IN MEMORIAM Janko Lukovski (1946. – 2023.)

Čovek koji je za sobom ostavio izuzetan doprinos ovom sportu, preminuo je u Novom Sadu, gradu u kojem je živeo, u 77. godini, a nastala praznina teško da će biti popunjena tolikom strašću prema igri pod obručima, zanešenjaštvom, a, pre svega, ogromnim znanjem, koje je Lukovski posedovao.

U nekadašnjoj SFR Jugoslaviji, Janko Lukovski bio je veliki igrač, jedan od predvodnika nekada moćnog tima Rabotničkog iz njegovog rodnog grada Skoplja. Kakav je košarkaš bio, najbolje svedoči podatak da je, u ondašnjoj velikoj konkurenciji sjajnih igrača, bio pozivan u juniorsku, posle i B selekciju negdašnje nam države. Osim Rabotničkog, nosio je i dres MZT-a, u kojem je počeo da gradi trenersku karijeru.

Debitantski angažman kao prvi trener imao je 1980. godine, kada je Borec iz Velesa uveo u Prvu B ligu. Taj rezultat omogućio mu je da stigne do klupe matičnog Rabotniičkog, tada drugoligaša, s kojim je obezbedio povratak u elitnu jugoslovensku ligu, ali i ulazak u finale nacionalnog kupa 1983. godine, u kojem je od skopskog tima bolja bila tada moćna Cibona.

Posvećenost košarci, dakako i velika stručnost, odnosno želja da uči i izgrađuje se kao trener, preporučili su ga čelnicima tadašnjeg KSJ da ga angažuju, od 1982. do 1986. godine, za rad s mlađim selekcijama naše reprezentacije, a bio je i asistent Rusmiru Haliloviću, s kojim je imao priliku da trenira kasnije zvezde naše, evropske i svetske košarke, poput Dražena Petrovića, Jurija Zdovca, Žarka Paspalja, Miroslava Pecarskog, Danka Cvjetičanina, Velimira Perasovića, Zorana Sretenovića i još mnogih.

Životni i profesionalni put Janka je iz Makedonije doveo u Suboticu 1985. godine, u kojoj je postavio temelje modernog Spartaka. Usledio je potom angažman u Bačkoj Topoli, da bi se, 1991. godine, vratio u svoj Rabotnički. Da je njegova trenerska karijera bila popločana samo najkvalitetnijim delima, potvrdio je godinu dana kasnije, kada je pančevački Profikolor uveo u elitno društvo.

A onda je usledio dolazak u Novi Sad, na klupu Vojvodine, u kojoj je promovisao novu generaciju, na čelu sa njegovim sinom i kasnijim reprezentativcima naše zemlje Draganom Lukovskim, Zlatkom Bolićem i Jovom Stanojevićem. Trajno se nastanio u Srpskoj Atini i, od 2003. godine, posvetio se radu s najmlađima, u Školi košarke "Sport Ki”. Nju je osnovao zajedno sa sinovima Draganom i Ninom. Upravo ta škola oformila je i VIBA ligu za mladi naraštaj, koja je takođe bila Jankova zamisao.

Vreme i mesto sahrane Janka Lukovskog biće naknadno saopšteni.

A. P.