Voša srcem i kvalitetom do trofeja

Posle sezone u Superligi, u kojoj su ponovo obezbedili evropsku vizu osvajanjem trećeg mesta, crveno-beli su zasladili uspeh osvajanjem pobedničkog trofeja u Kupu Srbije, drugi put u istoriji kluba. “Kup je naš“, krilatica mnogih navijača Voše koja se ponavlja iz godine u godinu, ovog puta dobila je najlepšu potvrdu i na terenu, onog trenutka kada je Emil Rockov (kojem je, ustupanjem kapitenske trake, tu čast podario veliki sportista Nikola Drinčić) podigao pehar koji mu je, u ime FS Srbije, uručio potpredsednik naše “Kuće fudbala” Marko Pantelić.

Voša je u finalu, sa scenariom kao u najnapetijem trileru - tek posle izvođenja penala, pobedila Partizan sa 6:4 (2:2, 1:0). Trener Nenad Lalatović, mladi, visokokvalitetni i harizmatični stručnjak, osvojio je prvi značajni trofej u karijeri. I to kako! Njegovi učenici, vođeni s klupe s puno strasti i energije, dakako i velikog znanja, uspeli su da nadmudre crno-bele, pri tome imajući u letnjoj noći u Nišu protiv sebe i protivničke igrače, ali i oko 8.000 gledalaca na Čairu. Lalatović je amortizovao golemi pritisak s tribina, prihvatajući na sopstvena pleća salve nerazumnih uvreda i često nakaradnih skandiranja, a ostavljajući novosadskim fudbalerima dovoljno snage da se fokusiraju na epsku bitku. I da dokažu ispravnost tvrdnje da do značajnih životnih ostvarenja ne stižu oni kojima su ona namenjena, već isključivo oni drugi, kojima su ti podvizi suđeni.

Bila je to izjednačena utakmica, u kojoj je prvi deo igre pripao nama, a drugi rivalu - zadihan i još uvek pod adrenalinom, je rekao Lalatović. - Zaslužili smo da pobedimo, jer tako je Bog tražio. Moji igrači su ostavili srce na terenu i pokazali da smo s pravom tu gde jesmo i da smo veliki klub. Tako se bori za boje Vojvodine i za sever Srbije, ali i za Novi Sad i naše navijače. Danas svaki Novosađanin treba da je ponosan na igrače Vojvodine, jer su dali sve za svoj grad i svoj klub i donose trofej tamo gde i pripada, a u ovom trenutku to je – Novi Sad.

O samom finalu, koje je donelo retko uzbudljiv i napet fudbal, Lalatović takođe nije imao mesta za dilemu bilo koje vrste.

- Mi smo pravi tim, jer nemamo pojedince koji mogu da reše susret jednim potezom. Kao kolektiv smo osvojili trofej, koji pripada našem gradu i navijačima, koji su u velikom broju na “Karađorđu” pratili prenos utakmice. Igrači Vojvodine zaslužuju da uživaju i zaslužuju lep doček u Novom Sadu.

Junaka u crveno-belom timu bilo je više... Ipak, dvojica ljudi pokazali su fudbalsku i ljudsku veličinu - Nikola Drinčić i Petar Bojić. Kapiten je bio istinski lider, motor ekipe, čovek koji je u najtežim trenucima podizao moral saigračima i pretrčao silne kilometre, uprkos činjenici da je već zakoračio u 36. godinu. Sve je začinio gestom usmerenim ka bivšem kapitenu Rockovu, kojem je “vratio” traku i omogućio mu ogromnu čast da primi trofej. Drugi je, opet, bio tas na vagi koji je, ipak, napravio to da crveno-beli povedu s 2:0, učestvujući kod prvog i postižući, posle prave majstorije, drugi pogodak za Vojvodinu. Naravno, svi ostali momci iz Novog Sada su, svaki na svoj način, učinili veliki napor da slavlje bude kompletno, ulažući sebe u zaista veliki, veliki trijumf.

Posle osvajanja Kupa Srbije 2014. godine, Voša je ponovo prigrabila trofej kupa i zaslužili su njeni igrači veliku žurku u hotelu “Nais”, gde su prenoćili posle finalnog susreta i imali “prvu rundu”  proslave. Ostaje u anale upisano da je tim iz Novog Sada, jasno profilisan kao velika ekipa predvođena mnogim dobrim, ali uspešnim ljudima, ponovo u vitrine doneo trofej i nekoliko sledećih dana, bez dileme - zasluženo, slaviće se u najvećem gradu AP Vojvodina.

Aleksandar Predojević