Nenad Lukić: TSC može na evropsku scenu

Prvo mesto najuspešnijih golgetera trenutno deli s klupskim drugom Vladimirom Silađijem, El Fardu Benom iz Crvene zvezde i Nikolom Petkovićem iz Javora, a njegov tim, iako novajlija u elitnom društvu, nalazi se na četvrtom mestu. Dakle, baš onom koje može Bačkotopolčane da odvede u kvalifikacije za Ligu Evrope, što je domet kojem je teško da se iko nadao, čak i u ekipi TSC-a. Kvalitetna, hrabra i samouverena ekipa trenera Zoltana Saboa, međutim, igrala je onako kako je to činila i u Prvoj ligi, s dvojicom napadača i uvek na gol više. I, po rezultatima se to jasno vidi, takav pristup i te kako joj se isplatio.

Uloga Lukića u timu sa severa Bačke izuzetno je značajna, dokazao je to golovima, pa se mnoge inostrane ekipe sada interesuju za njegove usluge u narednoj sezoni.

- Ugovorom sam do 2022. godine vezan za TSC i ne krijem da želim da iz Bačke Topole odem u inostranstvo i obezbezdim budućnost mojoj porodici – rekao je Nenad Lukić u razgovoru za „Dnevnik“. – Ipak, moram da naglasim da sam u Bačkoj Topoli prezadovoljan i da će moj sadašnji klub imati prednost u odnosu na sve druge. Uostalom, dok ugovor traje TSC se pita o mojoj sudbini i sigurno je da neću otići iz njega pre vremena, osim ukoliko se pojavi prava ponuda, ona koja će biti po meri i klubu i meni.

Često u Srbiji igrači umeju da kažu kako žele da van granica naše zemlje steknu finansijsku sigurnost, a onda obuku dres Crvene zvezde ili Partizana?

- Najiskrenije, mogućnost da obučem dres jednog od naša dva najbolja tima doživeo bih kao veliki lični uspeh. Ne bi takva mogućnost za mene bila neočekivana, ali, opet, prioritet mi je da iz TSC-a odem u inostranstvo. Ipak, nikad ne reci nikad, vodim se tim razmišljanjem i videćemo šta će budućnost da mi donese.

Prvenstvo je prekinuto, gde provodite pauzu i kako koristite dane u kojima nema treninga i utakmica?

- Nalazim se kod roditelja u Velikim Radincima, nadomak Sremske Mitrovice. Lakše mi je da budem u miru rodnog mesta, daleko od gradske gužve i s mogućnošću da individualno treniram u mom dvorištu, kao i da trčim na terenu lokalnog Borca. Tamo sada niko ne trenira, uostalom to je i zabranjeno tokom vanrednog stanja, pa koristim priliku. Radim bez trenera, potpuno samostalno, ali po planu koji sam, baš kao i ostali igrači TSC-a, pred rastanak dobio od našeg kondicionog stručnjaka Veselina Sekulovića. Sve u svemu, dani samoizloacije mnogo lakše prolaze u seoskom ambijentu, jer nisam zatvoren između četiri zida, kao što je slučaj kada živite u stanu.

Nemate često priliku kada je sezona u toku da budete sa porodicom?

- Nije Bačka Topola toliko udaljena i relativno često dolazim kući. Moji seljani znaju da igram u superligaškoj ekipi, pa me sreću i raspituju se da li možda znam kada bi sezona mogla da bude nastavljena i da li će se to uopšte dogoditi. Realno, i ja sam se uželeo fudbala i jedva čekam mogući nastavak, ali...

Šta znači to – ali?

- Već više od tri nedelje svi smo van treninga, a nije ni približno isto kada radite sami u odnosu na rad sa ekipom. Biće nam potrebno barem dvadesetak dana kako bismo se pripremili za ono što bi nas očekivalo, a ne znam da li bismo imali to potrebno vreme. Igralo bi se u zgusnutom tempu što predstavlja izuzetno veliki rizik za igrače. Ne znam šta će odlučiti ljudi koji rukovode takmičenjem, ali je jasno da postoje samo dva rešenja: da se prvenstvo prekine, ili da se, bez skraćenja, odigra do kraja.

TSC je veliko osveženje za srpski kfudbal, ali ne i iznenađenje?

- Jesmo osveženje i, uz Čukarički, Voždovac, pa i Mladost iz Lučana, primer toga kako bi trebalo da izgledaju srpski fudbalski klubovi. Kada to kažem mislim na ukupnu organizaciju i život bez finansijskih problema. S druge strane, možda je TSC iznenađenje za one koji su slabije obavešteni o tokovima u našem fudbalu, ali za nas u Bačkoj Topoli iznenađenje ovog tipa ne postoji. Još  u Prvoj ligi formirali smo okosnicu ekipe, a letos smo je samo dopunili nekolicinom igrača koji su nam nedostajali. Uz to, do nedavno smo bili jedini tim koji je nastupao u formaciji s dvojicom napadača, a od dolaska Dejana Stankovića na mesto trenera sada to čini i Crvena zvezda. Imamo uigran i razrađen sistem ofanzivnog fudbala i rezultate takve orijentacije svi imaju priliku da vide.

O uspešnosti napadačkog fudbala najbolje svedoči četvrto mesto koje držite, iza Zvezde, Partizana i Vojvodine. Može li klub iz Bačke Topole da zaigra i na evropskoj sceni?

- Videćemo, pre svega, u kom sastavu ćemo ostati na leto. Pored toga, kada bude završen, imaćemo najlepši stadion u Srbiji. Verujem da možemo da se plasiramo u Evropu – jasan je Nenad Lukić, snažni 27-godišnji Sremac, koji nemilice trese mreže rivala i koji odavno ima sedmocifrenu cenu na fudbalskom tržištu.

A. Predojević

Potvrđujući da nije on jedini iz ekipe TSC-a koji je skrenuo pažnju menadžera evropskih klubova, Lukić je, ipak, želeo posebno da istakne to na koji način razmišlja o trenutnoj situaciji, kada svi živimo u vanrednom stanju i bez sporta.

- Vidim i osećam da smo se svi mi uželeli fudbala, govorim i o igračima i o navijačima. U ovom trenutku, međutim, zdravlje je najvažnije i tu nemam dilemu. Zato bih poručio fudbalskim fanovima da se strpe, da sede kod svojih kuća i pridržavaju se uputstava koja svi zajedno dobijamo od naše države. Samo na taj način bićemo, nadam se veoma brzo, u prilici da se ponovo družimo na stadionima.