Jokanović: Ponovo sam navijač Partizana
Imao je Slaviša Jokanović uspešnu igračku karijeru. Nije bio član ni Reala, ni Barse, već je sa Deportivom pokorio špansku Primeru, što je i tada bila senzacija koja je ođeknula svetom jednako kao što bi danas.
Klub iz Korunje je tad uzeo titulu i nikad više.
Igrao je potom za Čelsi, koji istina nije bio tada ono što je danas, ali je imao armiju navijača i bio jedan od najvoljenijih engleskih klubova. Ali i pored lepih epizoda i u Španiji i u Engleskoj, za Jokanovića je ono najlepše iz karije ostalo u – Srbiji.
U intervjuu za Planet football srpski trener, koji danas radi u Kataru, rekao je da nigde nije tako uživao kao kada je bio igrač Partizana, pa još kada je dolazio dan večitog derbija sa Crvenom zvezdom.
“Kada sam igrao za Partizan, počeo je rat pored moje zemlje. Ali, bio sam tada mlad, politika me nije zanimala, uživao sam u svom poslu, u tome što sam igrao za jedan od najvećih klubova bivše Jugoslavije, jedan od najvećih u ovom delu sveta. Derbi protiv Crvene zvezde se igrao pred 55.000 ljudi. Možemo danas da diskutujemo o kvalitetu fudbala, da li je dobar ili loš, ali je atmosfera oko derbija uvek fantastična. To je verovatno najveća utakmica čiji sam bio akter, kao igrač i kao trener”, rekao je Jokanović a preneo mozzartsport.com.
Crno-bele boje su za njega ostale i danas broj jedan.
“Bio sam navijač, pa igrač, a nakon toga i trener Partizana. Sada sam ponovo navijač”.
Posle Humske, naredna stanica za Jokanovića je bila Španija. Svoje najlepše trenutke doživeo je u plavo-belom dresu Deportiva.
“Imali smo stvarno kompletan tim, 22 veoma kvalitetna igrača. Igrali smo sa Rojem Makajem u špicu, Maurom Silvom u sredini i mogao si da dodaš njima bilo koje igrače, znao si da će odigrati dobro. Makaj je bio stvarno dobar: brz, mogao je da postigne gol sa obe noge, a bio je savršen egzekutor. Mogao je uz njega da igra Pauleta ili Đalminja ili Flores, u svakoj varijanti bio je to vrlo moćan navalni red Deportiva”.
Te 2000. godine na Rijazor je stigla prva i jedina titula šampiona Španije, a Jokanović je bio deo tog tima.
“Havijer Irureta je bio trener, a ja sam bio njegov izbor. Doveo me u Deportivo i bilo je to sjajno iskustvo za mene. Osvojili smo jednu od najjačih liga, a odigrao sam više od 20 utakmica. Stvarno sam uživao tamo, da bih posle toga napravio sledeći korak u karijeri i otišao u Čelsi. Promenio sam i klub i zemlju”.
Engleze je, naravno, najviše zanimao taj deo Jokanovićeve karijere.
“Klaudio Ranijeri je bio trener kada sam potpisao, jer me znao iz španske lige. On je bio važan trener u mojoj karijeri. Uvek je bio pozitivno nastrojen i uvek spreman da te podrži. Radio sam sa mnogo stručnjaka, ali od Klaudija sam mogao baš mnogo da naučim”.
Priznaje Jokanović da Čelsi nije mogao da odbije, iako mu je igranje na Ostrvu teško palo.
“Uživao sam dok sam bio deo Čelsija, odigrao sam više od 50 utakmica na svim frontovima. Nisam bio u najboljoj formi kada sam došao u Čelsi, jer sam imao 31 godinu i fizički mi je bilo dosta teško. Ali, uživao sam u gradu, u klubu. Nije to bio najbolji deo moje karijere, nisam bio na najvišem nivou, ali mi je to iskustvo pomoglo kada sam počeo u Engleskoj da radim kao trener, jer mi nije bilo potrebno mnogo vremena da se adaptiram. Uvek volim da se sećam samo lepih stvari”, podvukao je Slaviša Jokanović.
Imao je Jokanović uspešne epizode kao menadžer Votforda i Fulama, koje je iz Čempionšipa uveo u Premijer ligu, ali sada je u Kataru gde trenira Al Garafu preneo je mozzartsport.com.