Voša sve bliža plej-autu

Od te priče nije ostalo ama baš ništa, a zbilja je pokazala svu nemoć novosadske Stare dame, oslikanu u sva četiri prolećna poraza. Snovi o plasmanu u plej-of, iako za njih još uvek postoji kakav-takav prostor, na dobrom su putu da ostanu upravo - snovi, a pred crveno-belima sve jasnije ukazuje se putokaz u jednosmernu ulicu koja vodi pravo u plej-aut i bitku za opstanak u Superligi. Uostalom, o tome je posvedočio poraz u sredu uveče, doživljen od ekipe Spartaka (1:2), baš na 105. rođendan novosadskog tima. U najkraćem: Voša je bila nemoćna, bez kvaliteta, snage i volje da bilo šta promeni i makar potraži završetak sada već beskonačne stranputice na kojoj se nalazi.

- Posle svakog poraza osećaj je uvek isti i veoma je loš - dan posle novog debakla njegovog tima rekao je Radovan Krivokapić, šef stručnog štaba Vojvodine. - Ne želim, ipak, da odustanem, ne bežim od odgovornosti za dešavanja na terenu, koju sam preuzeo i odmah posle utakmice. Odrastao sam u Voši, volim ovaj klub svim srcem, a šta god da odluče ljudi koji ga vode, prihvatiću to. Ne, ne plašim se eventualnog otkaza, to je fudbal, to je  život, u kojem postoje usponi i padovi. Dok sam na čelu tima, kao i do sada, nastojaću da pružam 200 odsto od sebe, a ukoliko procena bude da to treba da se promeni, složiću se i sa takvom odlukom.

Odmah po završetku vojvođanskog derbija, održana je na stadionu “Karađorđe” sednica Upravnog odbora FK Vojvodina. Zvanično saopštenje s nje nije izdato, ali je jasno da su čelni ljudi Novosađana na dnevnom redu imali samo jednu tačku - katastrofalne rezultate koje beleži prvi tim crveno-belih i pokušaj da se pronađe način da se to prevaziđe. Jedan od načina, kao smo saznali, moglo bi da bude angažovanje čoveka koji bi imao zadatak da pokuša da sredi stanje u prvom timu i čitavom sportskom sektoru.

Spomenuto je i ime Ranka Stojića, fudbalskog menadžera iz Beograda i ranijeg direktora beogradskog Rada i ljubljanske Olimpije, kao najozbiljnijeg kandidata za tu funkciju. Ostalo je da se sa Stojićem porazgovara na ovu temu i da, u slučaju povoljnog odgovora, konkretni koraci budu povučeni već tokom vikenda koji je pred nama.

U susretu sa Subotičanima crveno-beli su konačno postigli gol, ali im ni on nije bio podstrek da nastave u istom stilu i pokušaju da stignu do pobede.

- Ideja je bila da s dvojicom napadača poremetimo odbranu gostiju i stignemo do pogotka, a da u drugom poluvremenu u igru uvedemo Đurića i popunimo prazninu na sredini. Imali smo vođstvo, Spartak je preskakao igru i nastojao da što pre stigne do našeg gola, ali je problem što mi te lopte nismo uspevali da uzmemo. Usledile su dve naše individualne greške posle kojih smo primili golove i to je nešto što nam se ponavlja. Slično je bilo u duelu s Radničkim, pa s Voždovcem... Rivali do pogodaka nisu stizali posle izrađenih akcija, nisu nas nadigrali, već smo im sami omogućili da zatresu našu mrežu i ponovilo se to i protiv Spartaka.

Pitanja Krivokapiću praktično nije ni trebalo postavljati, već je on sam nastavio:

- Nije mi jasno kako ovi momci ne shvataju da sami sebe kažnjavaju ovakvim odnosom prema igri i rezultatima. Ne dobijaju premije, gube mesto u timu, a to znači da ne igraju i ovakav pristup nigde ih ne vodi. Jer, ko će ih sutra kupiti, gde će nastaviti karijere?

Sve češće i glasnije su priče u kojima preovlađuju izražene sumnje u kvalitet igračkog kadra Novosađana.

- Treniram ove igrače i dalje verujem da u njima ima kvaliteta, ali to što ja mislim nije merodavno. Jedino mesto gde oni to mogu da potvrde je teren, jer tu nema laži. Uostalom, yabe su sve moje priče, ukoliko sami fudbaleri ne prepoznaju situaciju, svu njenu ozbiljnost i težinu. Jedino igrama na terenu oni mogu da pokušaju da razuvere sve one koji sumnjaju u njihov kvalitet.

U subotu Voša gostuje u Kruševcu i sigurno je da će u njenom timu biti određenih promena.

- Počeli smo da se pripremamo za taj susret, a što se tiče spiska igrača na koje za duel s Napretkom računam, onaj ko bude pozvan i nađe mesto u autobusu - biće u konkurenciji za tim. Teško mi jeste, jer čitavog sebe sam uložio u ovaj rad, u Vojvodinu, i zato se i dalje nadam da će negde morati da nam krene. Gde - ne znam, ali nadu i veru ne gubim, jer sam borac i to nije u mom stilu - poručio je Radovan Krivokapić.

A. Predojević