Ubedljiv odgovor Veljka Simića na navijačko poverenje

Postigao je jedini gol, tri boda vredan, za uspešan start Vojvodine u prvenstvenoj trci, ali i za utisak o istinskom predvodniku generacije, spremne da vrati navijače na tribine „Karađorđa“. Drugačije, valjda, nije ni moglo da bude, s obzirom na to šta je sve rukovodstvo kluba, sa sportskim sektorom, preduzelo za najavu uspešne sezone. Ne bi ni valjalo da je drugačije, jer je na najave iz Boškov centra u Veterniku o odlično organizovanim i do detalja realizovanim pripremama, blanko verovanjem odgovorilo više od 4.000 gledalaca.

- Fudbal je kolektivan sport i svi pojedinci u njemu mogu da iskoče jedino ako je ekipa kvalitetna i ako postiže pozitivne rezultate. Tada i sve što pojedinac učini na terenu ima veću težinu i značaj. Kao tim, fokusirani smo na sebe više nego ikada, spremni u svakom momentu da izađemo visoko u presing, da preuzmemo dominaciju na terenu i da stvorimo prepoznatljiv stil igre ekipe koja hoće da igra napadački fudbal, brz i direktan. Mislim da smo dokazali da smo na dobrom putu.

Apsolutna nadomoćnost, koja se ogledala i posedom lopte i brojem šuteva prema golu protivnika, krasila je igru Vojvodine do završnice meča. U samom finišu, međutim, Kruševljani su zapretili da rezultatski potru sve što su domaći igrači priredili navijačima na premijeri. Ni penal nisu iskoristili u završnim sekundama utakmice.

- Moramo da izbegnemo slične situacije – nedvosmisleno je Simić prokomentarisao finiš utakmice. – Potrebno je da se ranije rezultatski odvojimo, a prilika je bilo, kako bismo mirnije priveli utakmicu kraju, a ne da sebi i navijačima priuštimo neizvesnost u onakvoj drami. Na kraju, sve se dobro završilo, ali, ponavljam, moramo da izbegnemo takve mogućnosti, a mi smo za to spremni i sposobni, samo da još dobijemo na zrelosti, da se još bolje upoznamo i biće sve kako bi i trebalo da bude.

Koliko su fudbaleri Vojvodine, ukomponovani u tim kome se veruje, položili prvi test, u istoj meri najvišu ocenu zaslužili su i njihovi navijači. 

- Publika me je oduševila – iskreno će Simić. - Ne pamtim kad je bila ovako prijatna atmosfera na Karađorđu i toliko ljudi na jednoj utakmici, ne računajući susrete sa Crvenom zvezdom i Partizanom. Bilo je zadovoljstvo igrati. Još dok smo se zagrevali osetili smo koliko su ljudi željni prijatnog utiska. Želeli smo da im uzvratimo na način koji su očekivali i mislim da smo u tome uspeli. Nismo pobedili velikom razlikom, ali je utakmica bila atraktivna i sadržajna. Očekujem još više gledalaca kako se utakmice budu nizale.

Od saradnje trilinga u prednjoj liniji veze i centarfora Nikolića u znatnoj meri zavisiće i utisak o vrednostima tima u celini. Umesto očekivane asistencije u Nikolićevom smeru, usledila je njegova asistencija za gol i pobedu.

 - Nikolić je meni asistirao kod gola koji je doneo tri boda i to jeste jedino važno – podseća Simić. -  Pokušavali smo i ranije da odigramo sličnu akciju kao kod gola, neke greškice su se dešavale, najviše u povratnoj, ali smo na kraju nas dvojica, našom saradnjom, rešili utakmicu. Još na pripremama sam bio prezadovoljan kako funkcionišemo. Uveren sam da ćemo delovati još bolje i efikasnije kada se bolje upoznamo. Kada imam takvog špica ispred sebe, koji je pođednako spreman da asistira i da postigne gol i da organizuje igru kad zatreba, uživanje je igrati s njim. Dolazili smo često nadomak njihovog gola, to je onaj segment na kome ćemo sigurno raditi i koji bi trebalo da popravimo. To su one situacije na 16 metara, gde izostane završni pas na potrebnom nivou, gde završavamo akciju šutem na gol: jednom ćemo da pogodimo, neku će golman da odbrani, biće i promašaja, sve je to normalno.

Uz ocenu da su stranci, Baraje i Traore, položili prvi test maksimalnom ocenom, najbolji igrač Vojvodine je podsetio da niko nije ni sumnjao u njihov kvalitet. Za konačan sud biće potreban i kontinuitet u dugoj i napornoj prvenstvenoj trci. Svi parametri susreta sa Napretkom na premijeri upućuju na zaključak da je trener Rastavac sa saradnicima ukomponovao sastav vredan poverenja probirljivih fudbalskih poštovalaca u Novom Sadu.

L. Bakmaz