Miloš Isakov Kovačević novi trener novosadskih crveno-belih košarkaša
U košarci širom sveta trenutno je mnogo nepoznanica: ne zna se da li će i kada prvenstva biti nastavljena, neizvesna je sudbina nastavka Evrolige i Evrokupa, traže se što bezbolnija rešenja...
Tako je i u domaćim ligama, ali jedna stvar je prilično izvesna: prvi trener košarkaša Vojvodine naredne sezone biće Novosađanin Miloš Isakov Kovačević. Mladi trener nije poznat široj javnosti, ali svi koji su iole upućeniji u rad, energiju i posvećenost mladog stručnjaka predviđaju mu visoke domete.
Narednog meseca Miloš će napuniti 31 godinu. Zbog povrede je rano napustio košarkašku karijeru i posvetio se studijama medicine. Neposredno pred sticanje lekarske diplome, pre pet godina, na poziv prijatelja seo je na klupu veterničke Mladosti, koju je uveo iz regionalne u Srpsku ligu, a potom u tom rangu dva puta osvojio drugo mesto. Velika strast za igrom pod obručima, znanje i razumevanje igre nisu ostali nezapaženi. Bio je pomoćnik Slobodana Klipe u mlađim reprezentativnim selekcijama Srbije (U17 i U18), a minule sezone radio je kao pomoćni trener u Vojvodini, zadužen za skauting protivnika i individualni rad s bekovima. Do potpisa ugovora sa crveno - belima dele ga formalnosti, te je već krenuo da radi s mladim igračima.
Sanja huk na Spensu
Svestan je novi trener crveno - belih da do Vojvodine, koja će biti moćan klub, čije će igre u Novom Sadu pratiti veliki broj gledalaca, vodi dug i trnovit put. Takav odnos kod probirljive novosadske publike treba debelo zaslužiti.
- Sanjam da čujem huk na Spensu, i to takav da se od njega ne čuje škripa patika. Dugo ga nije bilo. Probaćemo da ga zaslužimo borbenom, modernom i za gledanje lepom košarkom - priželjkuje Miloš.
- Prihvatio sam poziv da sednem na klupu crveno - belih, to je veliki izazov za mene – kaže Miloš Isakov Kovačević. – Trenutno ima mnogo nepoznanica, a najveća među njima je u kojoj će ligi Vojvodina sledeće sezone nastupati. Čekamo definitivnu odluku o tome, jer od nje će zavisiti i formiranje ekipe. Igrači su imali predugu pauzu zbog pandemije, te je korisno da se polako vraćaju u trenažni proces. Najvažnije je da se niko ne povredi. Jednom dnevno radimo s mladim kaošarkašima i onima koji su tu na probi, kako bismo uvideli njihove mogućnosti, kako bismo na leto, kada počnu pripreme za narednu sezonu, imali sliku o tome na koga možemo da računamo.
Pandemija je sprečila Isakova da diplomira na trenerskoj školi i stekne crvenu licencu, ali i tu formalnost će završiti već sledećeg meseca. Iako u ovom trenutku ne zna s kojom ekipom će raspolagati i u kom rangu će Vojvodina igrati, ima viziju kako bi tim u budućnosti trebao da izgleda.
- Želim da okupim grupu momaka koji pre svega imaju ljudske kvalitete, potom i košarkaške. Želim igrače koji vole da rade i žele da napreduju, pobeđuju, koji će na Spens dolaziti sa emocijama. Voleo bih da ceo klub funkcioniše kao porodica, da mladi igrači poput Agoča, Banjca i Kumovića stasavaju i napreduju uz Krstu Bjelicu, kao i Andriju Simovića, koji je moja velika želja, ukoliko to bude realna opcija – kaže Miloš.
Iako mu se u ruke stavlja „vruć krompir“ (Vojvodina je minule sezone bila poslednja u KLS i viđena je u Drugoj ligi), spreman je da preuzme odgovornost za igru i rezultate. U tome će mu pomagati Miroslav Muta Nikolić kao mentor i savetnik, a upravo je iskusni trener u Milošu uvideo trenerski potencijal. Klub je dogovorio saradnju sa DIF-om, kao i profesorom Markom Stojanovićem, koji želi da podrži novi stručni štab Vojvodine. Nova, mlada ekipa na klupi i na terenu, predvođena dr Isakovim, probaće, uz veliko breme odgovornosti, da povede Vošu ka rezultatskom ozdravljenju.
D. Knežić