VOJVODINA ZAIGRALA TEK KADA JE PARTIZAN POVEO: Sami sebi najveći protivnici
Kada bi Vojvodina odigrala čitavu utakmicu na nivou jednog poluvremena, gde bi joj kraj bio?!
Nekada prvog, a nekada drugog poluvremena, pravila nema, osim pravila o dijametru njenih dometa u dva dela meča. U obrnutoj proporciji odigrali su Novosađani i derbi sa Partizanom u Beogradu i tako upotpunili utisak o totalnoj nemoći u susretima sa Zvezdom i Partizanom: četiri meča, četiri poraza, uz gol-razliku 2:12.
– Ostali smo dužni navijačima u prvom poluvremenu – komentarisao je učinak svoga tima u derbiju trener Vojvodine Ranko Popović. – Počeli smo da igramo fudbal, koji znamo da igramo, tek kada je domaćin poveo. To što smo igrali posle 1:0 za Partizan, to je ono što je trebalo da igramo od početka. Imali smo i šanse za rezultatski preokret. Nismo to uradili... Partizanu čestitke, a nama preostaje da se okrenemo sebi i da ispravimo uočene greške, pošto ih je bilo i u derbiju i koje su nas na kraju koštale poraza. Bili smo premalo aktivni za ono što bismo želeli da postignemo.
Osvrnuo se trener Vojvodine i na učestale konstrukcije u delu sportske javnosti, koje se odnose na neujednačen intenzitet igre novosadskog kluba u susretima sa dva beogradska rivala šampionske tradicije.
– Uoči, ali i posle utakmica sa Zvezdom i Partizanom uvek se kreira nekakav ambijent da Vojvodina igra za nekoga. Vojvodina nije tim koji će da igra za nekoga, nego igra za sebe – kategoričan je Popović. - Nije ništa manji klub od Zvezde i Partizana, uz poštovanje prema njima. Istina, oni imaju više titula od nas, ali što se renomea tiče imamo ga i mi dovoljno da bismo igrali za nekoga drugog.
Možda se upravo u stvaranju takvog ambijenta rađa i opterećenje koje utiče na raspoloženje i učinak igrača u pola belom, pola u crvenom. Kako drugačije razlučiti dva različita izdanja tima čija je igra kurioziteta vredna da su mnogo bolje odigrali drugo poluvreme, u kome su primili tri gola, nego prvo u kome su se branili i odbranili.
L. Bakmaz