NOVI KOŠARKAŠ SPARTAKA VIL MOZLI ZA "DNEVNIK" Gordićev poziv prelomio

Pre nekoliko dana, sve je dobilo dodatnu dimenziju, pošto je ozvaničena nova akvizicija, bivši prvotimac Partizana, Vilijam Mozli. Svojevremeno, bio je jedan od najbitnijih šrafova u mašineriji Andree Trinkijerija u „parnom valjku“, koja je mlela sve pred sobom i samo zahvaljujući koronavirusu i agresivnom prekidu sezone, nije ispunila pun potencijal.

Na početku razgovora za „Dnevnik“, američki centar opisao je da mu je baš saigrač iz tog vremena u crno-belom dresu, Nemanja Gordić, umnogome pomogao da odabere Suboticu kao narednu destinaciju. Sa njim će Mozli ponovo deliti parket, ovaj put u sastavu tima sa severa Srbije.

– Bio sam kod kuće, kada me je Gordić pozvao i pitao da li bi mogao da pomognem timu da izbori plasman u ABA ligu. Posle određene pauze, interesovalo ga je da li sam se čuo sa trenerom Vladimirom Jovanovićem. Rekao sam da nisam, nakon čega mi je poručio da ne brinem, da će to on da obavi. Nakon toga, svi su me zvali, pitali kako se osećam... Rekao sam da sam dobro, ali da sam dugo vremena van košarke. Usledilo je novo pitanje – da li sam siguran da mogu da se spremim i pomognem im? Naravno da sam bio, jer znam šta mogu da uradim – rekao je Mozli.

Usledio je period priprema za novi klub.

– Tako sam nekoliko nedelja radio veoma jako, trenirao i na striktnoj sam dijeti. Uradio sam sve što treba da bih bio spreman za prvu utakmicu. Gordićev poziv je presudio. U tom momentu, razmišljao sam o povlačenju i uživao u vremenu provedenom sa porodicom, radio neke druge stvari. Međutim, sve počne da ti nedostaje. Još uvek sam mlad na neki način, tako da sam hteo da pokušam još jednom. Tako da sam ovde, radim i želim da pomognem timu – poručio je novi centar Spartaka.

Tokom karijere, nastupao je na mnogo različitih lokacija. Od Univerziteta u SAD, Italije, Srbije, Crne Gore, Rusije, Japana... Sada je opet u Srbiji, ali u drugom gradu – Subotici.

– Do sada je lepo. Nisam još imao iskustvo da se malo bolje upoznam sa gradom, jer sam isključivo fokusiran na to da dostignem optimalnu formu. Proveo sam jedan dan pored reke, bilo je sunčano i zaista mi se svidelo.

Partizan pamti po lepom

Prisetio se centar Spartaka kako je bilo igrati za Partizan, čiji deo je bio od 2019. do 2021. godine. 

– Jedan od razloga što volim Srbiju. Rivalstvo sa Crvenom zvezdom, navijači... To mi se najviše sviđa. Gde god se pojavite, ne samo u Beogradu, svuda su nas pratili. Kada budem imao malo više vremena, planiram da se detaljnije podsetim kakav je Beograd grad – naveo je Mozli.

Amerikanac sa italijanskim pasošem dobro je upoznat sa time kako je igrati velike utakmice, koje nesumnjivo očekujue Subotičane u narednom periodu.

– Gde god da odeš, imaš neki rivalitet. Iskusio sam to na najvišem nivou igrajući za Partizan. Gledao sam utakmicu Spartaka protiv Zlatibora, ali i protiv Džokera na gostovanju, koji vodi bivši trener mog kluba Željko Lukajić. Bila je to odlična atmosfera u Somboru i energija. Svi hoće da pobede u derbijima. Zaostajali smo, ali smo pobedili. Imamo odličan tim i srećan sam što sam deo njega.

Nije samo Gordić saigrač sa kojim će se Mozli ponovo sastati. U periodu dok je branio boje Mornara, taj dvojac svlačionicu je delio i sa Aleksandrom Lazićem, koji je iz francuskog Dižona došao u Spartak.

– Olakšava mi stvar to što imam njih dvojicu. Gordić je pametan, veteran, imamo hemiju. Ozbiljan je u tome što radi. Lazić je pun energije, bez obzira na minute, neko je ko će uvek doći na sledeći trening pun entuzijazma. Može da pogodi šut, daje sve od sebe u svakom momentu, potreban vam je takav igrač u ekipi.

"Tajno oružje" Andree Trinkijerija

Kada je reč o saradnji sa Gordićem, ona je bila najplodonisnija u sezoni 2019/2020, kada je Partizan sa novim centrom Spartaka bio na putu da dođe do velikog podviga. Bili su lideri u ABA ligi, plasirali se u nokaut fazu Evrokupa, sa dobrim izgledima da se bore za trofej i ulazak u Evroligu. Međutim, koronavirus je poremetio čitav svet, sezona je prekinuta, a snovi crno-belih raspršeni.

– Te sezone počeli smo dobro, jer smo osvojili Superkup ABA lige, pobeđivali smo, imali smo dobru hemiju i sve što nam je potrebno. Osećaj je bio da ćemo sve osvojiti. Kada se korona dogodila, hteo sam da plačem. Znao sam da bismo dobro izgledali, jer smo bili uvek fokusirani na posao koji treba da odradimo, imali smo i odličnog trenera.

Andrea Trinkijeri je ostao u posebnom sećanju Mozlija. Italijanski strateg održao je konekciju sa najboljim blokerom u koledž košarci 2011. godine.

– Prvo, volim ga van košarke. I čak kada sma napustio Partizan, zvao me je da pita kako sam. Kada sam bio u Minhenu, pitao me je da li želim da treniram sa njima i igram neke utakmice, pa nakon toga nađem angažman. On je dobar čovek, razlog zbog kojeg sam uopšte i došao u Partizan. Video me je kako igram, doveo me je ovde, hteo je da budem njegovo tajno oružje, jer nisam bio toliko prepoznatljiv. Bilo je mnogo sumnji kada sam dolazio, da bih postao omiljeni igrač navijača. Odličan je trener i kada gubimo utakmice i imamo plan koji ne funkcioniše, on bi ga promenio u toku utakmice. Vrlo je pametan, priča nekoliko jezika. Volim ga, čoveče, voleo bih da mogu da igram za njega ponovo nekad.

Partizan nije hteo da rizikuje, ali Mozli jeste

Usledila je verovatno i najlošija sezona u istoriji Partizana. Tim je tonuo sve dublje i dublje, nije bio ni blizu vrha ABA lige, dok je imao ulogu epizodiste u Evrokupu. Treneri su se smenjivali kao na traci i na sve to, Mozli je imao i privatnih problema.

– Bilo je veoma teško, jer smo nekoliko puta menjali trenera. Na ličnom nivou, otac je bio vrlo bolestan i sve to me je slomilo. Ništa nije išlo, bio sam mentalno u „autu“, bilo je bolno. Pred kraj sezone, bilo mi je dozvoljeno da odem kući pre nego što je otac preminuo. Zauvek sam im zahvalan za to. Posle tog teškog perioda, opet sam bio spreman da igram košarku na visokom nivou.

Nakon slabe sezone, Partizan se našao na raskrsnici i bilo je jasno da mora da dođe do radikalnog reza. Trofejni Željko Obradović preuzeo je ekipu, a u njoj nije bilo mesta za američkog centra iz specifičnog razloga.

– Moje srce nije kucalo normalno. Nije to bilo toliko opasno, ali je moglo da bude, ako se u obzir uzme situacija sa Majklom Odžom (košarkaš Crvene zvezde, koji je preminuo zbog problema sa srcem). Postojao je rizik koji je morao da se preuzme, u slučaju da se odlučim da igram. Posetio sam nekoliko doktora, koji su mi rekli da bi to moglo da bude rizično i opasno. Razumeo sam sve to, viđao sam različite doktore od Srbije do Italije, kako bih ustanovio da li postoji šansa da zaigram opet.  

Zdravlje je posle svega sačuvano, a Mozli je nakon toga igrao u Mornaru, Uniksu i Japanu.

– Na kraju sam dobio dozvolu, ali iz Partizana nisu hteli da preuzimaju rizik. Kasnije, bio sam u stanju da živim i da nastavim da igram. Sve je bilo dobro, i dalje sam zdrav i jak. Nisam siguran da je to bio izgovor. Razne misli ti prolaze kroz glavu, ali ne mogu to da kažem, jer sam imao više od jednog mišljenja doktora da je to opasno. Tako da, bilo je stvarno.

Uprkos tome što godinama nije deo tima, pomno prati rezultate crno-belih, koji se trenutno bore za plej-in Evrolige.

– Biće teško, ali moraju da se bore. Iznenađen sam time što je Matijas Lesor otišao, mislio sam da će ostati, dobar je igrač.. Stvari se dešavaju, moraju samo da  nastave da se bore do kraja uprkos oscilacijama, to je sve – zaključio je Vil Mozli.

Vuk-Miloš Petrović