Dušan Alimpijević, trener Burse: Sve je počelo u Novom Sadu

Prethodnih dana mladi stručnjak boravio je u Novom Sadu, gde i živi, povodom prijateljske utakmice između Burse i Vojvodine, posvećene preminulom Stevanu Jelovcu, nekadašnjem reprezentativcu Srbije.

Uprkos solidnoj igri domaćeg tima, turska ekipa uspela je da slomi otpor crveno-belih u poslednjoj deonici i dođe do pobede (87:70), a Alimpijević je objasnio kako je došlo do organizacije celog događaja.

– Jelovac je bio moj dobar drugar. Rođen je u Novom Sadu, gde je i ponikao u Sport Kiju. Zajedno sa ljudima iz Vojvodine, kao i mojim saradnikom i prijateljem Acom Jovančevićem odlučili smo da se bar za tu jednu utakmicu setimo našeg prijatelja i predobrog dečka. Zatim je došao poziv od marketinškog tima crveno-belih i sve smo se dogovorili. Ono što smo imali priliku da vidimo što se tiče organizacije je vrhunski i zaista je uloženo mnogo truda kako bi sve lepo izgledalo – rekao je Alimpijević.

Trener Burse upravo je u Novom Sadu počeo karijeru. Prva stanica bila je istoimeni košarkaški klub.

–  Ono po čemu ću pamtiti taj period jeste hrabra odluka da iz Beograda dođem u Novi Sad. Sa 22 godine dobio sam mesto prvog pomoćnog trenera u Košarkaškom klubu Novi Sad, u Prvoj ligi Srbije, koja je, ne potcenjujući nivo Košarkaške lige Srbije na današnji dan, u to vreme bila ipak malo poštovanija u smislu nekih igračkih i trenerskih imena, koja su se pojavljivala tih godina. Novi Sad pamtim i po prijateljima koje sam stekao van košarke, koji su mi i danas najbolji. Druga stvar po kojoj ću pamtiti taj početak jeste pokojni Nemanja Danilović, bivši igrač Vojvodine i trener Novog Sada. To je čovek koji mi je usadio ljubav prema trenerskom poslu i pokazao mi kako treba da izgleda jedan mlad moderan trener.

Zvezdine pobede u Evroligi zamazale realnu sliku

Trener Burse Dušan Alimpijević naveo je i kako je došlo do razlaza sa Crvenom zvezdom.

– Sporazumno smo se razdvojili, ne zato što je Zvezda insisitirala na mom odlasku ili ja. Seli smo i zajedno smo to odlučili. Da budem iskren, palo mi je teško to što zvezdaška javnost uopšte nije bila spremna na ono što smo radili te godine, a u pitanju je bila finansijska konsolidacija da bi Zvezda bila to što jeste danas i da bi imala ovakav budžet kakav ima sada. Evroliga je poslala unutrašnjeg revizora u toj godini u kojem je prioritet bio da se sve finansijske obaveze i dugovi izmire, ukoliko želimo da zadržimo status evroligaša. U Evroligi smo, koja je tada imala četiri utakmice manje u odnosu na današnji format, upisali 11 pobeda. To je zamazalo sliku čitavoj javnosti i onda smo otišli u drugu krajnost – objasnio je Alimpijević.

KK Novi Sad prestaje da se takmiči kao samostalan klub i od 2011. čini deo Vojvodine Srbijagas, gde Alimpijević korak po korak postaje prvi trener ekipe. To je bila samo odskočna daska za ono što mladi stručnjak naziva prekretnicom u karijeri.

– Najbolji put koji sam mogao da imam, imao sam u KLS-u. Prošao sam sve strukture Prve srpske lige. Bio sam asistent, pa sam dobio lepu šansu kao 28-godišnjak, jedan od najmlađih u KLS tada kao glavni trener. Činjenica je da smo imali zapažene rezultate sa Vojvodinom, onda sa Spartakom, pa potom i u FMP-u. Moja karijera svodi se na pre i posle polufinala sa Partizanom. Kada smo se plasirali u finale KLS-a sa FMP-om, to je bio prvi put posle 14 godina da crno-beli nisu u finalu domaćeg prvenstva. To je bio signal za neke ljude da obrate pažnju na mene.

Posle uspešne epizode u FMP-u, u sezoni 2017/18. usledio je poziv Crvene zvezde. Alimpijević se u beogradskoj ekipi zadržao nepunih godinu dana, a kako kaže, možda epilog i ne bi bio takav da je neke stvari drugačije uradio.

– Iz ovog ugla, mnogo bih se više posvetio tome da javnosti bude prezentovano ono što je realna slika tima u tom trenutku. Da sam tako postupio, možda bih ostao trener Zvezde. Tada smo imali najmanji budžet u poslednjih 15 godina, možda i u istoriji. Ispred nas na početku nije bilo ambicija i to je bio najveći problem. Počeli smo dobro da igramo u Evroligi, u prva četiri kola imali skor 2-2, posle pobeda nad Barselonom i Makabijem, tesne utakmice sa Žalgirisom i Himkijem. Taj skor je bio znak za klub da vrati sve te ambicije, koje su bile potpuno nerealne. Sada bih više insistirao na tome da se prikaže realna slika. Čini mi se da sam prepustio da bude normalno to što smo dobili Real Madrid u Španiji, da bude realno što smo dobili Barselonu ili Olimpijakos. Nije realno, to u tom trenutku nikako nije bilo realno sa tim budžetom i sa igračima kojima smo raspolagali.

Usledio je odlazak u Avtodor iz Saratova, da bi se u Bursi etablirao kao jedan od najboljih mladih trenera Evrope.

– Bursa ima ambiciju da bude ozbiljan klub i organizacija. Klub više nije isti kao što je bio pre dve godine, a svakako nije isti posle finala Evrokupa. Organizaciono, podignut je za 100 stepenika iznad, finansijski je mnogo bolji. Imamo mnogo veći broj zaposlenih, trening centar koji je fantastičan, ogromnu halu, navijače koji su vrlo emotivni. Na svakoj utakmici nam je puna sala koja prima sedam, osam hiljada ljudi, koji svim srcem stoje iza kluba iz grada koji ima četiri miliona stanovnika. Ambicije su se promenile u smislu što tražimo konstantnost – Bursa je sada klub koji želi da opet bude u plej-ofu Evrokupa i domaćeg prvenstva, a to će biti teže nego prošle godine, zato što nas više niko ne potcenjuje – istakao je Dušan Alimpijević.

Vuk-Miloš Petrović