U VELIČANSTVENOM AMBIJENTU „ČIKA DAČE“ VOJVODINA OVERILA VIZU ZA FINALE KUPA; Bandović: Ništa u fudbalu ne dolazi slučajno
Vojvodina je ostvarila prvi, od dva proklamovana cilja u sezoni: plasirala se u finale Kupa Srbije. U grotlu kragujevačkog stadiona „Čika Dača“ Novosađani su u svim elementima igre nadigrali domaći Radnički.
Kruna na utisak o igri bio je Koraćev gol u intervalu nadoknade vremena. Slavljeničko raspoloženje igrači su podelili sa navijačima. Oni jesu najzaslužniji, u skladu sa „pravilom“ da su za pobede zaslužni igrači, dok su za poraze krivi treneri.
Međutim, Vošin trijumf u Kragujevcu jeste potvrda da svako pravilo ima izuzetak. Za prolaz u finale, koji je usledio posle ohrabrujućeg prolećnog niza rezultata, barem koliko i igrači zaslužan je i trener Božidar Bandović sa saradnicima.
- Najpre bih želeo da čestitam kolegi Dudiću na svemu što je uradio sa timom Radničkog – poručio je Bandović. – Ništa u fudbalu ne dolazi slučajno. Što se utakmice tiče, dobro smo počeli, dominirali smo, imali smo šanse za gol, na kraju smo to i overili golom u nadoknadi i mislim da smo zasluženo u finalu. Čestitam našim igračima. Želeli smo da učinimo srećnim i naše navijače i naš grad Novi Sad.
Izvorište dvomesečnog Vošinog prolećnog putešestvija i igrači i članovi stručnog štaba pronašli su u jedinstvu kolektiva i atmosferi svlačionice, uspostavljenih još na pripremama u kiparskoj Larnaki. „Pravo na grešku“ nije izmislio Bandović, ali mu jeste dao puni smisao u pripremi ekipe i svakog igrača ponaosob.
-Razvili smo timski duh koji vlada u kolektivu i koji nas nosi - saglasan je Vošin strateg. - Jesmo zimus izgubili u Kragujevcu, ali smo trajanjem posle te utakmice i ponavljanjem pozitivnih rezultata podigli nivo samopouzdanja, iz koga je usledio stil kojim smo vratili gledaoce na „Karađorđe“. To nam puno znači. Šta ima lepše za fudbalera nego da igra pred punim tribinama. Ovde je bila sjajna atmosfera, očekujem da će i „Karađorđe“ da procveta u nedelju, kada nam dolazi Zvezda.
Vojvodina je deveti put u finalu nacionalnog Kupa, četvrti put sa Crvenom zvezdom. Pravo na meč za trofej u Loznici, 23. maja zaslužila je pobedama u susretima sa Novim Sadom (2:0), Mladosti Gat (3:0), Čukaričkim u Beogradu 5:4 (1:1) i sa Radničkim u Kragujevcu (1:0).
Na sve komplimente za pripremu i vođenje kolektiva trener Bandović ostajao je bez komentara, usmeravajući sve pohvale i čestitke ka igračima. Ne možemo, međutim, da zaoibiđemo njegov lični pečat Vošinom uspehu. Način igre i niz rezultata na dva fronta dovoljno govore. Što se gostovanja u Kragujevcu tiče, u znatnoj meri rešio ga je Bandović. Odličnom taktičkom postavkom protiv niske odbrane, ali i spremnosti igrača da na vreme amortizuju svaki pokušaj protivničkog kontranapada doprineo je jedinom mogućem ishodu.
Mada u fudbalu ni jedan ishod nije isključen do kraja. Višak u veznom redu uspostavio je težište igre na ivici kaznenog prostora, a prodorima po bokovima tražio je ključ za kragujevačku bravu. I pronašao ga je s boka i izmenama u finišu polufinala. Umesto veznog igrača, kapitena Zukića, uz špica Ivanovićeve klase, zaigrao je izraziti napadač Vukanović. Dok su zbunjeni domaći igrači odbrane motrili sa jednoga na drugog napadača, pravo niotkuda pojavio se centralni bek Korać i složio kockice Bandovićevog mozaika, za vođstvo, za pobedu i za plasman u finale Kupa Srbije.
L.Bakmaz
