Voša osokoljena protiv loše tradicije

Ipak, poželeli smo da još za koji trenutak produžimo prisećanje na trijumf nad Čukom, a, posle junaka Yozefa Ovusua Bempaha i najboljeg pojedinca susreta Bogdana Planića, u tome nam je pomogao Dušan Jovančić. Tihi i nenametljivi vezni fudbaler, veliki radnik i mladić za kojeg ne postoji izgubljena lopta, niti nerešiva situacija na terenu, ovako je prokomentarisao utakmicu s Čukaričkim:

„Činjenica je da su nas svi potcenili pred početak sezone. Učinili su to i mediji, kao i suparničke ekipe i mogu to da razumem zbog našeg ranog ispadanja iz evropske konkurencije, kao i zbog svih ostalih dešavanja u klubu. Pokazali smo, međutim, da Vojvodina nikada ne sme da se potcenjuje, posebno ne kada igra na svom stadionu. Savladali smo Čukarički, ekipu koja ima sjajne igrače i isto takvog trenera i kojem je ambicija da se izbori za mesto u Evropi. S druge strane, dokazali smo da je realna i naša želja da se izborimo za to isto pravo, nadam se da ćemo cilj i ostvariti, a upravo Čuka će nam biti jedan od direktnih rivala na tom putu“.

Na premijernom susretu su Jovančić i Marko Vukasović odradili veliki deo posla u defanzivi. Možda se to uvek i ne primećuje u velikoj meri, ali je činjenica da su punim angažmanom pomogli odbrambenim igračima u realizaciji zadatka da se mreža iza leđa golmana Emila Rockova ne zatrese.

Igrao se 60. minut susreta s Čukaričkim kada je novosadska publika, što za nju nije baš tipično, jedinstveno stala uz ekipu Vojvodine. Praktično svih  2.500 ljudi je u tim trenucima počelo da bodri Novosađane.

„Dobar je to znak. Verovatno je i publika osetila da nam treba njena podrška, koja nas je u tom periodu ponela i kada smo napravili dve-tri dobre akcije. Jasno je da nam, ne samo deklarativno, podrška navijača puno znači“.

„Vukasović i ja smo više bili okrenuti ka defanzivnim zadacima. Primarno nam je bilo da zaustavimo napade Beograđana i čini mi se da oni nisu bili preterano opasni po naš gol. Koliko je to bila zasluga nas dvojice, toliko je pun udeo u tome imala i kompletna ekipa, a posebno se to odnosi na odbrambene igrače. Istina je da ni mi nismo stvorili puno prilika za gol, ali ih je, ipak, bilo. Međutim, sve do gola Bempaha nismo uspeli da iskoristimo šanse. Na tome ćemo sigurno morati da poradimo i verujem da će realizacija u vremenu koje sledi biti znatno bolja“.

Ni vremenske prilike na “Karađorđu” nisu išle na ruku igračima obe ekipe, jer je bilo izuzetno toplo i sparno i bilo je potrebno puno snage i volje da se odgovori taktičkim zamislima trenera Vanića i Lalatovića.

„Zaista je vreme bilo veoma teško za igru. Iscrpeli smo se do maksimuma, ali smo dobro pripremljeni, iako mislim da i na tom planu možemo da budemo još bolji. Kroz utakmice i za par kola i taj segment će biti na višem nivou“.

Prelazni rok uveliko je u toku, samim tim i promene svih vrsta su i te kako moguće u našim ekipama.

„Ima još mesec dana do kraja prelaznog roka. Iskreno, ne znam kakvi su planovi šefa Vanića i klupskih čelnika, ali je činjnica da može dosta toga da se promeni u tom periodu. Možda u Vojvodinu ne dođe niko, a, u principu, može da se promeni i čitava ekipa. Vreme će pokazati šta će se dogoditi, a mi moramo da ostanemo fokusirani na ono što nam sledi“.

Sledi tradicionalno teško gostovanje u Surdulici. Vojvodina još uvek nije uspela da upiše pobedu u gostima kada igra protiv Radnika.

„Čini mi se da zaista nikada nismo pobedili u Surdulici, ne znam zbog čega je tako, ali probaćemo da u subotu to promenimo. Sigurno je da tamo odlazimo osokoljeni prvom pobedom i sa željom da pokušamo da upišemo nova tri boda. Svesni smo da to neće biti lako sprovesti u delo, jer Radnik nije ni malo naivan rival i na premijeri je, na gostovanju, uzeo bod Voždovcu koji ima kvalitetnu ekipu. To svedoči da je pred nama duel s veoma čvrstim timom i da će nam biti teško. Ne poznajem sve fudbalere koji nose dres tima s juga Srbije, ali znam da je u Surdulici dosta teško igrati zbog terena, specifične atmosfere i, naravno, tvrdog rivala“, jasan je Dušan Jovančić, jedan od stubova ekipe Vojvodine, igrač od čijeg učinka puno tog zavisi u učinku crveno-belih.

A. Predojević