Vuković: Voša je veći klub od Zvezde i Partizana!
Iza fudbalera Vojvodine ostala je još jedna sezona, takmičarska godina u kojoj su promenjene tri uprave i čak četvorica trenera.
Na kraju, crveno-beli iz Novog Sada osvojili su treće mesto i time izborili učešće u kvalifikacijama za Ligu Evrope. O tome, planovima za novu sezonu i još o nekim stvarima za “Dnevnik” je govorio predsednik Nadzornog odbora kluba Dragoslav Vuković.
„Bio bih neskroman kada bih rekao da sam nezadovoljan onim što je ekipa uradila u upravo završenoj sezoni. Kada smo Dušan Mijić i ja dolazili u klub, stanje u njemu bilo je haotično. Smenjivale su se uprave i, kada smo mi stigli, otišla je čelna garnitura ljudi koja je uz sebe imala preko 20 sponzora. Došli smo u veoma nezahvalnom trenutku, kada su kasnile četiri plate fudbalerima i sedam ličnih dohodaka Radnoj zajednici, porezi nisu bili plaćeni, a klub je imao i puno neizmirenih obaveza prema raznim dobavljačima. Bili smo zatečeni stanjem i, iskren da budem, nismo bili sigurni da ćemo uspeti stvari da isteramo do kraja. Ostalo nam je da zasučemo rukave i pokušamo da očuvamo klupsko funkcionisanje, barem u onom obliku u kojem je to bilo do tada. Kada to kažem, mislim na našu želju da sačuvamo kostur ekipe i omogućimo koliko-toliko normalan život, jer je čak pitanje bilo da li ćemo uopšte moći da funkcionišemo u drugom delu sezone“, kaže Vuković.
Šta je to što vas je dovodilo u takvu dilemu, odnosno u čemu su bili najočitiji problemi s kojima ste se, kao nova uprava, u tom trenutku sreli?
"Dugovi koje smo zatekli iznosili su preko sedam miliona evra, a račun je bio blokiran preko noći od ranijih sponzora za nekih 120 miliona dinara. Pitanje je bilo da li uopšte prihvatiti takve obaveze, ili pobeći glavom bez obzira. Sagledao sam čitavu situaciju i doneo odluku da se upustim u takvu avanturu. Uz to, imali smo problem s igračkim kadrom, kao i šefom stručnog štaba, pošto je Nenad Lalatović tokom zimske pauze napustio Vojvodinu. Igrači su, s druge strane, mentalno pali i imali viđenje da je klub potonuo i da u njemu nemaju više šta da traže. I ljudi zaposleni u klubu mislili su da su se našli u ambisu iz kojeg nema izlaza. Ušli smo u sve to, mogu da kažem i - hrabro, pa smo uspeli da isplatimo obaveze prema igračima. Radnoj zajednici smo isplatili minimlane lične dohotke, iako je račun bio neprohodan, a klub nije imao nikakve prihode".
Od dolaska na čelo kluba, predsednik Dušan Mijić i vi, barem tako u javnosti izgleda, dosta ste usamljeni u vođenju Vojvodine?
"Naš sledeći cilj je ojačavanje uprave kluba. Uz dovođenje talentovanih dečaka iz regiona, Vojvodina može da bude perjanica srpskog fudbala i to je ono na čemu ćemo raditi u narednom periodu".
Uspeli ste sezonu da privedete kraju, iako je bilo dosta problema tokom njenog trajanja. Kada to kažemo, mislimo na nedaće koje su fudbaleri i ekipa imali s nepravdama s kojima su se na terenu susretali?
Pre nego što odgovorim na to pitanje, moram da naglasim sledeće: tokom proleća, posle tri uvodne pobede, došla je ona nesrećna utakmica s Crvenom zvezdom, kada smo, posle vođstva od 2:0 na poluvremenu poraženi 2:3. Usledio je nakon toga period stagnacije i zasićenja, iako su nam ambicije bile porasle. U međuvremenu smo ušli u polufinale Kupa Srbije, ali je, ispostavilo se, to bio maksimum igračkog potencijala koji imamo. Iako sam rekao da sam zadovoljan onim što smo učinili, privatno nikada nisam zadovoljan, jer uvek mislim da neki posao može da se odradi bolje i više. Upravo zato sam rekao da ćemo u narednoj sezoni u Evropi pokušati da uradimo nešto više, jer, na kraju krajeva, izlaz za FK Vojvodina iz svih kriza koje su prethodile ovom stanju u kojem se ona sada nalazi jeste ulazak u grupnu fazu Lige Evrope. Tako bismo mogli da vratimo nagomilane dugove, proistekle, to posebno podvlačim, iz nedomaćinskog vođenja kluba. Od kada smo došli, vratili smo 600.000 evra duga a da nismo imali ni jedan jedini dinar prihoda. Iako javnost misli suprotno, Vojvodina ima puno navijača, jer je ona brend Novog Sada i živi u svima nama. Kada igra u Evropi, čik da vidim onog Novosađanina koji neće da navija za Vošu! Stvar je samo da tu ljubav u sebi prepoznamo i da svim srcem stanemo uz nju.
Vojvodina je povukla prvi korak u stvaranju ekipe za novu sezonu, pošto je produžena saradnja s trenerom Radoslavom Batakom na još dve godine.
"Radoslava Bataka sam lično doveo za trenera Vojvodine, zadovoljan sam njegovim radom i dogovorili smo se o produženju saradnje i na sledeće dve godine - jasan je bio Vuković".
Najavili ste ambiciju da Vojvodina napokon napadne plasman u grupnu fazu Lige Evrope, što je dosta smela i hrabra želja?
"Vojvodina je sve utakmice u prvenstvu odigrala iz sopstvenog potencijala. Ne vredi nam da se osvrćemo na suđenje i na sve nepravilnosti, kao i na činjenicu da smo na puno utakmica bili i oštećeni. To je prošlo, osvojili smo treće mesto koje je, u svetlu svega što sam naveo, ravno prvom mestu. Na neki način uspeli smo da pomerimo brdo, jer put kojim smo prošli samo mi znamo kako je izgledao. Sada je došlo vreme da probamo da uradimo i nešto više, pri čemu mislim na evropsku konkurenciju. Ostali smo sami na ovom brodu koji ponovo plovi, preležali smo dečije bolesti i ubeđen sam da vredimo mnogo više. Period pred nama treba da kruniše sve napore koje smo uložili, ali i da nam da odgovore na pitanja šta smo uradili i koliko vredimo".
Za to će vam, međutim, biti potrebna i pojačanja u igračkom kadru?
"Tako je. Postoje igrači kojima su istekli ugovori i već smo locirali potecijalna pojačanja, s kojima smo započeli pregovore. S nekima ćemo se dogovoriti o saradnji, s nekima verovatno i nećemo, ali je sigurno da moramo da dovedemo sedam-osam novajlija. Imamo dobar kostur tima, koji čine Rockov, Lakićević, Antić, Planić, Vukasović, Jovačić, Trujić i Malbašić, iako na ovog poslednjeg i na Melega ne računam. Njih dvojica nisu dali doprinos našoj igri onoliko koliko se to od njih očekivalo. Ne pada mi na pamet da pričam protiv naših igrača, ali kvalitet tima i pojedinaca morali smo da pokažemo u susretima s Partizanom i Crvenom zvezdom, uz puno uvažavanje i svih ostalih timova. Ta dva kluba su prava mera, jer će nas sutra u Evropi čekati rivali koji su za nijansu jači, a nisam ubeđen da njih dvojica to mogu da iznesu. Jednostavno, oni tu vrednost, uz nesporan talenta koji imaju, moraju da pokažu na terenu i to sam im i rekao"
Vojvodini, opšti je utisak, nedostaju gol igrači, centarfori u pravom smislu te reči. Da li ćete uraditi nešto po tom pitanju?
- Nedostaju nam fudbaleri koji će postizati golove u jakim utakmicama. U takvim susretima u prošloj sezoni smo postizali malo golova i ostvarivali lošije rezultate. Nedostaje nam igrač s jačim karakterom i moraćemo da improvizujemo stvari s momcima iz veznog reda. Moderan fudbal je stvar strategije, igrači iz drugog plana postižu golove i to je ono što nam nedostaje i što ćemo morati da stvorimo. Do polaska na letnje pripeme na Zlatibor, koji će uslediti 8. juna, daćemo sve od sebe da što više kompletiramo ekipu.
Već godinama unazad u Vojvodini se ponose mladim fudbalerima, poniklim u Omladinskoj školi “Ilija Pantelić”. Kakav je vaš stav po tom pitanju?
- U poslednjih nekoliko utakmica šansu smo pružali mlađim momcima. Igrali su Devetak, Nešković i još neki dečaci, a od sada će to postati praksa da jedan klinac između 16 i 18 godina mora da bude u timu Vojvodine. Vratićemo Krstveskog i Đurišića iz Proletera, a tu su i braća Zličić, od kojih je mlađi čak i veći potencijal od starijeg. Lazar će morati da poradi na sebi kako bi se vratio tamo gde je ranije bio. Stamenića još uvek ne prepoznajem kao igrača, preciznije kao nekog ko ima kvalitet koji je Vojvodini potreban.
Da li ćete uspeti na ličnom planu da izdržite teret svih obaveza koje ste preuzeli?
- Hoću i dovešću do kraja posao koji sam započeo. Posedujem mentalnu i emotivnu snagu, život me je na to naterao.
Za kraj, može li Vojvodina i kada da konačno uradi više od osvajanja već tradicionalnog trećeg mesta u Srbiji?
- Koliko god da zazvuči prepotentno, Vojvodina je veći klub i od Zvezde i od Partizana, koji su državni projekti. To nije tajna, to svi znamo i ne ljutimo se zbog toga. Kada bi crno i crveno-beli iz Beograda bili prinuđeni da funkcionišu iz svojih izvora kao što funkcionišemo mi, ispali bi iz lige. Vojvodina se nalazi po strani i kao klub koji ima ogroman navijački potencijal. Za razliku od Beograđana, čiji navijači su disciplinovani i dolaze na svaku utakmicu, mi imamo simpatizere koji traže nešto više. Svi znaju da ćemo biti treći , ali kada se stalno budemo borili za prvo mesto, kada se sakupi potencijal kao iz 2014. godine, ali i kada obezbedimo da ponovo ne budemo pokradeni kao od prethodnih uprava za više od 20 miliona evra, tribine “Karađorđa” biće mnogo ispunjenije. Do ispunjenja tog cilja nam trebaju još tri ili četiri godine – kazao je Dragoslav Vuković.
Aleksandar Predojević