DUŠKO VUJOŠEVIĆ ZA "DNEVNIK" Srpska košarka ima potrebu za Novim Sadom i Suboticom

- Uveo sam količinu rada koja nije bila opravdana naukom o sportu, proizvodila je veliki broj ponavljanja. Igrač mora da shvati da se šut usavršava ponavljanjem. Čim prestaneš da ponavljaš, gubiš. Terao sam svoje igrače na sve to i kada je reč o detaljima te tehnike, jedan sam od prvih na svetu to razvio. To je bilo u vreme kada Greg Popovič, inače moj prijatelj, koga mnogo volim, nije mislio da šut treba da se radi, već da je to prirodna osobina igrača. Ili ga ima, ili ga nema. Mi smo to uvodili. Pogotovo kada su u pitanju mlađi igrači, kako bi ih umorio da nemaju vremena za gluposti. Počeo sam da im dajem knjige, jer sam shvatio da čitanje razvija fantaziju - bila je samo jedna od brojnih zanimljivih priča, koje je proslavljeni košarkaški trener, Duško Vujošević, podelio gostujući na književnoj večeri na novosadskom splavu "Cepelin".

Književnost, slikarstvo i košarka. Tri umetnosti, svaka na svoj način, oduvek su bile centar interesovanja stratega, koji je obeležio epohu Partizana. Od 1985. godine, kada je odiseju u "parnom valjku" počeo kao asistent, do 2015. godine, kada ju je završio, kao najtrofejniji trener u istoriji kluba. 

Svaka od te tri umetnosti oblikovala je Vujoševića. Po ugledu na svog velikog prijatelja i slikara Voja Stanića "naslikaće" remek-delo, bilo da je reč o dva evroligaška fajnal-fora sa crno-belima, ili o brojnim igračima na čije je karijere presudno uticao. Po ugledu na književnog ljubimca, Danila Kiša, "neće se dati". Sve to činiće ono što jeste, njegovo trenersko stvaralaštvo i njegovu ličnost, koja ga je i dovela do trenutnog statusa. 

Tokom višečasovnog boravka na književnoj večeri u Novom Sadu, Vujošević je, opisujući kako je obrazovao svoje igrače kroz čitanje, još jednom pružio uvid u metode svog rada. Upravo to je bio i povod za razgovor za "Dnevnik", na čijem početku je osvajač 23 trofeja sa Partizanom opisao kako se osećao tokom jednog od ne toliko čestih boravaka u Srpskoj Atini.

- Svaka poseta Novom Sadu jako mi prija – rekao je Vujošević za "Dnevnik". – Iako su Beograd i Novi Sad blizu, opet u poslednje vreme ne dolazim često. Ovaj put se ta poseta poklopila sa lepim ambijentom na splavu "Cepelin", sa prelepim pogledom na Petrovaradinsku tvrđavu. Razgovor se ticao dve stvari – sporta i književnosti, navike čitanja, obe stvari koje puno volim. Volim da pričam o tome, tako da mi je bilo veoma prijatno - naveo je 65-godišnji strateg.

O košarkaškim centrima - Novom Sadu i Subotici

Potom je bilo reči i o podizanju vojvođanskih klubova, pre svega Spartaka i Vojvodine, koji su ove sezone dokazali da su napravili ozbiljan iskorak u odnosu na prethodne godine i približili se kvalitetu abaligaša, što je liga kojoj oba kolektiva streme.

- Srpska košarka ima veliku potrebu da obnovi i uveća Novi Sad i Suboticu kao košarkaške centre. Oba grada su imala prvoligašku ekipu u staroj Jugoslaviji, češće Novi Sad, ali smanjena Srbija u odnosu na Jugoslaviju ima veću potrebu za tim centrima koji su i u Jugoslaviji bili značajni. Vojvodina je bila i prostor na kojem su se rađali igrači koji su bili lideri te stare jugoslovenske škole košarke, poput Zlatoja Nestorova i Lasla Hajnala. Govorim samo o muškoj, u ženskoj je imala još i veći značaj. Kad su u pitanju novije generacije, tu su Željko Rebrača i Dejan Bodigora kao perjanica, Milenko Tepić i Milan Gurović takođe. Nemoguće je nabrojati sve koji su imali značaj. U tom smislu i u smislu publike, to su gradovi koji imaju ekonomski potencijal i značajno tržište u odnosu na našu teritoriju.

Spartak je posebno blizak jednom od najvećih umova jugoslovenske košarke, najviše zbog toga što je na kormilu tog tima Vladimir Jovanović, njegov dugogodišnji saradnik. Sa druge strane, na klupi novosadskog rivala sedi jedan od najperspektivnijih trenera Evrope i diplomirani lekar, Miloš Isakov-Kovačević.

- Drago mi je što su se ti klubovi uredili, što postoje uslovi kada su u pitanju dvorana, stipendiranje, sale, oprema. Stvoreni su uslovi da se igra na vrhunskom nivou. Raduje me što Vojvodinu vodi mladi trener, fakultetski obrazovan, iz druge struke, koja može u puno drugih momenata da ima korelacija sa sportom. Naravno, navijam za tim koji vodi Vladimir Jovanović, sa kojim sam prijatelj. Za sad imaju odlične rezultate. Vidim da im nije bilo lako da usaglase igranje u ABA 2 sa Superligom. Oba takmičenja bi trebalo da imaju više sluha i da nauče veštinu zajedničkog života. Bilo je potrebno da se na kvalitetniji način klubovima omogući da nastupaju u oba prvenstva, kada je u pitanju kalendar.

Šampion ABA 2 lige može da bude samo jedan i on će od jeseni igrati u najvišem rangu regionalnog takmičenja, koje polako ulazi u završnicu. Pored Partizana i Crvene zvezde i ostatak četvorke koja čini polufinalne parove ima šta da kaže, prema rečima Vujoševića.

- Ne sme da se zaborave Budućnost, ni Mega, koja na opšte iznenađenje beleži vrhunske rezultate, pogotovo posle odlaska Nikole Topića. Proizveli su i ove sezone nekoliko veoma kvalitetnih igrača i kvalitetnog trenera. Možda bi odsustvo Adama Hange moglo da bude presudno kada se svedu računi, jer je veoma značajan za Crvenu zvezdu.

Upravo su u ABA ligi mlađi prvotimci Partizana dobijali nešto veću ulogu, za koju se čini da je nisu ispunili na najbolji način, s obzirom na to se još nijedan nije iskristalisao kao budući nosilac igre "parnog valjka".

- Ne bih hteo da komentarišem sa ove rašomonske pozicije, jer kao što je za napredak igrača odgovoran trener, tako je i sam igrač. Neki su mogli to da iskoriste i više rade na svom napretku.

Stabilan odnos sa Željkom Obradovićem

Dotakao se Vujošević i odnosa sa akutelnim trenerom Partizana.

– Imamo ritam viđanja koji nije previše frekventan, pre svega zbog njegovih obaveza, koje su veoma naporne, ali bez obzira na to koliko se puta vidimo ili čujemo, taj odnos ima svoju stabilnost i može da se definiše kao prijateljski, bio sam mu i trener. Ceo život smo proveli u određenim kontaktima. Kad smo se poslednji put čuli ili videli, ta stvar nije za javnost. 

Razvoj igrača, uz zavidne rezultate, bio je prepoznatljiv identitet Vujoševićevog Partizana. Poredeći trenutni momenat, sada je tako nešto veoma izazovno, gotovo nezamislivo. Sve je manje vremena za trening, a sve više timova koji žele sam vrh Evrope i samim tim povećavaju finansijsku moć.

- Svako vreme ima svoje breme i specifičnosti. Promenilo se mnogo i u FIBA pravilima, premladi igrači se regrutuju za NBA. Često se dešava da talenti pre 18-te godine odu u NBA ili Evropu, što otežava rad sa mladim igračima. Došli smo do apsurda da stranci koštaju jeftinije od najkvalitetnijih domaćih. Prosto, nije lako doći do dobrog domaćeg igrača, pa čak ni klubovima kao što su Partizan i Crvena zvezda. Lako je Megi, koja možda koristi nerad Partizana i Crvene zvezde kad su u pitanju mladi, ali je taj rad nešto što zahteva vreme i teško ide uz koncept postizanja brzog rezultata u evropskim takmičenjima.

Mnogi razloge u Partizanovoj neuspešnoj evroligaškoj sezoni vide u lošoj selekciji pojačanja. Međutim, postoji druga strana priče - crno-beli se uprkos odličnom budžetu za ovdašnje uslove, suočavaju sa poteškoćama tržišta, uzrokovane time što ni u kasnoj fazi sezone ne znaju sa sigurnošću da li će učestvovati u Evroligi od jeseni. Takva neizvesnost u određenoj meri koči planove, kada je reč u superkvalitetnim pojačanjima, koja angažmane dogovaraju i davno pre početka leta.

- Veliki je to problem i Partizan je sigurno načinom učešća i kvalitetom igara, rezultatima i publikom, zaslužio A licencu. Ovako se ne zna da li će učestvovati, ne zna se budžet, kasnije se reaguje na tržištu, kao i u selekciji tima za sledeću godinu. I to je nešto što limitira klub.

Jedan od nosilaca igre crno-belih je i Kevin Panter, američki bek kome je poverena kapitenska uloga i uloga lidera. Kada bi Vujošević mogao da primeni svoje metode na njemu, koju bi mu knjigu poručio da pročita?

- Nešto o autogenom treningu, autora Hanesa Lindemana - kratko je opisao.

Tokom bogate karijere u kojoj je najveći trag ostavio u Partizanu, sedeo je i na klupi reprezentacije Srbije i Crne gore, moskovskog giganta CSKA... Postoji li nešto što bi promenio?

– Moj veliki prijatelj i veliki slikar, koji je ove godine napunio stotu godinu, Vojo Stanić, znao je da kaže da čovek treba da ima dva života – jedan u kojem bi mogao da napravi greške i drugi koji bi proživeo kako treba sa naknadnom pameću, koja bi u tom slučaju imala veliku težinu. Tako da, sve bih uradio drugačije, što ne znači da nisam svestan nekih rezultata i uspeha. Bilo bi bolje da svako od nas ima dva života – zaključio je Vujošević razgovor za "Dnevnik".

Vuk-Miloš Petrović