Vladimir Gaćinović, trener Novog Pazara: Sredina bliska mom mentalitetu
ZLATIBOR: Čovek kog mnogi Novosađani doživljavaju kao prijatnog sugrađanina, reč je o Vladimiru Gaćinoviću, rođen je u Trebinju 1966. godine i u lokalnom Leotaru počeo je da pika fudbalsku loptu.
Pored matičnog, nosio je dres GOŠK Dubrovnika, a onda je, 1991. godine stigao u Bečej i u tom gradu i klubu završio igračku karijeru 1997. godine. Ostao je u bačkoj ravnici, u Novom Sadu se skućio, a kao trener počeo je, a gde bi drugo, nego u Leotaru i put nastavio u omladinskoj školi Vojvodine, pa Zvijezdi iz Gradačca, Igalu, da bi onda bio pomoćnik Aleksandru Veselinoviću u litavnskoj Suduvi, Vojvodini i Spartaku. U Subotici je nastavio sa samostalnim radom, u više navrata odlazio je i vraćao se među „plave golubove“, a onda je vodio Radnički iz Niša i ovog leta obreo se na klupi Novog Pazara.
– Još u vreme kada sam završio saradnju sa Spartakom ŽK pre četiri meseca, imao sam poziv iz Novog Pazara da preuzmem taj klub – objasnio je Gaćinović. – U to vreme bio sam pomlao umoran od fudbala i odbio sam ponudu, a morao bih da igram protiv Subotičana do kraja sezone barem u plej–autu, što sam hteo da izbegnem. Ovog leta stigao mi je novi poziv, a ja sam se uželeo rada. Znam da je Novi Pazar afirmativna sredina, koja uvek predstavlja izazov, ali i koja nije baš lagana za bitisanje trenera. U toku sezone puno trenera bude promenjeno, očekivanja i zahtevi su veliki, ali volim izazove.
Prihvatio je naš sagovornik da sedne na klupu tima koji se tokom prošle sezone grčevito borio za opstanak i sada se s njim priprema na Zlatiboru za novu sezonu.
– U gradu čiji sam žitelj nedavno postao, vlada sličan mentalitet kakav je i inače u mojim genima. Kada sam stigao, shvatio sam da se u Novom Pazaru ljudi ponašaju slično kao ja, da su gostoprimljivi kakav sam i sam, da su otvoreni, da imaju fudbalske ambicije i poseduju veliko srce. Nisam se uplašio izazova, jer je moje geslo u životu da ne možeš da uspeš u bilo čemu, pa ni u fudbalu, ako nisi hrabar i ako želiš stalno da budeš u zoni komfora. Nekada se na takvom putu uspe, nekada i ne, jer u njemu ne zavisiš samo od sebe, već i od hiljadu nekakvih drugih faktora na koje teško možeš da utičeš.
Prazno gledalište
Novi Pazar će u novu sezonu ući s kaznom od šest utakmica bez prisustva gledalaca kada je domaćin.
– Šta je–tu je – jasan je bio Gaćinović. – Naravno da je lakše kada su uz vas navijači, ali moramo da budemo spremni na sve nepredviđene okolnosti kada se i ako dese. Ne mora to da znači da ćemo bez publike da igramo slabije ili obrnuto. Žao mi je zbog navijača, jer znam koliko oni vole i prate svoj tim. U toj sredini ostao je običaj da vas ljudi susreću na ulici, zanimaju ih sve, pa i najmanje sitnice i po tome me sve ovo podseća na moje Trebinje, gde su ljudi otvoreniji i pristupačniji nego negde drugde.
Predsednik kluba Rasim Ljajić i ljudi koji od Pazaraca žele da naprave respektabilan klub, dolaze na Zlatibor, razgovaraju s Gaćinovićem i trude se da do maksimuma pojačaju redove tima.
– Želeo sam da zadržimo kostur ekipe iz prošle sezone, ali kada sam stigao na prvi trening, bukvalno svi su bili već otišli. Bilo je tu samo par igrača iz ekipe koja je nastupala u prošlom prvenstvu i insistirao sam na tome da se vodeći fudbaleri, poput Lončara, Čečarića, Mustafe, Mujezinovića, Jokića i da ređam dalje, vrate. Uspeo sam da vratim Ločara, Mujezinovića i Joksimovića, jer su u međuvremenu ostali potpisali ugovore s novim klubovima. Bili smo strpljivi, išli korak po korak i koristili fenomenalne uslove za rad i sastavljali ekipu.
Zastao je Gaćinović i želeo da posebno istakne jednu činjenicu:
– Nisam znao da u Novom Pazaru postoje tako fenomenalni uslovi za razvoj sporta i fudbala. Pomoćni i atletski teren, zajedno s hotelom u kojem sam i ja smešten, na vrhunskom su nivou i neretko, čak i oko 22.30 časova, puni su dece i omladine koji se bave sportom. Priznaćete, to malo gde u Srbiji može da se doživi.
Vartili smo se fudbalskim temama, odnosno tome šta je Novi Pazar definisao kao sportski cilj u nastupajućoj sezoni.
– U prvom trenutku, moja želja bila je da igramo prepoznatljiv fudbal, da budemo napadački orijentisani, a u duelu s Budućnosti iz Podgorice ovde na Zlatiboru, mogli ste da vidite moj trenerski rukopis i nastojanje da prikažemo sve ono što ćemo želeti da činimo i u novom prvenstvu. Jasno je da ćemo pokušati da se više ne borimo za opstanak, već da krenemo ka gornjem delu tabele. Kako sam po vokaciji trener–stvaralac, uz to će mi ideja vodilja biti i da promovišemo mlade igrače, poput Alića.
Doveli su Pazarci na pozajmicu iz Čukaričkog trojicu mlađih igrača, pri čemu su se posebno istakli Ergelaš i Rubežić, momci koji su izdanci omladinske škole novosadske Vojvodine.
– Dosta paženje posvećujemo unapređenju igre svakog fudbalera i dosta praktikujem individualni rad s njima. Nemamo baš mnogo igrača i zbog toga svakom od njih moraćemo da posvetimo posebnu pažnju. Trudimo se da konstantno napreduju, osećaju zadovoljtsvo, ali i da stiču sve veće samopouzdanje – dodao je Gaćinović.
Vladimir Gaćinović je rekao da prvenstveni raspored baš nije bio naklonjen njegovoj novoj ekipi, ali da se svakim rivalom mora igrati i da tome ne pridaje posebnu važnost.
Tekst i foto: Aleksandar Predojević