Vojvodina osmi put igra za pehar

Novosađani su slavili na stadionu na Banovom brdu, po kiši i teškom terenu minimalnim rezultatom, ali su pružili veoma dobru partiju i rivalu praktično nisu dozvolili da im konkretnije zapreti. Strelac gola odluke u 31.minutu bio je Nemanja Čović, koji je odlično ispratio centaršut Nikole Drinčića i onda glavom poslao loptu u suprotni ugao Petrovićevog gola. Ispostaviće se, bilo je to dovoljno za  slavlje, a ulazak u finale crveno-beli su proslavili sa grupom od oko 300 najvernijih navijača.

Bilo je očito da su učenici trenera Lalatovića taktički odlično pripremljeni ušli u susret. Besprekorno su pokrivali čitav teren, ali nisu uspeli i da ozbiljnije zaprete Beograđanima. Ni na drugoj strani nije bilo većih uzbuđenja, a prvo od njih naišlo je u 30. minutu. Tada je Čović odlično šutirao a golman Petrović krajnjom mukom izbio loptu u korner. Posle udarca sa ugla, usledila je već opisana akcija posle koje je Čović postigao gol vredan finala Kupa Srbije.

Zaigrali su domaćini tada ofanzivnije, ali do 43. minuta nisu uspeli da stvore konkretniju šansu. Tada je odlično šutirao iz slobodnog udarca Vidosavljević, Rockov je odbio loptu, a udarac Ćirkovića otišao je pored gola.

Baš kao što se i očekivalo, rovovska bitka nastavljena je i u drugom poluvremenu. Vojvodina je zaigrala nešto opreznije, prepustivši inicijativu „brđanima”, ali su prve udarce ka golu rivala imali Novosađani Mrkajić i Bojić. Oba šuta su završila visoko preko gola, dok je na drugoj strani tim trenera Aleksandra Veselinovića pretio, ali u bukvalnom smislu te reči, preko Kajevića i Tedića. Bilo je očito da je Lalatović na poziciju desnog beka vratio Stojkovića, dok je Andrić ušao u sredinu terena.

Čukarički je imao veći posed lopte, ali nije uspevao ozbiljnije da pripretio golmanu Rockovu. Na drugoj strani u 84. minutu videli smo sjajnu kontru Vojvodine posle kombinacije Devetaka i Đorđevića, čiji je šut golman Petrović izbio u koner. Bilo je dosta prostora za brze protiv udare Vojvodine, a već u sledećem minutu beležimo fenomenalni lob udarac Dejana Zukića, kad je golman Beograđana bio već slavladan ali je lopta pogodila prečku.

Pesmom slavljem i veseljem fudbaleri iz Novog Sada obeležili su ulazak u finale, ujedno i definitnu potvrdu da će u sledećoj sezoni igrati u kvalifikacijama za Ligu Evrope.

A. Predojević

Čukarički - Vojvodina 0:1 (0:1)

BEOGRAD: Stadion na Banovom brdu, gledalaca 1.300, sudija: Grujić (Niš). Strelac: Čović u 31. minutu. Žuti kartoni: Tedić i Kajević (Čukarički), a Bralić (Vojvodina).

ČUKARIČKI: Petrović 7, Vidosavljević 7 (Ndiaje) Kamenović 6,5 (Stevanović 6,5), Kajević 6,5, Puškarić 6,5, Ćirković 5,5, Šapić 7, Kovač 6,5, Birmančević 7, Eze 5,5 (Mićin 6,5), Tedić 7.

VOJVODINA: Rockov 6, Andrić 7, Bralić 7, Saničanin 8, Đorđević 7, Stojković 7, Drinčić 7,5, Vukadinović 7 (Đurić), Bojić 7,5 (Devetak), Čović 8, Mrkajić 7 (Zukić 7,5).

Posle plasmana njegovog tima u finale Kupa Srbije, šef stručnog štaba Vojvodine Nenad Lalatović je izjavio da je presrećan zbog ostvarenog uspeha i da su crveno-beli izborili veliku pobedu.

– Utakmica je bila izjednačena, ali bili smo bolji za taj jedan gol. Više smo želeli ovu pobedu i finale, te pokazali da smo s pravom do njega i došli. Želimo taj trofej i mislim da ga moji igrači, naši navijači i ceo Novi Sad zaslužuju, baš kao i ja, s obzirom na sve ono što radim kao trener poslednjih godina. Da je bilo koji drugi trener na mom mestu, danas bi on bio mnogo cenjeniji nego ja. Međutim, ja sam zadovoljan sa time koliko me cene, jer mene narod u Srbiji voli. Ponosan sam na to, baš kao i na moje igrače. Ovo finale je njihovo – kaže Lalatović.

Za njega je ovo treći uzastopni put da je učestvovao u polufinalu Kupa Srbije.

– Za mene je ovo treće uzastopno polufinale, pri čemu sam prvi put prošao u finale. Prošla dva puta sam, nažalost, ispadao od Partizana za jedan gol. Sada sam presrećan, a ovo je nešto o čemu sam maštao i sanjao. Možemo da budemo čak i vicešampioni Srbije, što sam uspeo sa Radničkim iz Niša. Ovo je velika pobeda mojih igrača, koji su apsolutno najzaslužniji za sve ovo. Želeo bih da se zahvalim i našoj upravi kluba, koja je pred ovu vrlo bitnu utakmicu održala jedan važan sastanak sa nama, na čelu sa gospodinom Bajatovićem, gospodinom Gajićem, gospodinom Ljubom Aprom i svima ostalima u klubu. Hvala im na svemu. Mnogi kažu da je Novi Sad Srpska Atina, a za mene je on i lepši od Atine. Ovu našu pobedu poklanjamo svakom Novosađaninu, a svaki Novosađanin danas treba da bude ponosan na igrače Vojvodine – izjavio je Lalatović, koji je dodao da nema želju kada je reč o protivniku u finalu.