Porodica Menđan nepresušni izvor fudbalskkih talenata
Kao i u mnogim fudbalskim sredinama, i u Staroj Pazovi pamte se i žive poznate porodice, koje su obeležile i nedavnu prolavu 100. rođendana ovog sporta u sremskoj ravnici.
U začecima rađanja druženja s “bubamarom”, pojavila se porodica Ostojić, upamćena po braći Gavri i Bošku, a posle nje na sceni su se pojavljivale i u uspomenama ostale utkane familije Kovač, Arnold, Trkulja, Jašo, Domonji...
Porodica Menđan, po brojnosti i fudbalskom nasleđu, takođe zauzima značajno mesto. Najstariji u njoj je Pavel, ili Palik - kako su ga od milošte zvali ljubitelji staropazovačkog fudbala. koji je postavio temelje već u prvim posleratnim danima FK Jedinstvo-Jednota. Radni vek proveo je u batajničkoj Mostogradnji, gde je pod stare dane nastupao za ovaj fabrički klub, ali je srcem ostao vezan za Jedinstvo, u kom je, u ulozi beka, više od decenije bio nezamenjiv. Pavel Menđan je za mesto u odbrani bio odlično tehnički potkovan, i, iako je niži rastom, bio je gospodar u visinskim duelima. Zanimljivo je da je uvek bio korektan prema protivnički napadačima i da tokom karijere nije zaradio ni jedan crveni karton, dobivši samo poneki „žutać”.
Nasledio ga je sin Martin, u fudbalskim krugovima u Sremu poznat po nadimku Mecke. Kao levokrilni napadač, bio je pod stalnom pažnjom svojih čuvara koje je neobičnim driblinzima zbunjivao, a njegovi centaršutevi bili su često pretočeni u golove saigrača. Iz Jedinstva se preselio i čuveni pazovački industrijski gigant Lifam, gde je i okačio kopačke o klin, a sportsku karijeru uspešno je nastavio u trenerskim vodama. Učio je mnoge igračkim veštinama, a najviše svoje sinove Miroslava i Vladimira.
Braća doprinela uspesima
Miroslav Menđan je brzo stekao poverenje čuvenog trenera Spartaka iz Trnave Antona Malatinskog, ali nostalgija za rodnom grudom bila je jača od fudbalske slave. Vratio se među svoje, jedno vreme proveo u tada jakom Železničaru iz beogradske Bare Venecije, ali ga je želja i dalje vukla tamo gde je počeo - u Staru Pazovu. Značajno je doprineo uspesima Jedinstva, docnije Lifama, upravo kao i njegov mlađi brat Vladimir, u ulozi štopera.
Stariji Miroslav bio je vispreni napadač, odličnog kretanja i prefinjenje tehnike, po čemu su ga i zapazili skauti trnavskog Spartaka, tada petostrukog prvaka Čehoslovačke. Vladimir je, kao i Miroslav, upijao savete dede Palika, uvek prisutnog među gledaocima, kao i oca Mecketa vrsnog učitelja naročito mlađih naraštaja.
Ovde se priča o ovoj nadaleko poznatoj porodici ne završava. Naprotiv! Upravo počinje njen deo o očuvanju fudbalske loze Menđan. jer tamo gde su pradeda, deda i očevi stali, nastavili su njeni najmlađi izdanci Andrijan i Darijo. Rođeni su iste, 2006. godine i, još kao dečaci od sedam godina, počeli su da stasavaju u školi fudbala FK Jedinstvo, u grupi koju vodi Boris Mutić. Nasledili su skoro sve vrline svojih predaka, a među pionirima, uskoro i kadetima, spadaju među najtalentovanije. Adrijan se najbolje snalazi u ulozi štopera, što mu visina omogućuje, a par meseci mlađi Darijo, sin Vladimirov, prava je radilica na terenu, kojim šparta tokom čitave utakmice. Obojicu krase disciplina i poslušnost, uz to su i odlični učenici u OŠ “Heroj Janko Čmelik”, a stručnjaci im predviđaju blistavu fudbalsku budućnost. Ko zna, moguće je da će se vinuti u veće visine od svojih predhodnika u porodici Menđan.
M. Bzovski
