Voša bez pobede još od 1. decembra
Ni protiv iznenađujuće bezopasne, bezidejne, pa i slabe ekipe Čukaričkog fudbaleri Vojvodine nisu uspeli da ostvare prvenstvenu pobedu.
Mreže na “Karađorđu” su mirovale, srca za navijanje rasloženih gledalaca, kada se podvuče crta, ostala su prazna, a crveno-beli su, pokazujući nemoć, sada pali za poziciju niže na tabeli Superlige i trenutno su desetoplasirani. Tri kola pre kraja ligaškog dela prvenstva, od željenog plasmana u plej-of dele ih četiri boda, tako da im se sve jasnije kao realnost ukazuje bitka za goli superligaški život u plej-autu.
Iako su najavljivali juriš na sva tri boda u susretu sa Čukaričkim učenici trenera Radovna Krivokapića (pre)malo su toga uradili tokom 90 minuta da bi imali za čim da žale. Praktično su stvorili samo jednu dobru priliku, ali su i tada sebi dozvolili luksuz da je ne iskoriste. Posle dobre kontre, u koju ga je izbacio Matić, Đuričin je izbio pred golmana Stevanovića i šutirao pravo u njega. Jesu Novosađani želeli, jesu se trudili, ali od toga je ostala slaba vajda, jer na kraju se broje samo golovi.
U prvih 45 minuta susreta sa Čukaričkim udarac u predelu vrata dobio je napadač Bojan Matić, koji je zbog toga bio zamenjen na poluvremenu.
U igru je ušao Liberijac Seku Kone, koji je, međutim, pred kraj utakmice povredio nogu i izašao s terena, pa su, kako su prethodno bile izvršene sve tri zamene, Novosađani poslednje minuta odigrali sa 10 fudbalera.
- Kada igrate protiv tima koji je trenutno u vrhu našeg fudbala morate da iskoristite tu jednu-dve šanse koje vam se ukažu - bio je rezon Krivokapića posle utakmice. - Mi u tome nismo uspeli i to nam je bio jedini nedostatak. Sve ostalo, pri čemu mislim na taktiku, agresivnost i odnos prema igri bilo je na visokom nivou. Skrenuo bih pažnju na to da je naša mlada ekipa pod pritiskom i upravo zbog prevelike želje da trijumfuje previše je i žurila. Zbog toga su izostali dobri centaršutevi, iako smo imali dosta prekida posle kojih smo mogli da ubacimo loptu pred gol rivala. Mnogo smo hteli, a nagrađeni smo samo jednim bodom.
Još od 1. decembra i trijumfa nad Radom na Banjici (1:0) novosadski superligaš ne zna za prvenstvenu pobedu. Od tada je odigrano devet kola, a Voša je uspela samo pet puta da remizira i zabeleži četiri poraza (gol-razlika 2:9). Realizacija jeste najveći, ali ne i jedini problem s kojim se suočavaju Vošini fudbaleri . Sada je već potpuno jasno da ekipa nema lidera na terenu, igrača sposobnog da uzme loptu, povede je, kvalitetno uposli napadače i preuzme odgovornost. Iako Čukarički praktično nije pokazao bilo kakvu želju da ozbiljnije napadne, Novosađani nisu uspevali da nametnu ofanzivni fudbal, češće šutiraju na gol i dokažu da svim srcem hoće da trijumfuju. Želja i trud jesu kod njih donekle bili vidljivi, ali se oni ne broje. Broje se golovi i bodovi, a Vošin saldo na tabeli jasno pokazuje kakav je učinak ostvarila u proteklih 27 kola.
Do četvrtka poslepodne ekipa je dobila slobodno zbog reprezentativne pauze. Posle toga Vojvodinu očekuju pripreme za sam finiš sezone i tri utakmice od kojih je teško izdvojiti onu težu, pošto će dva puta gostovati u Surdulici (Dinamu i Radniku), a onda dočekuju Partizan. Ne trgnu li se, Novosađani će ući u sada već izvesnu borbu za opstanak u lošoj formi i trenutku, a tamo će ih čekati bitke “na nož”, u kojima će samo najjači i najspremniji imati pravo na optimizam i veru u uspeh.
A. Predojević