Zoran Govedarica, trener Budućnosti: Voša je brend za sve Novosađane

U glavni grad ove zemlje stigao je posle izvanrednih rezultata koje je ostvario s ekipom Grblja, koju je od kandidata za ispadanje iz najjače tamošnje lige doveo do kvalifikacija za Ligu Evrope. To mu je bila odlična preporuka da preuzme najbolji crnogorski klub, a Govedarica se nije uplašio izazova i u novoj sezoni će sedeti na klupi plavo-belih.

Ovih dana već iskusni stručnjak se  sa svojim timom nalazi na pripremama na Zlatiboru i veoma rado se odazvao da govori za „Dnevnik“.

-Moja igračka karijera bila je uglavnom vezana za Novi Sad, Čelarevo, Beočin i Bačku Topolu. Imao sam probleme s okom i nisam mogao da odem izvan granica naše zemlje, a imao sam ponude mnogo velikih klubova. Međutim, nisam mogao da prođem lekarski pregled i to je uticalo na moju karijeru, koja je ostala vezana za Bačku, Banat i Srem, jer sam samo tu igrao. Rođen sam u Sutjesci, selu pokraj Zrenjanina, a čitav život vezan sam za Novi Sad. Igračku karijeru završio sam u RFK Novi Sad i tamo počeo da se bavim trenerskom poslom, a moje ime vezuje se uglavnom za neke manje klubove u kojima je bilo velikih problema, tako da me je put vodio na različite strane.

Iako ste igrali na poziciji štopera, volite i insistirate da ekipe kojima ste trener igraju ofanzivni fudbal?

- U osnovi, od ekipe koju imate zavisi to kakav ćete fudbal da igrate. U Crnoj Gori sam u minuloj polusezoni s ekipom Grblja bio drugi, jer mi je Sutjeska pobegla za dva boda. Svim ekipama sam na gostovanjima uzimao bodove i jasno je da ne možemo da pričamo o nekakvoj defanzivnoj igri. Uostalom, imali ste priliku da gledate trening utakmicu Vojvodina – Budućnost, u kojoj su obe ekipe bile okrenute ka ofanzivi i u kojoj je moj sadašnji tim proputio da realizuje tri-četiri odlične prilike. Jednostavno, moderan fudbal vas prosto tera da igrate što ofanzivnije.

Budućnost je za rivala u prvom kolu kvalifikacija za LE dobila ekipu Trenčina?

- Zaista smo dobili veoma jakog rivala, jer upravo je Trenčin pre neku sezonu eliminisao Vojvodinu u istom takmičenju. U neugodnoj smo situaciji, jer su Podgoričani imali izuzetno lošu sezonu iza sebe i nalaze se u periodu kada menjaju ekipu. Trenutno smo u procesu stvaranja tima, a najgore je to što je razmak između nadmetanja u Evropi i početka domaćeg prvenstva jako velik. Praktično, moraćemo da odradimo još jedan ciklus priprema i to je ono što nije dobro. Najveći promet na tržištu biće tek sredinom jula, cilj u domaćem prvenstvu nam je titula prvaka i osvajanje Kupa i zbog toga je nevolja kada ne možete da kompletirate sastav na vreme.

Stručnjak ste iz Novog Sada, a trenerima koji u njemu žive uvek je veliki cilj da jednog dana sednu na klupu Vojvodine. Da li je i s vama isti slučaj?

- Manje je poznato u gradu da sam u nekoliko situacija bio blizu klupi Vojvodine, a nikada na nju nisam seo. Naravno da je Voša želja svih nas koji smo odatle, međutim, ne treba ništa raditi na silu. Jednostavno, kada dođe pravo vreme za to – desiće se. Vojvodina je brend za sve Novosađane, kruna svega što se tiče igračkog i trenerskog rada.

Da li je s vama u Crnoj Gori i porodica?

- Nažalost, moje dvoje dece i supruga nisu sa mnom, već su ostali u Novom Sadu. Deca idu u školu, supruga je zaposlena i ne mogu da me prate. Smeta mi to, kako neće, ali sam zahvalan familiji što imam njenu podršku. Retko dolazim kući, jer veliki klubovi zahtevaju veliki rad i teško se pronalaze slobodni dani i baš zato je uloga porodice izuzetno važna – naglasio je Govedarica.

Vaš brat Dejan je stekao veliko igračko ime upravo među crveno-belima i postao reprezentativac naše zemlje. Da li vam je ta činjenica tokom karijere u nekim situacijama možda i smetala?

- Nije, jer je Dejan, koji je godinu dana mlađi od mene, išao sasvim drugim igračkim pravcem. On je sve fantastično odradio, stekao veliko fudbalsko ime i danas radi uz Dragana Piksija Stojkovića. Radili smo sve na različite načine, iako smo ponikli iz iste kuće, što svedoči da smo sve stvarali čisto sportski. Ja sam, s druge strane, značajnije fdubalsko ime počeo da stvaram na trenerskom polju.

Vaše ime se posebno vezuje za Proleter sa Slane bare. U koliko ste navrata sedeli na klupi Slanobaraca?

- Uuuu... Četiri puta! Tamo sam pravio stvarno dobre rezultate i zato sam se nadao pozivu Vojvodine, ali su oni nekako izmicali, što znači da nije bilo pravo vreme za to. Jako je dobro za novosadski fudbal to što će u narednoj sezoni imati dva superligaša, jer sam grad i region oko njega igračima omogućuje da cirkulišu i dokazuju ogromni potencijal koji imaju. Uz to, Vojvodina je uvek bila jaka kada je u gradu imala dostojnog rivala. Nekada je to bio Novi Sad, a danas je Proleter. Da ne zaboravim, veoma je važno da se na pozicije koje su nekada zauzimali vrate jedan Kabel, Slavija, Indeks, jer samo tako će značajno porasti kvalitet novosadskog fudbala. U tim klubovima su stasavali skoro svi igrači koji su kasnije slavu sticali noseći dres Vojvodine.

Iza vas je već duga trenerska karijera, gde sebe vidite za godinu-dve?

- Radeći van Novog Sada obično sam spašavao ekipe iz teških situacija, dovodeći ih čak u vrh tabele, poput, recimo, Inđije. Slično je bilo i u Proleteru, ali je sve uvek zavisilo od finansijske stabilnosti klubova. Karijera mi je konstantno išla uzlaznom linijom, svi su znali da sam veliki radnik i taktičar, a i Bog me je pogledao. Rezultati koje sam s Grbljem ostvario su ođeknuli i sada sam, evo, u Budućnosti. Gde sebe vidim kroz neku godinu? Očekujem da napravim korak više...

A šta je korak više u vašem slučaju?

- Ha, ha, ha... Korak više je - osmeh. Mislim da ću biti spreman za baš veliki izazov, svejedno da li u Srbiji ili negde u inostranstvu. Želja svih nas je da odemo napolje kako bismo obezbedili egzistenciju, iako mislim da se to može uraditi i kod nas, uz stabilnu priču i program. Kada bi se u našim klubovima pravila dugoročna strategija, ne bi bilo problema ni za trenere, ni za igrače, kao ni za kvalitet same igre – rekao je Zoran Govedarica.

Teksti foto: Aleksandar Predojević