POTPREDSEDNIK FUDBALERA VOJVODINE MIROSLAV TANJGA O PLANOVIMA KLUBA: Prvo Evropa, pa onda napadamo titulu! Vratićemo naše asove u Vošu

Da tribine stadiona ponovo budu mesto gde će navijači dolaziti i odlaziti sa osmehom. Da uz njega u timu ponovo budu asovi – legende kluba, fudbaleri kojima je grb kluba svetinja. Da klubu svi zajedno pomognu savetima, radom i iskustvom. Neko volonterski, kao on, a neko kroz profesionalne ugovore.

– Verujem da možemo da budemo prvaci države. Verujem i da možemo da igramo Ligu šampiona. Kad će se to desiti? Onog momenta kada budemo zaslužili u svakom segmentu. I u organizacionom, i na terenu. Iznenadili smo sve sa mojom generacijom, kada je bilo još teže, i osvojili titulu. Verujem da takav uspeh možemo da ponovimo, što bi imalo nemerljiv značaj za naš klub, grad, navijače…Ali, pre toga moramo da obezbedimo Evropu, da uđemo u grupnu fazu nekog evropskog takmičenja, i da idemo postepeno ka velikom cilju – ovim rečima počinje priču Tanjga za klupski sajt.

Plan rada je savršeno jasan. Na svim poljima. Povratak asova Voše u Novi Sad postavljen je kao jedan od prioriteta.

– Imamo mnogo velikih fudbalskih imena koji su proslavili klub. Radićemo na tome da nam se pridruže, jer ovo je njihova kuća i mesto im je u Vojvodini! Uostalom, i kada klinci vide ta velika imena u Voši, njihove idole, pa oni će da dolaze ovde još češće, da treniraju u svom klubu, da imamo bazu za budućnost. A nje nema bez naše dece i bez moćne omladinske škole.

Organizacioni deo priče već je na evropskom nivou, a samim tim rastu i očekivanja…

– Predsednik kluba Dragoljub Zbiljić podigao je klub na jedan viši nivo i to se vidi na svakom koraku. Uložio je ozbiljna sredstva i postavio sistem funkcionisanja kluba. Normalno je da javnost i navijači očekuju da mi i napadnemo prvo mesto, ali to ako smo doveli dobre i kvalitetne igrače ne znači da smo napravili dobar tim. Dobar i jak tim čini svlačionica, odnosi između igrača, to da se savršeno razumeju, da budu borci… E, to je ključ. Ne volim prosečnost, ako je prosek u pitanju, onda nemamo šta ni da radimo. Veliki je posao pred nama. Mi svojim ponašanjem moramo da pokažemo igračima gde su došli i da se uvere u veličinu kluba, a ne da to bude samo na rečima.

Rezultati u krenuli uzlaznom putanjom. Voša je u Pazaru slavila sa 4:0…

– Podstrek za sve da se vratimo na pobednički put. Potrebno je da verujemo u sebe. Da gledamo svaku utakmicu kao odlučujuću! Dobra atmosfera je ključna, naravno prvo u svlačionici, a onda u celom klubu. Bez toga nemamo šta da tražimo. Moramo svi da vučemo u jednom smeru. Da imamo atmosferu kakvu smo mi imali 1989. godine!

Preostala su tri meča do kraja prvog dela sezone (Čukarički, TSC i Radnički 1923), kao i današnji okršaj u Kupu (Grafičar). Plan je jasan.

– Ako Vojvodina ne ulazi u te mečeve da osvoji devet bodova i prođe u Kupu – onda mi imamo neki problem. U svaku utakmicu, ne samo te tri. A, posle ćemo da analiziramo da li smo i gde grešili. Mi ne pravimo kalkulacije, niti ćemo ih praviti, cilj se zna na apsolutno svakom meču. Hoćeš u Evropu? Moraš da pobeđuješ. Da ne mislim da mi to možemo ne bih bio u klubu. Uzeli smo titulu u mnogo većoj državi, jer smo verovali u sebe, a „fudbalski svet“ nam nije dao nikakve šanse za to. Utakmica za utakmicom. I onda je došlo do toga da 5-6 kola pre kraja sezone Ljupko Petrović nam postavi na vrata svlačionice tabelu gde smo mi prvi. E, onda gledamo to i nema nazad, svaku utakmicu moramo da pobedimo do kraja i uzmemo titulu. Tako je bilo nekad, a može i mora da bude i u godinama koje dolaze.

Omladinska škola je jedan od ključeva za budućnost kluba i ostvarivanje ambicija. Ujedno i mesto gde predstoji mnogo, mnogo rada.

– Bila je jedna od najboljih u Jugoslaviji i radićemo na tome da to opet bude. Ne mogu nama deca da odlaze iz Novog Sada. Vojvodina je njihov dom. Nijedan drugi klub. Prioritet nam je da gledamo ovde našu decu iz Novog Sada, okoline, drugih gradova… U našoj šampionskoj generaciji svi igrači su došli u krugu 90 kilometara! Vinkovci, Borovo, Sombor, Beograd, Beli Manastir… Akcenat je na našim mladim igračima, jer moramo da stvaramo asove iz sopstvenog pogona.

Pun „Karađorđe“, kao nekada… San ili realnost?

– Bitno je da uđemo u seriju pobeda, da igramo napadački… Niko neće da gleda da se igrači razvlače po terenu, hoće borce i pobednike. Kada to vide u igračima dolaziće publika u sve većem broju. Ne kažem da igrači to ne rade sada, ali potrebno je da im to postane zaštitni znak. Onda će postati realnost da vidimo pune tribine. Tako se dovode navijači na stadion – jasna je poruka Tanjge.