Novosađani neprepoznatljivi u derbiju s Partizanom
Vojvodina je samu sebe pobedila u derbiju s Partizanom. Njeni igrači, izgubljeni u prostoru, kao da su se prvi put u životu sastali, bežeći i od najmanje mogućnosti da napadnu domaćina, ozbiljno uzdrmanog neočekivanim porazom u Sremskoj Mitrovici i ispadanjem iz takmičenja za Kup Srbije.
Seriju grešaka Novosađana, propusta koji bi i na treninzima predstavljali luksuz, Partizan je kaznio s četiri gola i barem još toliko povoljnih prilika. Zahvaljujući odbranama golmana Carevića, ali i situacijama milimetarski merenim nakon dve nedozvoljene pozicije, posle kojih se mreža tresla, Novosađani su još dobro prošli.
Svaki pokušaj pravdanja značio bi izdaju sopstvene ideje, zasnovane na nameri da, bez obzira na protivnika, Vojvodina dostigne nivo sopstvenog maksimuma. Ukoliko je taj nivo viđen u Beogradu, onda je i trenutno sedmo mesto na superligaškoj tabeli poklon koji bi trebalo da prihvate kao realan odraz učinka u 12 utakmica.
- Mislim da smo Partizanu dali previše poklona za jednu ovakvu takmičarsku utakmicu – saglasan je bio i trener Vojvodine Milan Rastavac. – Tokom prvog poluvremena napravili smo sijaset grešaka koje je Partizan znalački kaznio, a nakon toga smo dobili i crveni karton. Posle svega toga utakmica se svela na nešto što je bilo teško prevesti na svoju stranu. Mislim da moramo iz ovoga da naučimo da je fudbal, pre svega, jedno takmičenje i da bi mnogo takmičarskije trebalo da ulazimo u igru i da više poštujemo takmičarske aktivnosti tokom meča.
Zbir pojedinačnih grešaka u poslednjoj liniji odbrane, nepovezane linije u veznom redu, s napadačkim pokušajima na nivou statističke greške, rezultiralo je kolektivnim neuspehom ekipe. Poraz protiv Partizana, međutim, rasvetlio je i neuspeh protiv Čukaričkog, u prvim komentarima označen kao trenutak slabosti. Pogled na računicu u međusobnim susretima s klubovima iz gornjeg doma (plasman od 1. do 8. mesta), svedoči o negativnom bilansu Vojvodine od jedne pobede (Voždovac), jednog nerešenog rezultata (Kolubara) i dva poraza (Čukarički i Partizan).
O najavljivanom napadu na titulu, u Vojvodini više niko ne govori, a i znakovi pored puta ka Evropi sve su bleđi i neubedljiviji. Otuda i reakcija navijača, koji su ove jeseni bili na nivou i kod kuće i u gostima. Njihova poruka sa severa Partizanovog stadiona, u saglasnosti je s proklamovanim ciljem uoči takmičarske sezone: „Ne morate u svakoj utakmicu da pobedite, ali u svakoj morate da poginete za dres Vojvodine“.
L. Bakmaz