Ivan Lakićević: Nestvarna tišina na čuvenim kanalima u Veneciji

Popularni Mogli preselio se na Apeninsko poluostrvo, vođen sopstvenim snovima i uverenjem da će i u jednoj od najjačih evropskih liga imati šta da pokaže. Kako sam kaže, trenirao je izuzetno dobro i bio maksimalno usredsređen na obaveze, ali za godinu dana pravu priliku nije dobio. Ćutao je i  radio, a onda se, tokom prošlog leta, pojavila mogućnost da ode na pozajmicu u ekipu Venecije (član Serije B), pa se obreo u ovom prelepom gradu.

- Imao sam velika očekivanja kada sam stigao u italijanski fudbal, međutim, šansu da u Đenovi dokažem kvalitet nisam dobio – kaže  Ivan Lakićević u intervjuu za „Dnevnik“. – Bilo je prošlog leta određenog interesovanja za mene iz pojedinih klubova iz Srbije i nekih drugih zemalja, ali sam želeo da ostanem u Italiji i prihvatio sam ponudu Venecije. Nažalost, u početku ni u novoj sredini nisam dobijao priliku, ali se sve promenilo u decembru. Najpre sam debitovao u susretu sa Specijom, nanizao 11 utakmica i otvorile su mi se nove perspektive, a onda je usledila epidemija virusa i Italija je – stala.

Niste se vratili u Srbiju, zbog čega?

- Bio je 8. mart kada smo od kluba dobili slobodno i poželeo sam da se vratim u Beograd. Međutim, grad Venecija tada je doneo odluku o uvođenju blokade i bio sam svestan da ukoliko ostvarim naum neću moći posle da se vratim. Iako u samom gradu i u mom klubu nije bilo zaraženih, situacija je bila komplikovana i rešio sam da ostanem.

Da li pratite zbivanja u srpskom fudbalu i kako tumačite visok plasman Vojvodine?

- Pratim, generalno, sva zbivanja u Srbiji, naravno i ona vezana za fudbal. Izuzetno mi je drago što Vojvodia, posle perioda stagnacije, ponovo beleži odlične rezultate. To je zasluga i Nenada Lalatovića, trenera s kojim sam jako lepo sarađivao u Novom Sadu i kojem želim da Vošu izvede u Evropu. Znam da bi to puno značilo klubu, navijačima i svim Novosađanima koji vole ekipu iz svog grada. Vojvodina je jedan od najvećih klubova u Srbiji. Tri godine sam nosio njen dres, stekao u Novom Sadu puno prijatelja, i dobio priliku da pokažem sve što znam, zbog čega su me i primetili ljudi iz Đenove.

Sredinom marta rekli ste da u Italiji nema panike. Da li se situacija u međuvremenu promenila?

- Od sredine marta  zdravstvena situacija postajala je sve gora. Strahovito se povećavao broj zaraženih i broj preminulih, postajalo je  sve gore i gore. Situacija je dobila dimenzije izuzetne ozbiljnosti, ali su ljudi bili veoma disciplinovani i poštovali su mere koje je donosila država. Nije bilo i nema ni sada policijskog časa, ali su ulice nestvarno puste. Policija kažnjava jedino one koji narušavaju mere karantina, ali je primetno da se preporuke izuzetno poštuju. Naprimer: živim u Mestreu, u kontinentalnom delu Venecije, nisam na kanalima, ali znam da je svetska znamenitost ovog grada sada potpuno pusta i da vlada nestvarna tišina, jer je zatvorena, nema  turista, nema graje. I ja sam prihvatio da živim u tom režimu, pa i dan-danas stan napuštam samo utoliko da odem do prodavnice i to na svaka tri ili četiri dana. Iako su neželjene brojke i dalje velike, primetno je da opada broj preminulih i to je nešto što budi nadu kod svih.

Na koji način provodite vreme?

- Već nekih mesec dana svako jutro preko skajpa imamo treninge i to po grupama. Znate, niko ovde trenutno ne razmišlja o fudbalu, niti može da prognozira kada ćemo početi sa radom napolju, već svi imamo jedinstvenu želju – da pobedimo ovu bolest. S kondicionim trenerom radimo vežbe iz teretane, improvizujući kada su u pitanju tegovi i slične stvari. Pri tome, imamo obavezu da pred početak treninga izmerimo telesnu temperaturu i da taj podatak dostavimo doktoru ekipe.

Kako trošite ostale sate u karantinu?

- Trudim se da se svakog dana čujem s roditeljima i sestrom, kao i sa prijateljima. Gledam TV, puno čitam, slušam muziku, dakle radim sve ono što me interesuje. Dosta vremena provodim i u poboljšanju mog italijanskog i zadovoljan sam kako mi ide. Putem Jutjub kanala gledam emisije iz Srbije i  i snimke pozorišnih predstava. Od poznatih pisaca čitam Bukovskog, Dostojevskog, pod obavezno Šekspira, čija su mi dela obavezna literatura, ali se hvatam ukoštac i sa Frojdom, Fromom, Jungom, Ničeom i da ne ređam dalje.

Da li ste čuli da je pre dva dana iz Srbije upućena veća količina humanitarne pomoći Italiji?

- Naravno da sam čuo za to i ne mogu da kažem da mi nije jako drago. Upravo Srbija i Kina su uputile veliku pomoć Italiji i zaista osećam potrebu da im se zahvalim na tome. Zahvalnost dugujem, kao i Italijani, zdravstvenim radnicima i svim ostalim ljudima koji moraju da rade i omoguće nam da budemo zdravi i da imamo koliko-toliko normalan život – naglasio je Ivan Lakićević, fudbaler na privremenom radu u italijanskoj ekipi Venecije. 

Aleksandar Predojević