Pogled s tribine: Vojvodina liči na sve, samo ne na sebe

Tako je i sada. Sastav zone ispadanja znatno je širi, dok je, sa velikim procentom verovatnoće, treća pozicija unapred dodeljivana Vojvodini. Davno bilo, sad se pripoveda, Vojvodini predstoji borba i za četvrto mesto.

Poraz protiv Radnika na „Karađorđu“, posle dve vezane prolećne pobede, označen je kao iznenađenje, neuspeh u Lazarevcu potom dočekan je pitanjem bez odgovora šta se to dešava „pola u belom, pola u crvenom“, da bi treći uzastopni poraz protiv TSC-a na „Karađorđu“, uz sleganje ramenima, bio praćen ravnodušnim komentarom, stilom podrazumevanog sleda događaja: Vojvodina opet izgubila! Više od poraza zabrinula je igra bez igre, uz iritantne ocene, svedene u domene izlizanih fraza, kako su momci dali sve od sebe, imali su više od igre, bili bolji, stvorili nekoliko povoljnih šansi, dvaput igrali sa igračem manje, penal promašili, pogodili stativu u prvom poluvremenu... Niti gola, a kamo li boda, nigde na horizontu u tri utakmice zaredom. Ni poštene akcije nema...

Umesto na slavljenika, Vojvodina je na svoj 108. rođendan ličila na sve, samo ne na sebe. Ne kao metafora, niti kao povod za sukobljena mišljenja navijača u zanemarljivom broju, nego kao izgubljena lađa za koju sadašnjosti nema, izbrisana u sudaru šampionske prošlosti i neizvesne budućnosti.  Kao da su sami sebi dovoljni, uljuljkani u koliko-toliko siguran priliv sredstava u dogovorenim procentima Srbijagasa i Grada Novog Sada, generacija igrača je ispod 50-procentnog učinka u 26 prvenstvenih kola (46,15 %), sa gol razlikom 0 (nula), plus ili minus, svejedno.

Od proklamovanog dopadljivog fudbala (negde uoči Olimpijskih igara u Tokiju), najavljene konkurentnosti Partizanu i Crvenoj zvezdi u vrhu tabele, napada na titule i u kupu i u prvenstvu, dužeg opstanka u Evropi nema ništa. Nema ni navijača, nema zarade od prodatih ulaznica, ni igrača za prodaju nema, marketinga nema, ničeg nema do gorkog ukusa osrednjosti u Ligi nivoa nekadašnjeg zonskog stepena jugoslovenskog fudbala. Preostalo je jedino zaklinjanje bez pokrića u omladinsku školu Vojvodine, decenijama pokrivenu farovima „trećih lica“. Zato svaki pokušaj pravdanja nečega što se pravdati ne može vređa zdrav razum svakoh posetioca na tribinama ponaosob. A njih je sve manje, iz utakmice u utakmicu, od slučaja do slučaja...

Četiri kola pre kraja osnovnog dela prvenstva Vojvodina zaostaje 35 bodova iza Partizana, 33 u odnosu na Zvezdu, a i Čukarički je sa 12 bodova viška nedostižan na trećoj poziciji. Za vratom joj TSC sa samo dva boda manjka, Poznavaoci sportskih tokova vele da je u slučajevima rezultatskih kriza šok terapija najbolji lek, pod uslovom da jeste reč jedino o krizi rezultata. Takva terapija predviđa promenu ili trenera ili igrača, ili...

Lazo Bakmaz