Radovan Krivokapić: Imam puno poverenje u mlade snage

Na pripremama je glavnokomandujući bio Aleksandar Veselinović, koji je tim u nastajanju spremao za prvenstvene izazove, a kada je rukovodstvo kluba, posle samo sedam kola, odlučilo da s njim raskine saradnju, stigao je iskusni Dragomir Okuka, čovek koji pre toga punih 18 godina nije radio u srpskom fudbalu. Međutim, ni njegov mandat nije potrajao više od 10 utakmica u šampionatu i on je sam odlučio da napusti Vošu.

Nevesela priča, svojevrsno prokletstvo u novosadskom klubu, na taj način je nastavljena. Rezultati koje je tim ostvarivao nikako nisu bili u skladu s onim što su javnost i navijači od Voše očekivali, a onda je (ne)očekivano palicu preuzeo upravo Krivokapić, nekada fudbaler crveno-belih, koji se nalazio u Okukinom stručnom štabu. Mladi trener je hrabro prihvatio izazov, i u preostale četiri utakmice ostvario je skor od jedne pobede i tri nerešena ishoda.

„Iskreno, iznenadila me je odluka trenera Okuke da napusti Vojvodinu“, rekao je Krivokapić.

Za danas, s početkom u 18 časova, predsednik Skupštine FK Vojvodina Dragoljub Samaryić zakazao je održavanje vanredne sednice Skupštine kluba. Ona će se održati u klupskim prostorijama u Fudbalskom centru „Vujadin Boškov” u Veterniku (Novosadski put 114) i biće zatvorena za javnost.

„Bio sam zatečen i, u prvom trenutku, verovao sam da bi bilo moralno da odem zajedno s njim. Međutim, direktori kluba, a upravo na Okukin predlog, insistirali su da preuzmem ekipu. Bio sam spreman, jer je iza mene već stajao rad u Bačkoj Topoli i Beočinu i prihvatio sam izazov, tim pre što je Vojvodina klub u kojem sam kao igrač proveo punih 12 godina i za koji sam i emotivno vezan.“

Jesen su crveno-beli završili sa po sedam pobeda, remija i poraza, odnosno uz skormnih 28 bodova.

„Kao i svaki navijač, nezadovoljan sam brojem bodova i žao mi je što ih nije bilo više, jer sam ubeđen da smo zaslužili bolji jesenji saldo. O tome svedoči i podatak da su, posebno u finišu ovog dela lige, golmani naših rivala neretko bili igrači utakmica. Od trenutka kada sam preuzeo ekipu, imam razloga da budem zadovoljan načinom na koji su igrači reagovali na moje zahteve, kako su se borili, kao i time što sam uvideo da su počeli da shvataju veličinu kluba i težinu dresa koji nose. Uz to, mladi momci, članovi našeg omladinskog tima, počeli su sve više da se nameću  i da dobijaju priliku, a praktično čitava omladinska ekipa trenirala je s prvotimcima. Jedino mi je žao što u poslednja četiri kola nismo tokom utakmica imali bolji rezultat, jer sam bio spreman da “klincima” pružim dodatnu šansu.“

Vojvodina je jesenju sezonu završila  na tek osmom mestu.

Ukoliko insistiramo na tome da je napad Vojvodine imao više nego skorman učinak tokom prethodne jeseni, svakako još jednom treba istaći činjenicu da je odbrana bila jedna od najboljih u domaćem prvenstvu. Posle Partizana i Crvene zvezde, a zajedno s Radničkim, ona deli treće mesto na listi najčvršćih defanzivnih linija.

„Odbrana jeste bila bolji deo tima, ali treba reći i to da su u defanzivi učestvovali svi od najisturenijeg Nikole Gajića, do golmana Emila Rockova“, naglasio je Radovan Krivokapić.

„Pomoć koju su dobijali od igrača sredine terena i onih iz špica, pomogla je našim defanzivcima, ali bih u uspešnosti odbrambenog bedema naše ekipe ipak istakao Emila Rockova, dete Voše, koji je, po optštoj oceni, bio najbolji igrač ekipe. Uostalom, ovaj sjajni profesionalac zbog toga je tu gde jeste i ponoviću da je svojim odbranama zaslužio poziv i u reprezentaciju Srbije. Nikako ne treba zavoraviti ni to da je njegovim odbrana puno doprineo i rad s trenerom čuvara mreže Milanom Jovanićem.“

„Rezultati, složiću se, nisu nikako u skladu s renomeom kluba. Osnovno je, po meni, da treba postaviti i držati se zacrtanih ciljeva i planova, a to je proces koji traje i ne dolazi preko noći. Česte promene na klupi, međutim, tome nikako ne doprinose. Bolje je i žrtvovati jednu sezonu i uspostaviti željeni model, jer je to osnova na kojoj se kasnije grade svi uspesi. Siguran sam da na tom putu treba biti dosledan i strpljiv, jer, uostalom, upravo tako je Vojvodina i stigla do svoje druge šampionske titule 1989. godine. Uspostavljanje cilja i sistema omogućili bi klubu mir i stabilnost i to je nešto na čemu insistiram, bez obzira na to koliko još i da li ću uopšte nastaviti posao u klubu.“

U najskorijem vremenu očekuje se da uprava kluba donese odluku ko će na proleće voditi ekipu.

„Moja velika želja je da nastavim s radom, izgrađivanjem pozitivne atmosfere i namerom da vratimo Vojvodinu na pozicije koje joj pripadaju i koje ona zaslužuje. I kada sam preuzimao posao, nisam osećao nikakav strah od toga kako će me fudbaleri prihvatiti, Imam svoj izgrađeni stil i način rada, njega se držim i znam da se samo tako stiče autoritet. Uz to, insistiram na tome da igrači moraju da shvate gde se nalaze, u kakvom,  klubu imaju privilegiju da igraju i koliko to znači za njih same. Ukoliko budem ostao šef stručnog štaba, imam ideju kako da taj segment podignem na još viši nivo. Za sada, osećam da pripadam klubu i ponašam se kao da ću u njemu i nastaviti s poslom. Naravno, neće biti smak sveta ako rasplet situacije bude i drugačiji, ostaću navijač Vojvodine, a moj put odvešće me u nekom drugom smeru.“

Jasno je da će crveno-beli morati tokom zime da osveže redove.

„Videli ste da je već počeo proces odlazaka iz kluba i tvrdim da treba da odu svi oni koji nisu imali minutažu jesenas, odnosno da pronađu klubove u kojima će igrati. Nama je najvažnije to da imamo kičmu ekipe, da na bitnim pozicijama imamo proverene igrače, a da mladići, koji su naša budućnost, uz njih mogu da sazrevaju. Naravno, puno toga zavisiće i od činjenice ko će ove zime napustiti klub, jer na osnovu toga znaćemo i koji i kakvi su nam igrači neophodni. Prethodno, valjaće nam da dobro izanaliziramo situaciju, vidimo ko je na tržištu slobodan i na osnovu toga delujemo. Treba nam dva - tri proverena fudbalera, prava pojačanja, i da nastavimo s procesom ukazivanja prilike mladima.“ 

Na proleće Vošu očekuje težak zadatak, ali evropska viza još uvek  nije otpisana.

„Na proleće želim da na delu vidim ekipu s puno elana, koja će imati izraženu želju da igra dobar fudbal. Mlađe snage tu treba da odigraju važnu ulogu, jer sam siguran da će za sve jesenas propušteno, negde početi da nam se dobrim vraća. E, sad, ukoliko s takvom orijentacijom uspemo da postanemo konkurentni i za evropsku vizu, biće super, ali time igrače ne treba da opterećujemo, a posebno ne da mladima stvaramo bespotreban pritisak. To treba da im bude samo jedan korak na putu sazrevanja, a rezultati će, istrajemo li svi zajedno, početi da dolaze u veoma kratkom periodu“, zaključio je Radovan Krivokapić.

A. Predojević