RAZGOVOR S POVODOM Miroslav Muta Nikolić, šef Stručnog štaba KK Vojvodina

Stvari su krenule nabolje dolaskom proslavljenog domaćeg stručnjaka Miroslava Mute Nikolića (63) na mesto šefa stručnog štaba. U minut do 12, kada su prošli mnogi vozovi, u poslednjem prelaznom roku skockan je tim koji će pokušati da izbori opstanak u Košarkaškoj ligi Srbije. Ekipu, koju su mahom sačinjavali juniori i koja je u prvim kolima služila za popravljenja koš – razlike, pojačali su Andrija Simović, Aleksandar Radulović i Pavel Lobarev, najviše zahvaljujući Nikoliću i onim što je ostavio iza sebe u trenerskoj karijeri. Posle dva tesna poraza, stigle su dve vezane pobede u KLS.

A samo pre nekoliko meseci klub je bio pred zidom, gašenje kolektiva osnovanog 1948. godine bilo je na pomolu. Dalje se u istim cipelama nije moglo: bez uprave, klupskih organa, sa buyetom na nivou malo boljeg srpskoligaša, sa dugovima iz bliže, dalje i daleke prošlosti… Sve u svemu, daleko od nivoa kluba sa 71 godinom tradicije, koji obitava u drugom po veličini gradu u državi, čiji su imenjaci prvaci Srbije u odbojci i rukometu, te u vrhu domaćeg fudbala.

Miroslav Nikolić je široj javnosti postao poznat kao trener beočinskog BFC-a, koji je 1996. godine u finalnoj seriji protiv Partizana poveo sa 2:0 trijumfima u Beogradu, ali je zatim poražen ukupnim rezultatom 3:2.

Sledeći Mutin dolazak u Novi Sad zbio se 2002. godine, kada je sezonu proveo na klupi NIS Vojvodine (bivše Beobanke, u međuvremenu ugašenog kluba). Iskusni stručnjak je treći put u Novom Sadu, sada kao najvažniji šraf prave, izvorne Vojvodine. Nadamo se treća – sreća!   

Kada je Nikolić došao u Vojvodinu (17. oktobra) neki mediji su preneli vest da je čuveni Muta “preuzeo najlošiji tim u KLS”, što je, nažalost novosadskih ljubitelja košarke, bilo činjenično stanje. Mnogi su se tada zapitali koji su bili motivi za takav potez?

- Zato što u Novom Sadu ima potencijala da se napravi lepa košarkaška priča – odgovara Miroslav Nikolić. – Moje ambicije su uvek visoke, a kada već nisam u prilici da vodim neki evroligaški klub, veliki izazov mi je da probam da vratim košarku u ovaj grad na velika vrata. Ima za to potencijala… Ima ovde dobrih škola košarke, dosta talenata širom Vojvodine.

Talenata je u Novom Sadu oduvek bilo, pogotovo poslednjih decenija kada se grad, po broju stanivnika, praktično udvostručio. Ipak, jakog novosadskog kluba odavno nema.

- Fali jaka organizacija. To ću pokušati da uspostavim. Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je dao podršku, grad je obećao pomoć, ali ne može ceo teret kluba da padne na leđa grada. Između ostalog, radim i na tome da se sponzorski pul pojača sa nekoliko ozbiljnih privrednika. Možemo da pričamo šta hoćemo, ali iza svakog jakog kluba stoji jaka organizacija, niko ne može sam i ništa ne može preko noći. Ove sezone sve je kasnilo,  formiranje klupskih struktura, samim tim kasnile su i  pripreme, formiranje tima. Klub je zaista zatečen u teškom stanju, ali krenuli smo da ga postavljamo na zdrave noge.

Na početku, sistem je uspostavljen dolaskom Nikolića na mesto šefa stručnog štaba. On objedinjuje struku i savetnik je prvom treneru Filipu Soceku, kao i ostatku trenerskog kadra. Nikolić je spona između struke i klupske uprave, koji brine i o drugom segmentima kluba. Kao čovek koji je dizao šampionske pehare, osvajao svetske i evropske titule sa mladom reprezentacijom, bio pomoćnik Željku Obradoviću  i Saši Đorđeviću u nacionalnom timu, sigurno u tančine zna šta je košarka i kako treba da izgleda ozbiljan klub, te kako se od neafarmisanih momaka prave vrhunski igrači reprezentativnog kalibra.

- Bio sam igrač 21 godinu, trener sam tri decenije, više od pola veka sam u košarci i ovaj sport najbolje od svega znam da radim. Ne prihvatam tavorenje. Imam svoju trenersku filozofiju, a jedan njen deo je da klub treba da dovodi stranca samo ako mora, i to stranca koji će napraviti razliku. Volim da stvaram mlade igrače . U Vojvodini ih ima i treba im pružiti šansu. Takođe, želja mi je da u bliskoj budućnosti na veliku scenu izbacimo i nekog trenera. Ali, za sve to treba minimum jedan olimpijski ciklus, ništa ne može na prečac.

Novi Sad je, poznato je, sportski razmažen. Publike na tribinama je malo ma koji sport da je u pitanju, sem ako se ne igra vrhunska utakmica, ako ne gostuju Zvezda i Partizan ili neka inostrana ekipa. Ovdašnji živalj je teško privući i ispuniti im visoka očekivanja, a sa druge strane, to je veliki grad, univerzitetski centar sa solidnim uslovima za razvoj sporta. Košarka se budi, a epicentar tog buđenja trebao bi da bude KK Vojvodina. Kada je bliska budućnost u pitanju, tu postoji jasan plan i vizija iskusnog stručnjaka.

- Ove sezone primarni cilj je opstanak, te da se klub koji je bio u rasulu stabilizuje. Nemamo velik izbor igrača i molimo boga da se neko ne povredi, ali momci odlično rade, na utakmicama se bore za svaku loptu. Volim to, to je prvi preduslav za napredak. Mladi igrači kupuju iskustvo i to nam je zalog za budućnost. Paralelno sa onim što radimo s timom, slažemo kocku po kocku u sitemu koji treba da Vojvodinu postepeno vraća u vrh srpske košarke – rekao je Miroslav Nikolić.     

Dušan Knežić