U malom severnobanatskom mestu Podlokanju decenijama egzistira FK Hajduk

Hajduk postoji od 1932. godine i sa manjim prekidima uspeo je da se održi, bez obzira što egzistira u jednom od najmanjih mesta na severu Banata. 

Klubovi teško opstaju ili su se ugasili i u nekim većim selima, ali na krilima rivalstva sa komšijskim timovima, entuzijazma i druženja Hajduk uspeva da se održi i takmiči se u Potiskoj ligi, zahvaljujući dotacijama namenjenih sportu iz buyeta opštine Novi Kneževac ,što je za prethodnu godinu oko 300.000 dinara, podršci firme „Bis-Agro“, još nekih sponzora i snalaženju i pomoći pojedinaca kojima je klub pri srcu, a malo priskoči u pomoć i MZ Banatsko Aranđelovo. Lako nije, ali žitelji ovog malog sela ponosni su na svoje fudbalere.

Prvi čovek Hajduka Radovan Bodroža kaže da za funkcionisanje seniorske ekipe za jednu takmičarsku sezonu potrebno je oko 500.000 dinara, za podmirenje osnovnih troškova i da se kupi nešto od opreme. Jer, u Potiskoj ligi se takmiči 15 ekipa, pa za jednu utakmicu na domaćem terenu za troškove službenih lica (sudije, delegat i obez­beđenje), kao i za skromno druženje nakon utakmice potrebno je oko 15.000 dinara.

Za odlazak na gostovanja Bodroža, sekretar kluba Igor Erdeg i još nekolicina ljudi voze o svom trošku do Padeja, Ade, Mola, Tornjoša, Oroma, Čoke, Horgoša, Martonoša, Sanada i drugih mesta. U jesenjem delu prvenstva Potiske lige sa 14 bodova, uz tri pobede, pet remija i šest poraza, Hajduk se nalazi na 11. mestu, stepenicu više od komšija iz Banatskog Arađelova iz iste mesne zajednice.  

„Hajduk je imao uspona i padova, jedne sezone se čak takmičio u Subotičkoj područnoj ligi i nije se obrukao Trudimo se da klub opstane što duže, mada je sve teže. Negujemo rivalstvo sa klubovima iz okoline, na prvom mestu sa Slavijom iz Banatskog Aranđelova, a najvažnije je da uspevamo da se okupimo i uz fudbal da se družimo. Posle utakmica u Podlokanju uvek se nađe za piće, često i za skromniji ručak, a kada idemo na gostovanja obično na povrtaku svratimo u Novi Kneževac. Toliko se nađe iz sopstvenih sredstava ili od sponzora“, priča Bodroža.  

U Hajduku je nekolicina fudbalera iz mesta ili su poreklom iz Podlokanja, a predsednik Bodroža objašnjava da je sreća što su imali jednu generaciju rođenu 1998. godine, što čini nešto više od pola ekipe, dok su ostali iz Novog Kneževca i okoline. Dužnost trenera obavlja Radovan Bjelica. Svi u klubu su pravi amateri, a jedino se plaća ekonom, da ima ko da obeleži teren, postavi i skine mreže, pere sportsku opremu i sređuje svlačionice.

„Za koga god čujemo da hoće da igra i da se druži rado ga prihvatamo, da nas bude dovoljno na broju, pogotovo što smo prošle sezone imali dve neugodne situacije da odemo u Sanad i Ostojićevo sa nekompletnim sastavom. Ne želimo da dođemo u situaciju da se brukamo, a kada se skupimo možemo da budemo i neugodni protivnik, čak i ekipama koje se bore za prvo mesto. Tako smo jesenas protiv AFK-a u Adi igrali 0:0, a u Tornjošu 1:1, što niko nije očekivao, protiv dve spremnije ekipe, mada dešavalo se pre neku sezonu kada smo bili lideri na tabeli pa gubili od slabijih na domaćem terenu, a i sada više škripi kada igramo kod kuće“, napominje Bodroža.  

Hajduku je glavni cilj da opstane, što nije jednostavno, jer iz sela odlaze mladi. Imajući u vidu sve okolnosti, predsednik Bodroža smatra da je za najniži rang takmičenja u kome se sada takmiče i ekipe iz mnogo većih mesta, čak i sedišta nekih potiskih opština, Hajduk je pristojan klub. Pre dve godine je zamenjena ograda oko igrališta, treba da se srede kućice za rezervne igrače i delegata, solidna je zgrada sa svlačionicama, ali bilo bi potrebe da se naprave klupe za nekoliko desetina gledalaca koji dolaze, da imaju da sednu dok gledaju utakmicu.

„Najveće je rivalstvo sa komšijama iz Banatskog Aran­đelova, uvek je važno da bude zanimljivo nadigravanje, a želja rukovodstva i igrača oba kluba je uvek da pobede i to smatraju najvećim uspehom. Važno je da sve bude sportki, da nema grubosti, svađe, ružnih reči i lošeg ponašanja ni na terenu, ni u publici. Pa, koliko koja ekipa vredi, ili nekada i uz malo više sportske sreće, tako se i prolazi, bolji neka pobeđuje“, veli Bodroža.

Tekst i foto: M. Mitrović

Tekst je deo projekta „Novi Kneževac u Dnevniku“, koji je sufinansirala Opština Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove Opštine.