U finišu za infarkt fudbaleri Vojvodine trijumfovali u derbiju s Partizanom

Posebno se to odnosi na poslednja tri minuta, kada je domaćin iz ambisa uspeo da se uzdigne, postigne dva gola i poslednji zvižduk sudije Jovanovića dočeka uzdignutih ruku.

Tok utakmice  bio je buran na svoj način, prošaran žestokim duelima, isključenjima Sume i trenera Partizana Sava Miloševića, ali i zamerkama na račun arbitra, posebno iz redova crno-belih. Međutim, teško je objasniti šta su to u taboru Beograđana videli i okarakterisali, kako su rekli posle susreta - “sudijskom krađom”, jer utisak je bio da više razloga za nezadovoljstvo imaju u Vojvodini. Dva puta je naš najbolji arbitar mogao, a nije, da pokaže na belu tačku u korist Novosađana. Na kraju, u vreloj avgustovskoj noći, na semaforu je ostao da sjaji rezultat 3:2 za Vojvodinu, čime je domaćin i treći put zaredom u duelima s velikim rivalom zadovoljno napustio teren i, usput, upisao četvrtu vezanu pobedu u prvenstvu.

- Imao sam utisak da su moji igrači unapred mislili da će da pobede i to sam i rekao - rekao je trener Voše Nenad Lalatović. - Partizan, međutim, nikada ne sme da se na bilo koji način potceni, jer je reč o velikom klubu, s bogatom tradicijom i sjajnim igračima. Kada igrate s njim, svaki pojedinac mora da pruži 200 odsto sebe ako želi da se na kraju raduje. U poslednjih 15 minuta smo se trgli i uspeli smo da postignemo dva gola, koji su nas odveli do pobede.

Ljutili su se na klupi Vojvodine kada sudija Jovanović nije u 5. minutu dosudio najstrožu kaznu posle duela golmana Partizana Popovića i  Vukadinovića. Ponovo su reklamirali prekršaj za najstrožu kaznu i u drugom delu igre, posle igranja rukom jednog od fudbalera beogradskog tima u kaznenom prostoru.

- Nije na meni da komentarišem suđenje. Jovanović je naš najbolji sudija. Drinčić mi je rekao da ga je Suma udario pesnicom i zaslužio crveni karton, što, uostalom, može da se vidi i na TV snimku. Ne znam da je li je bio penal za nas, ali čim ga arbitar nije dosudio, verovatno nije ni postojao – rekao je Lalatović i dodao: - Žao mi je što je Milošević isključen, jer ga volim i poštujem i znam da mu je mnogo teško. Nije lako raditi u velikom klubu, gde postoje ogromni pritisci. Savo je sjajan trener i čovek. Partizan je i s desetoricom igrao dobro i ne mogu da kažem da smo bili bolji rival. Ipak, zaigrali smo brže i jednostavnije u finišu i stigli do važne pobede.

Strateg Novosađana ponovo je, kao i u nekim ranijim utakmicama, napravio pun pogodak sa izmenama. Opet su momci s klupe, ovog puta Bogdan Mladenović, Aranđel Stojković i asistent kod pobedničkog gola Dejan Zukić bili igrači odluke u samom smiraju duela.

- Drago mi je što smo moj stručni štab i ja napravili sjajne izmene. Zukić je ušao u igru i namestio treći gol, a strelci su bili Mladenović i Stojković. To svedoči o tome da u našoj svlačionici vlada prava atmosfera i da igrači nisu zavidni jedni prema drugima. Istinski su drugari, a to opet stvara porodičnu atmosferu. Uvek volim da kažem da kada u porodici postoje ljubav, poštovanje i međusobna pomoć onda pobeda mora da dođe.

U 5. minutu brzonogi Miljan Vukadnović sjajno se izborio za loptu, bio brži od golmana Partizana Popovića, a onda je oboren na zemlju. Novosađani su tražili prekršaj za najstrožu kaznu, ali je sudija Jovanović dozvolio da se igra nastavi.

- Izborio sam se s dvojicom obrambenih fudbalera Partizana, a onda sam pre stigao do lopte od golmana i proturio mu je ispod noge - objasnio je Vukadinović. - Krenuo sam da je levom nogom smestim u gol, kada sam dobio udarac u nogu i pao na travu, a kao uspomena na taj duel ostala mi je rasekotina. Sudija to nije sankcionisao, ali znam da je kontakt apsolutno postojao. Arbitar je taj koji presuđuje, nije svirao penal i igra se nastavila.

Partizan je dva puta bio u rezultatskoj prednosti i domaćin je morao da juri rezultat. Pri tome, drugi gol su crno-beli postigli u trenucima kada su imali igrača manje na terenu. Lalatović zbog toga nije krio nezadovoljstvo.

- Krivo mi je što smo primili onakav gol, udarcem glavom sa

16 metara. Golman Simić je previše bio izašao, ali, dobro... Čović je imao dva šanse i mogli smo mnogo ranije da rešimo susret da je pogodio. Sreća, međutim, prati hrabre i bili smo nagrađeni na kraju utakmice. Ponosan sam na moje igrače i ne znam da li ijedan naš klub u poslednjih 20 godina može da se podiči time da je pobedio Partizan tri puta za tako kratko vreme kao što smo to mi učinili.

Prava je šteta što na tribinama nije moglo da bude gledalaca.

U trećem minutu nadokande vremena Aranđel Stojković (30)postao je junak  navijača Vojvodine. Sjajno dodavanje Dejana Zukića, manirom rasnog strelca, pretvorio je u pobednički gol. - Činilo mi se da se nalazim u kaznenom prostoru Beograđana, ali sam, gledajući kasnije snimak čitave akcije, video da sam bio van njega - uz osmeh, rekao je Stojković. - Bez obzira, uočio sam nebranjeni deo mreže, naciljao i pogodio, što nam je svima donelo ogromnu radost. 

- Sve pohvale i zahvalnost idu na račun naših navijača, koji su bili oko stadiona i pružali nam podršku. Ona nam je bila neophodna, a zamislite kako bi bilo da je “Karađorđe” bio pun... Ne može niko da me uveri da bi neki duel nemačke ili engleske lige bio zanimljiviji od ovog između Partizana i nas. To je pokazatelj da se u našoj zemlji igra dobar fudbal i da smo na pravom putu. Ponosan sam što živim u Novom Sadu, gradu koji zovu i Srpska Atina, iako je za mene on lepši od grčke presto­nice i od bilo kojeg drugog grada.

Lalatović je kao pravi sportsmen poželeo Partizanu,kao i Crvenoj zvezdi i TSC-u puno sreće na međunarodnoj sceni.

- Partizanu od sveg srca želim da uđe u grupnu fazu Lige Evrope, jer ima odličan tim. Navijači crno-belih stvaraju sliku da ih mrzim, ali to jednostavno nije tačno. Istina je da ne volim taj klub, ali ga izuzetno poštujem. I Partizanu i TSC-u želim plasman u Ligu Evrope, Zvezdi u Ligu šampiona, a mojoj Vojvodini da uđe u grupnu fazu Lige Evrope, više nego bilo kom drugom klubu - podvukao je Nenad Lalatović.

A. Predojević