Vinsent Eze: Pobede predstavljaju dobar znak

(Od našeg specijalnog izveštača)

Stvari nisu bile jednostavne, čitav proces se odužio, pa brzonogi fudbaler nije mogao da zajedno sa ostalim igračima doputuje u Terme Čatež, već je ostao da trenira u Fudbalskom centru „Vujadin Boškov“ u Veterniku, pod komandom trenera Nemanje Krtolice. Kada mu je u pasoš napokon udarena viza za Evropsku uniju, Eze se pridružio ekipi šefa stručnog štaba Nenada Lalatovića, a već protiv Krškog na terenu je proveo 45 minuta i bio asistent Dejanu Zukiću prilikom postizanja jedinog gola.

- Morao sam da odem sa Zlatibora i rešavam poslove neophodne za dobijanje slovenačke vize – objašnjava Eze. – Dok sam čekao u Novom Sadu, radio sam svakodnevno dva puta dnevno, po istom planu po kojem su moji saigrači trenirali u Sloveniji. Naravno, potpuno je to drugačije nego kada vežbate s ekipom, pa sam u nekoliko navrata radio sa fudbalerima novog prvoligaša Kabela. Posle pet dana, najzad sam dobio vizu i sada sam srećan što mogu da treniram sa ostatkom ekipe. Činim to po specijalnom programu, kako bih što pre sustigao ostale i mogao ravnopravno da nastavim s pripremama.

Sportisti iz Afrike, posebno iz vaše zemlje Nigerije, imaju često problem s dobijanjem vize za zemlje EU?

- Ljudima iz afričkih zemalja  vize su neophodne kada dolaze na Stari kontinent. Što se Nigerijaca tiče, oni bez vize mogu da putuju samo u zemlje zapadne Afrike, a za sve ostale moraju da dobiju dozvolu.

Bilo kako bilo, sada ste u društvu ostalih fudbalera Vojvodine, odigrali ste 45 minuta u susretu s ekipom Krškog i zanima nas da li očekujete da se izborite za mesto u startnoj postavi Novosađana za novo prvenstvo?

-. Još uvek ne mogu da procenim da li imam dovoljno snage za više od poluvremena i zadovoljan sam onim što sam pružio. Videli ste, igrao sam najpre na levom boku, a onda smo Nešković i ja promenili strane i bio sam asistent Zukiću kod gola koji je odlučio pobednika. I kada sam dolazio u Novi Sad, setićete se, rekao sam da mogu da igram na oba krila, ali i kao špic...

Postojale su određene ideje i priče da ćete dobiti pasoš Srbije. Koliko vam je on neophodan?

- Očigledno je da mi treba, zar ne? Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog problema koje imam s dobijanjem viza. Mnogo lakše će mi biti ako uspem da dobijem vaš pasoš, jer ću moći mirno da putujem sa svojim saigračima i bez stalnog razmišljanja o mogućim problemima. Upravo bez onog s čim se sada susrećem – uz osmeh, odgovorio je Eze.   

Kako vam se dopada novi tim Vojvodine, pošto je dosta novih igrača ovog leta došlo među crveno-bele?

- Dosta je igrača koji su i lane igrali u Voši, puno je i novih lica, ali sve to je fudbal. Stvari se u njemu brzo menjaju, a moj prvi utisak je da će nova ekipa biti mnogo jača od one iz protekle sezone. Pristiglo je nekoliko iskusnijih fudbalera, znatno starijih od mene, pobedili smo u sve tri do sada odigrane kontrolne utakmice i, po meni, to je dobar znak da će stvari biti mnogo bolje u nastupajućoj sezoni.

Konkurencija u ekipi je velika, čini se posebno u njenom ofanzivnom delu. Vidite li sebe među prvih jedanaest igrača u susretu 1. kola s Mačvom?

- Jasno je da ne možemo svi ođednom da igramo i to je dobro, jer svi moramo da se borimo za mesto u ekipi. Međutim, fudbal je takav da nikada ne znate šta možete da očekujete, naiđu povrede, uslede kartoni i svi moramo da budemo spremni da uskočimo na teren. Znam da ću se boriti za svoju poziciju i da ću pokušati da je zaslužim.

Sada ste jedini stranac u novosadskoj ekipi, da li se dobro osećate u takvoj situaciji?

- Kada sam došao ovamo, osećao sam da sam stranac, međutim, posle nekog vremena izgubio sam taj osećaj. Trudim se da naučim srpski jezik, a odavno sam savladao fudbalske termine i tu nemam problema. Družimo se i osećam kao da smo svi članovi jedne veće familije. Ne postoje tragovi nikakve diskriminacije i mogu da se posvetim svom poslu. Uz to, dosta saigrača govori engleski, ja sve bolje razumem srpski, pa ni jezička barijera praktično ne postoji.

Da li poznajete trenera Lalatovića od ranije?

- Igrao sam protiv ekipa koje je on vodio nekoliko puta, ali nikada do sada nisam imao priliku da se lično upoznam s njim. Prilikom našeg prvog razgovora, obraćao mi se na srpskom, kao da ga perfektno znam. One reči koje sam shvatio, stavljao sam u kontekst onako kako je meni odgovaralo, ali, najiskrenije, nisam najbolje razumeo ono što mi je govorio. Znam da će mi savladavanje vašeg jezika puno pomoći tokom daljeg boravka u Srbiji i zaista se trudim da ga što pre naučim.

Koliko vam je srpski jezik težak?

- O, mislim da je to jedan od najtežih jezika s kojima sam se susretao. Razumem nekoliko jezika i to mogu da kažem. Tokom prvih pet meseci u vašoj zemlji nisam razumeo baš ništa, ali sada je već puno bolje i mislim da svakodnevno savladavam sve više i više reči.

Šta očekujete u novom prvenstvu Srbije od tima Vojvodine?

- Znajući ciljeve koje je pred ekipu postavila nova uprava, mislim da ćemo uspeti da se plasiramo među prve tri ekipe u zemlji. Vidim da se novi menayment brine o potrebama igrača, da nastoji da im omogući najbolje uslove i zato verujem da ćemo im mi odgovoriti dobrim igrama i još boljim rezultatima. To dugujemo i našem treneru koji se maksimalno zalaže za svakog od nas i imamo obavezu i prema njemu da mu odgovorimo sa pružanjem svih 100 odsto mogućnosti na terenu – poručio je na kraju razgovora Vinsent Eze.

Tekst i foto: A. Predojević