Učinak Vojvodine kroz prizmu brojki: Veliki promet, a dobit mala
Nepodeljeno je mišljenje onih koji vole Fudbalski klub Vojvodina da je tek završena sezona bila vredna jedino – zaborava.
Za cilj su crveno-beli postavili plasman u Evropu, a stigli su tek do osmog mesta na tabeli, ostavši daleko iza timova koji su to pravo stekli. Uz to, imali su crveno-beli negativan skor, ostvarili su 14 pobeda i zabeležili 15 poraza, uz osam nerešenih ishoda
Kada smo već kod ovog segmenta, Novosađani su najčešće pobeđivali rezultatom 1:0 (četiri puta), tri puta trijumfovali su 2:0, dva puta 3:0, po jednom 4:0, 2:1 i 3:1, a najubedljiviji trijumf zabeležili su u poslednjem kolu, savladavši Čukarički sa 6:1. Što se poraza tiče, pet puta bilo je 0:1, po dva puta 0:2, 0:3 i 0:5 i četiri puta 1:2. Igrali su šest puta 1:1 i dva puta 0:0. Gol razlika bila je 43:43, što znači da su postizali i primali prosečno po 1,16 pogodaka po utakmici.
Bez ijednog osvojenog boda ostali su Jovančić, Rockov i drugovi u duelima (ukupno tri) s Crvenom zvezdom, a samo bod osvojili su u takođe tri odmeravanja snaga sa Spartakom. S druge strane, stopostotan učinak ostvarili su u utakmicama s Mladosti (2:0, 3:0) i Radom (3:0 i 2:1). Ipak, treba naglasiti i to da su ih Lučanci iznenadili i eliminisali iz Kupa, pobedom u Novom Sadu (1:0).
Interesantno je da je čak 37 fudbalera nastupilo u sezoni koja je tek završena. To svedoči o lutanju trenera u traženju prave postave, mada je sigurno i to da je među tim fudbalerima bilo i onih koji kvalitetom nisu zaslužili da ponesu dres kluba sa slavnom, dugom i bogatom tradicijom. Pri tome treba naglasiti da su ovog proleća nastupila 23 igrača, s tim da su dvojica od njih – Marko Ilić i Marko Mandić – šansu da debituju dobila u poslednjem susretu. Stranci, poput Bempaha (Gana), Alveša (Brazil) i Parka (Južna Koreja) nisu doneli nikakav poseban i dodatni kvalitet i posle jesenjeg dela su napustili Novi Sad, dok su, recimo, Filip Babić i Ognjen Đelmić odigrali samo po jedan susret i takođe otišli.
Niko kao Rockov
Emil Rockov branio je gol u 36 od 37 prvenstvenih utakmica. Samo u poslednjem kolu s Čukaričkim umesto njega među stativama je stajao Marko Ilić, tako da je Rockov bio rekorder po ostvarenim minutima provedenim na terenu, skupivši ih čak 3.240.
Kapiten Dušan Jovančić se našao na drugom mestu sa 2.857 minuta (32 utakmice), a slede: Ivan Lakićević 2.677 (32), Marko Vukasović 2.538 (29), Nikola Antić 2.338 (29), Nemanja Subotić 2.031 (30), Aleksandar Mesarović 1.810 (32), Ranko Veselinović 1.800 (20), Siniša Saničanin 1.706 (20)... Od novajlija pristiglih u zimskom prelaznom roku u Novi Sad, najviše minuta skupio je Marko Putinčanin 1.190 (14), a slede: Aleksandar Radovanović 970 (11), Vinsent Eze 922 (13) i Lazar Arsić 905 (12).
Tokom prvenstva Vošu je gledalo ukupno skormnih 76.890 gledalaca, ili 2.078 u proseku. U Novom Sadu je, što je i razumljivo, interesovanje bilo nešto izraženije, ali, po našem mišljenju, više nego skromno, pa i – slabo. Zabeležena je poseta od 45.170 ljubitelja fudbala na 18 utakmica, čime se dolazi do proseka od 2.509 gledalaca. Na strani, ta brojka je još manja, jer je mečeve Vojvodine pratilo tek 31.720 navijača (1.669 prosečno). Najveća poseta zabeležena je u utakmici 26. kola, kada se na tribinama „Karađorđa“, na utakmici s Crvenom zvezdom, okupilo oko 9.000 gledalaca, u 11. kolu, s istim rivalom, na stadionu „Rajko Mitić“ u Beogradu bilo je 8.120 navijača, a u duelu između Voše i Partizana u 5. kolu evidentirano je oko 7.000 prisutnih.
Vinsent Eze najefikasniji
Iako je odigrao samo 13 utakmica, Nigerijac Vinsent Eze bio je najefikasniji igrač tima iz Novog Sada. Postigao je 8 golova, u duelu s Čukaričkim čak četiri puta je pogodio metu. Drugo mesto na klupskoj listi strelaca dele Nemanja Subotić (koji ovog proleća nije postigao nijedan gol) i Lazar Arsić sa po 5 pogodaka, dok četvrto mesto sa po 4 gola dele: Stefan Mihajlović, Damir Kojašević i Filip Malbašić. Po tri puta su se u listu upisivali Lazar Zličić, Yozef Ovusu Bempah i Dušan Jovančić, a po jednom su se golu radovali: Marko Putinčanin, Aleksandar Radovanović, Daniel Avramovski i Ivica Jovanović. Među strelce se, dakle, upisalo 13 prvotimaca.
Sudije, na čiji su učinak u klubu imali puno primedbi tokom sezone, pokazale su crveno-belima 78 žutih (2,1 po utakmici) i četiri crvena kartona. Pre vremena su u svlačionicu morali da odu Stefan Mihajlović (protiv Spartaka u Novom Sadu), Siniša Saničanin (Čukarički u Beogradu), Nikola Antić (Mačva u Šapcu) i Vinsent Eze (Radnički u Nišu). Najčešće je javno opominjan bio kapiten Dušan Jovančić, koji je zaradio čak 10 žutih kartona, a slede Marko Vukasović (8) i Ranko Veselinović (7).
Navijači Vojvodine glasali su za najboljeg igrača sezone i, kada su glasovi sabrani, golman Emil Rockov skupio je 27 glasova, samo jedan više od Dušana Jovančića. Ostali su daleko zaostali, ali treba napomenuti i to da je na trećem mestu Aleksandar Radovanović s 12 glasova, iako je igrao samo tokom većeg dela proleća.
A. Predojević