično, već prečicama i korišćenjem konekcija, stečenim kako bi se ostvarili sitni interesi. Učmalost, a ne progres, ono je što zanima takve, koji će gledati da na svaki način sputaju sastav koji vodi jedan od najperspektivnijih srpskih trenera, sastav od kojeg će i domaća košarka imati interesa – može li biti bilo kako drugačije, ako se probudi drugi najveći grad Srbije, zemlje košarke? Isti taj grad, u kojem je i jedan Dušan Ivković dirigovao trenerskom palicom za vreme bivše Jugoslavije.

Da to nekima nije dovoljno, dokazala je i utakmica u Vršcu, u drugom kolu Košarkaške lige Srbije. Tačno je, Novosađani su vrlo slabo ušli u taj duel, misleći da će utakmica sama da se dobije i tačno je da su, između ostalog, i zbog toga na kraju poraženi u dramatičnoj završnici. Sportski je izgubiti, kao što je sportski i pobediti. Niko zbog svega prethodno navedenog ne treba Vojvodini da poklanja pobedu, ali u isto vreme ne treba ni da je tendenciozno oduzima.

Od prvog momenta, loše suđenje sačekalo je sastav Isakov-Kovačevića. Jedna stvar bi bila kada bismo ovde pričali o kvalitetu, o tome da je neko loše procenio da li je bila greška u koracima ili faul u napadu. Potpuno druga stvar je kada jedan član sudijske trojke iz minuta u minut donosi odluke na štetu jednog sastava, vređa igrače, stručni štab i predsednika kluba, konstantno provocira ka klupi Vojvodine.

Kada je posle jedne takve provokacije, ista klupa odreagovala, dobila je tehničku grešku, što je bila druga, nakon što je Isakov-Kovačević dobio jednu zbog aplaudiranja na jednu od odluka sudija. To je automatski značilo i isključenje za nekadašnjeg pomoćnika u stručnom štabu Svetislava Pešića, koji je ostatak meča i poraz u neizvesnoj završnici na kraju odgledao van svog radnog mesta.

– Želeo bih da pričam samo o košarci, ali imam legitimitet da na tri razlike mogu da kažem i neke druge stvari. Ono što je izuzetno važno to je da je Vojvodina plasmanom u ABA 2 ligu ostvarila istorijski uspeh, prošla sezona bila joj je i najbolja u istoriji. Vojvodina raste izuzetno brzo i stići će tamo gde je krenula, nebitno ko će biti u klubu. Ovde je skup vrhunskih ljudi, ostaviće se sistem. To je grad od pola miliona stanovnika, najlepši grad u Srbiji i iskreno se nadam da to ne smeta nekim ljudima, koji očigledno moraju da pokažu više poštovanja prema Košarkaškom klubu Vojvodina – rekao je mladi trener na konferenciji za medije nakon utakmice.

Drugi najveći grad zemlje košarke, u prošlosti vođen od jednog od očeva ovog sporta u Evropi, Dude Ivkovića, brojne druge legende, koje su dotakle košarkaški Novi Sad, ali i sadašnjost u vidu Željka Rebrače, jednog od najboljih centara Evrope svih vremena... Malo li je da neko dobije poštovanje u okvirima Košarkaške lige Srbije?

Vojvodina je i u Vršcu dokazala da može da se vraća posle minusa od 25 razlike, a upravo će to biti teret sa kojim će morati da se bori, ukoliko želi da se izdigne iznad sredine u kojoj se nalazi domaća košarka. Minus 25, to očekuje svakog ko se drzne da promeni nešto i kvalitetom na zdrav način, a ne zakulisnim radnjama dođe do uspeha. Ova Vojvodina spremna je i na to.

Ispravnije je nekad i teže, samo što sledeći put Stefan Savić ili Marko Ljubičić neće promašiti šut za produžetak, već će pogoditi za pobedu, a možda i nešto još značajnije.

Vuk-Miloš Petrović