NBA košarkaš Aleksej Pokuševski: Doček u Novom Sadu zauvek ću pamtiti

Njega je kao 17. pika izabrala Minesota Timbervulvs, a samo dva dana kasnije trejdovan je u Oklahomu Siti Tander. Srpska javnost je tada prvi put imala prilike da se  podrobnije upozna sa mladim košarkašem iz Novog Sada.

Prve korake kao junior napravio je u klubovima Kadet, NS Stars i Vojvodini, a 2015. sa samo 13 godina otišao je u Grčku, gde je potpisao za Olimpijakos. Kao sedamnaestogodišnjak postao je najmlađi igrač u klupskoj istoriji koji je nastupio u Evroligi, oborivši rekord Jorgosa Printezisa. Talenat svetskoj javnosti demonstrirao je 2017. i 2018. na kampovima “Džordan brend klasik” i “Košarka bez granica”. Sve ovo dovelo ga je do NBA lige, gde je u prvoj sezoni pokazao da će biti ozbiljan igrač. Kako je vreme odmicalo, talentovani centar je dobijao sve veću minutažu, a samim tim pružao i bolje partije. Ovog meseca je na utakmici sa Sakramento Kingsima ubacio svoju 52. trojku, čime je nadmašio učinak legendardnog Kobi Brajanta u ruki sezoni.

Ime Aleksej Pokuševski je sada poznato svim ljubiteljima košarke, kako u Srbiji, tako i u široj javnosti. Po završetku sezone i dolasku u Novi Sad, njegovi Limanci su mu priredili divan doček u kraju gde su oslikali i njegov mural.Za naš list sačinili smo priču sa mladim košarkašem.

Kakav je osećaj kada se vratite iz Amerike i doživite ovakav doček?

- Osećaj je zaista prelep, pogotovo što su to ljudi koje znam i sa kojima sam se družio od malena. Čim sam sleteo u Beograd, došao sam u Novi Sad i ovako nešto nisam očekivao. Ne postoje reči kojima bih opisao taj osećaj. Ovaj doček ću zauvek pamtiti – rekao je Pokuševski.

Da se vratimo na početak, kako ste se zainteresovali za košarku, da li je to zbog oca koji se takođe bavio ovim sportom?

- Moj otac je sve snimao video kamerom i video sam jedan snimak gde sam sa dve i po godine driblao veliku loptu. Verovatno je tada i krenulo sve. Tata je igrao košarku i bio trener, tako da je on bio presudan u mom opredeljenju za ovaj sport.

Sa samo 13 godina ste otišli u Grčku, koliko vam je to bilo teško u tom periodu?

- U početku je bilo teško, kako na terenu, tako i van njega. Tamo sam odrastao i kao čovek i kao košarkaš. Najteže mi je padalo to što sam bio sam, ali je kasnije sve bilo kako treba, pogotovo što su ljudi iz Olimpijakosa uvek bili uz mene.

Da li ste se i koliko navikli na život u Sjedinjenim Američkim Državama?

- Posle drafta sam  otišao u Oklahomu, tako da je navikavanje prošlo dosta brzo. Ove sezone je bio jak tempo utakmica i to mi je pomoglo da se brzo adaptiram. Jeste bilo teško u početku, ubrzo  mi je došla devojka i onda je sve bilo lakše.

Koja je najveća razlika između evropske i američke košarke?

- Svako veče moraš da budeš na visokom nivou da bi pobedio. Utakmice se igraju svako drugo veče, za razliku od Evrope gde se igra jednom- dvaput nedeljno. Nije toliko do mišićne mase, koliko do kondicije, jer treba da budeš spreman svako veče da igraš na istom nivou da bi pobeđivao. Igrači u NBA imaju fizičku spremu na veoma visokom nivou.

Da li ste u kontaktu sa našim igračima u NBA?

- Nismo nešto posebno u kontaktu. To obično bude kada igramo jedni protiv drugih, pa na zagrevanju popričamo. Čuo sam se s Nikolom Jokićem, on mi je rekao da će biti sve u redu, samo da ne žurim nigde i da treniram dobro. I sa Bogdanovićem sam se upoznao, svi su stvarno dobri momci.

Nedavno ste oborili i rekord Kobi Brajanta po ubačenim trojkama u ruki sezoni.

- Ne razmišljam o rekordima. Kada se to desi, stvarno je lepo da te spomenu i stave u kontekst sa takvim legendama. Lep je osećaj, ali ima mnogo drugih stvari na kojima treba da se radi da se dostigne neki nivo.

Amerikanci su vam dali nadimak “Jednorog”. Kako je došlo do toga?

- Taj nadimak postoji još od ranije, mislim da su tako zvali Porzingisa. To je isto lepo, oni pod tim misle da je neki igrač unikatan. Taj talenat mora da se potvrdi kroz rad, da se dođe do nekog nivoa i da se napreduje iz dana u dan.

Zahvalnost sugrađanima

- Želim da se zahvalim svima iz Novog Sada i žiteljima Srbije što prate naše igrače u NBA i što nas podržavaju. Pre utakmice razmišljam o mojim sugrađanima iz Novog Sada i znam da su uz mene i na tome sam im veoma zahvalan.Između ostalih, i oni me motivšu i podstiču da budem bolji – rekao je Pokuševski.

Da li ste u kontaktu sa selektorom Srbije Igorem Kokoškovim?

-  Olimpijada je još pod upitnikom koliko vidim. Čuo sam se sa selektorom tokom sezone, slao mi je poruke i čestitao na dobrim utakmicama, podržava me. On je dobar trener, ima ove godine dobre rezultate u Evroligi. Međusobno se podržavamo i videćemo šta će biti u budućnosti.

Koji su vam ciljevi u karijeri?

- Najvažnije mi je da imam kraće ciljeve, mesečne i godišnje. Do ovih velikih se dolazi kroz te neke male. Naravno da imam mnogo snova, još od malena. Voleo bih sa reprezentacijom i nekim NBA timom da osvojim što više dobrih rezultata.

Da li će vaš dolazak u Novi Sad ohrabriti najmlađe da i oni krenu vašim stopama?

- Stvarno se tome nadam. U Americi, na primer, nema ovako lepih terena i delova u gradu u kojima možeš da igraš basket, a u Srbiji je košarka i sport generalno nešto što se mnogo ceni. Lepo je videti decu da igraju basket. Ako sam ja nekim malim delom za to zaslužan, voleo bih da to tako i ostane i da u budućnosti imamo što više dece zainteresovane za sport.

Koju poruku biste poslali onima koji tek počinju?

- Prvo, da rade ono što vole, da li je to basket, fudbal, tenis, odbojka, nije bitno. Drugo, da se trude i treniraju naporno svaki dan ukoliko žele da se ostvare u tome – poručio je Pokuševski.

Stefan Rudakijević