TSC: Stadion u Senti neosvojiva tvrđava
Fudbaleri TSC –a nisu pobedili u superligaškom derbiju s Vojvodinom, ali su posle remija (2:2), ipak, imali razloga da budu zadovoljni.
Nastavili su seriju nepobedivosti na stadionu u Senti i pri tome prikazali solidnu partiju. Imali su Topolčani u pripremnom periodu dosta poteškoća, ni odbrana, a ni navala nisu bile na visini zadatka, ali u meču s Vošom plavo–beli su pokazali da se vraćaju u prošlosezonsku formu i da će i u novom prvenstvu igrati značajnu ulogu u eliti. Doduše, na početku susreta se Topolčani nisu najbolje snalazili, a u jednom trenutku na početku drugog dela, posle kiksa Varge, imali su i nepovoljan rezultat (1:2). Ipak su u poslenjih trdesetak minuta, kada je trener Zoltan Sabo u vatru ubacio Zeca, Antonića i Duronjića, zaigrali mnogo bolje i vrlo brzo uspeli da anuliraju prednost Novosađana. Mogli su, uz malo sreće, da u finišu stignu i do pobede.
- Znali smo da nas očekuje težak meč s Vojvodinom – rekao je trener TSC –a Zoltan Sabo. – Nismo još u punoj formi, međutim, na kraju smo ipak zadovoljni rezultatom i time kako smo odigrali susret. Iznenadilo nas je vođstvo Novosađana, nismo očekivali da ćemo morati da jurimo rezultat. Ipak, na kraju sve je ispalo dobro, uspeli smo da izjednačimo, a u finišu smo možda mogli da dođemo i do pobede.
Kao i u minulom prvenstvu, napadači Vladimir Silađi i Nenad Lukić bili su nosioci igre Topolčana i strelci. Lukić je postigao pogodak posle penala i odbijene lopte, a Silađi je pogodio mrežu Simića s petnaestak metara u 79. minutu.
- Dobio sam sjajnu loptu od Zeca, našao sam se sam ispred Simića i nisam mogao da pogrešim – objasnio je Silađi. – Rezultat je realan, Vojvodina je bila nešto bolja u prvom delu susreta, a mi u nastavku. Možda smo mogli da stignemo i do pobede, ali i Novosađani su imali nekoliko dobrih prilika. Znali smo da su prekidi Drinčića velika opasnost, a, eto, primili smo pogodak posle slobodnog udarca i oštrog centaršuta. Najvažnije je ipak da smo osvojili bod.
U sredu Topolčane očekuje gostovanje na Banjici i susret s Radom.
G. K. – S. St.