Navijači Vojvodine izabrali najbolje u ovoj deceniji (video)

Preciznije, oni su imali priliku da glasaju u izboru za idealan tim, najboljeg igrača, najboljeg trenera, najlepši gol, najdražu pobedu i najdražu sezonu „stare dame“ u drugoj deceniji 21. veka.

Nakon više nego zanimljivog glasanja, tokom kojeg je među pojedinim igračima bilo čestog „smenjivanja“ u idealnoj postavi, glasanje je danas završeno, a u konkurenciji su bili svi fudbaleri koji su nastupali za Vojvodinu posle prvog januara 2010. godine. Prema izboru njenih navijača, Vošina postava decenije izgleda ovako (u zagradi je napisan ukupan učinak igrača za sve vreme njihovog igranja za Vojvodinu):

golman: Željko Brkić (103 utakmice);

odbrana: Ivan Lakićević (102 utakmice, sedam asistencija), Nino Pekarić (131 utakmica, jedan trofej, pet golova), Daniel Mojsov (55 utakmica, četiri gola), Bojan Nastić (105 utakmica, jedan trofej, dva gola, jedna asistencija);

vezni red: Nemanja Radoja (69 utakmica, jedan trofej, dva gola, četiri asistencije), Enver Alivodić (73 utakmice, jedan trofej, 18 golova, 15 asistencija), Dušan Tadić (107 utakmica, 29 golova, 17 asistencija), Sergej Milinković-Savić (16 utakmica, jedan trofej, četiri gola, jedna asistencija);

napad: Abubakar Oumaru (111 utakmica, 44 gola, 22 asistencije), Dragan Mrđa (68 utakmica, 36 golova, 13 asistencija).

Za najboljeg igrača Vojvodine, proglašen je Abubakar Oumaru. Za prvi tim Vojvodine, Oumaru je nastupao nešto više od tri sezone, odnosno od juna 2010. do avgusta 2013. godine i za to vreme je čak tri puta zaredom bio proglašavan za igrača sezone od strane navijača, kojima je, između ostalog, u sećanju ostao po svojoj neverovatnoj brzini i golovima pogotovo u derbi utakmicama, s obzirom na to da je i u Novom Sadu i u Beogradu često pogađao mrežu protiv Crvene zvezde i Partizana, ali i u evropskim utakmicama protiv Rapida, Bursaspora itd.

U izboru za najboljeg trenera, najviše glasova vojvodinaša dobio je sadašnji šef stručnog štaba „stare dame“ Nenad Lalatović. Njemu je ovo drugi mandat na klupi Voše, koju je predvodio i u sezoni 2015/16. (ekipu preuzeo nakon 17. kola) i u prvom delu sezone 2016/17. U momentu kada je prvi put preuzeo tim, Vojvodina se nalazila na devetom mestu na tabeli, ali je pod njegovim vođstvom kasnije uspela da zauzme četvrto mesto i izbori plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope, gde je potom došla do plej-ofa u kojem je eliminisana od holandskog AZ Alkmara. Takođe, na kraju jesenjeg dela prvenstva u sezoni 2016/17, Vojvodina je pod njegovim vođstvom zauzela drugo mesto na tabeli, dok se posle prvog dela tekuće sezone Voša nalazi na trećoj poziciji. Za sve vreme koje je proveo na klupi Vojvodine, Nenad Lalatović je tim predvodio na ukupno 75 utakmica, na kojima je „stara dama“ ostvarila 46 pobeda, 16 remija i 13 poraza, uz gol-razliku 127:56.

Za najlepši gol Vojvodine u ovoj deceniji, iako bi taj pogodak verovatno bio favorit i u mnogo široj konkurenciji, navijači Voše izabrali su onaj koji je postigao Ognjen Ožegović na utakmici protiv Javora u Novom Sadu u sezoni 2015/16. Na centaršut Ivana Lakićevića, nekadašnji napadač Vojvodine je zapanjio prisutne na stadionu i sve koji su kasnije videli taj pogodak, kada je na izuzetnoj visini „makazicama“ zahvatio loptu i poslao je u same rašlje nemoćnog golmana gostiju.

Što se tiče ostvarenih pobeda, vojvodinašima je većinski najdraža bila ona koja je ostvarena u kvalifikacijama za Ligu Evrope u sezoni 2015/16, protiv Sampdorije u Torinu. U prvom meču trećeg kola kvalifikacija, Voša je tada fascinirala fudbalsku Srbiju, a narednog dana bila glavna i to ne samo sportska vest u svim medijima u zemlji. Crveno-beli su tada prosto nokautirali renomiranog člana italijanske Serije A, sa budžetom čak 50 puta većim od Voše, pobedivši sa ubedljivih 0:4 golovima Mirka Ivanića, Aleksandra Stanisavljevića i Ognjena Ožegovića (2).

Konačno, u izboru za najdražu sezonu, najveći broj glasova navijača Vojvodine pripao je sezoni 2010/11. Te sezone, Vojvodina je oborila mnoge rekorde u klupskoj istoriji, poput onih koji se odnose na broj osvojenih bodova (67), najviše ostvarenih pobeda (20), najmanji broj poraza (tri), najbolja gol razlika (44:14) i najveći broj uzastopnih pobeda (11). Crveno-beli su tada igrali sjajan fudbal i, po mišljenju mnogih, zaslužili da osvoje barem jedan trofej, što bi se verovatno i dogodilo da u finalu Kupa Srbije te sezone protiv Partizana u Beogradu nije bilo katastrofalnih sudijskih odluka od strane arbitra Slobodana Veselinovića, koji je nakon tog meča dobio čak osam utakmica suspenzije.