Lazarević drugim golom rešio derbi Voše s Čukaričkim

Refleksija eksplozije radosti i oduševljenja posle Lazarevićevog gola za pobedu u finišu derbija, svoj trag je prepoznala na severnoj tribini u moru zastava novosadskog rasporeda bele i crvene. Istok i zapad sledili su emociju oslobođenu utiskom da je Vojvodini konačno krenulo. Prvi put u sezoni pobeđena je jedna od pet ekipa, uz Vojvodinu naravno, koje apliciraju za evropski pasoš.

- Ne i poslednja ekipa iz vrha tabele – samouvereno će strelac pobedonosnog gola Milan Lazarević. – Najavio sam i neprestano ponavljam da će Vojvodina biti treća. Sada bih tu najavu dopunio i napadom na trofej u takmičenju za Kup. Odavno nismo imali takav tim, koji može da igra ravnopravno sa svakom ekipom u Srbiji. Međutim, ne bismo smeli da se ponesemo, ima još 10 utakmica do kraja prvenstva, u opticaju je svih 30 bodova. Ovo je samo znak, dobar put ka cilju kome težimo. Pred nama je još po jedna utakmica sa Čukaričkim i Zvezdom, po dve sa TSC-om, Partizanom i Pazarom. Svašta tu još može da se promeni, idemo utakmicu po utakmicu. Najpre bi trebalo da protiv Javora potvrdimo učinak u derbiju. Svi očekuju pobedu u Ivanjici, ali mnogo je težak ispit pred nama, što zbog kvalitetnog suparnika, više zbog terena koji nije u kvalitetnom stanju. Ne bežim, verujem u pobedu jer to što nam je sada potrebno jeste kontinuitet dobrih igara i pozitivnih rezultata.

Posle rezultatskog trijumfa u Nišu izostao je očekivani izliv pozitivnih vibracija u klubu i izvan njega. Nadoknađeno je to u završnici derbija i posle njega, kada ni igrači ni članovi stručnog štaba nisu krili, niti su želeli da sakriju, raspoloženje dobitnika. Navijači takođe.

Velemajstorski potez za pobedu

Posle gola, koji je postigao u Bačkoj Topoli u poslednjem kolu prošlogodišnjeg plej-ofa, Lazarević je protiv Čukaričkog postigao svoj drugi gol u dresu Vojvodine. Velemajstorski, za pobedu u derbiju.

 -Moja prva opcija bila je da asistiram i tako pomognem ekipi u završnici napada - premotao je film u glavi strelac pobedonosnog gola. - Drugim kontaktom lopte povukao sam malo jače, video sam da je golman krenuo meni u susret i tada sam naslutio mogućnost da ga matiram, da šutnem tako kako sam šutnuo, na radost sviju na stadionu čije su tribine bile izvanredno popunjene. Zahvalan sam navijačima što su nam, kao i bezbroj puta u sezoni, dali vetar u leđa.

- Pobeda u Nišu i ova na Karađorđu nisu za poređenje – obrazložio je Lazarević. - Dobili smo Radnički ubedljivo tako da smo kraj dočekali kao da se to i podrazumevalo. Da je rezultat sa Čukaričkim ostao 2:0 mislim da bi raspoloženje bilo isto kao i u Nišu. Eto, pobedili smo i Čukarički, idemo dalje. Ali, kada se rezultatski zakuvalo sredinom drugog dela, tada je i pobedonosni gol potpalio fitilj za emocionalnu eksploziju. U Srbiji su navijači željni dobrog fudbala, a Vojvodina i Čukarički su im ponudili kvalitet iznad superligaškog proseka.

Da li promena trenera ili je Vojvodina došla na nivo igre koji joj je i bio predodređen, ili od svega po malo, tek uočljiv je pomak u igri kolektiva koji je ranije počinjao da igra potkraj  prvog ili tek početkom drugog poluvremena. Sada Batakov sastav počinje da igra još pre početka utakmice.

-Sa trenerom Batakom sam sarađivao i pre pet godina kada sam izborio mesto u sastavu Vojvodine. On je pun energije, koju prenosi na igrače i pre i za vreme utakmice. Utiska sam da smo ranije započinjali utakmice nekako nonšalantno, uglavom smo bili u pozicijama da jurimo rezultat. Sada mi od početka krećemo da dajemo golove i tako namećemo ritam utakmice koji nama odgovara. Nedostataka ima, jeftino smo primili dva gola. Namučimo se da nešto stvorimo i onda to sve olako prospemo. Moramo da poradimo na koncentraciji, naročito u fazama igre kada utisak zavara da je sve gotovo i da je čitav plen obezbeđen – upozorio je jedan od najzaslužnijih igrača za utisak o razbuđenoj Vojvodini i rezultatski trijumf u derbiju 25. kola desni bek Vojvodine, koji je silom prilika protiv Čukaričkog zaigrao uz levu aut liniju, Milan Lazarević. 

L. Bakmaz