INTERVJU Miroslav Vulićević: Trofeji začinili uspešnu karijeru

Novosađani i Beograđani boravili su u hotelu “Palisad”, pa je to bila lepa prilika da porazgovaramo s nekadašnjim kapitenom Voše, a danas zamenikom kapitena crno-belih Miroslavom Vulićevićem. Ovaj momak je tri i po godine proveo u Novom Sadu i ostavio dubok trag u ovdašnjem fudbalu, ali nije uspeo da se dočepa barem jednog trofeja. Ono što tada nije uradio, ostvario je u Partizanu, s kojim je u prošloj sezoni osvojio duplu krunu.

- U karijeri sam sve radio postupno i prošao lepim putem . Kao dečak maštao sam da zaigram u nekom od naših najvećih klubova, ali i dalje od toga, da stignem do Reala ili Milana. Međutim, fin je put kojim sam prošao i idem i dalje, jer sam na njemu puno uradio, lepo mi se sve složilo i slobodno mogu da kažem da sam dosadašnjim tokom moje karijere prezadovoljan. Bio sam kapiten Vojvodine, sada sam zamenik u toj ulozi legendarnom Saši Iliću u Partizanu i to su priznanja do kojih nije lako stići i koja mi puno znače. Znamo ko su bili kapiteni u ova dva kluba, o kakvim je veličinama reč i zato sam ponosan, ali i svestan obaveze i odgovornosti koju ta uloga donosi. Kruna svega je novi ugovor s Partizanom koji sam potpisao pre nekoliko dana i koji će važiti u naredne dve i po godine – zadovoljan je Vulićević.

Miroslav Đukić se vratio u Partizan. Kakvi su vaši prvi utisci o njemu?

- Upoznajemo se u hodu i vidim da je otvoren za komunikaciju. Često razgovaramo i pokušavamo obostrano da se što brže prilagodimo. Za sada sve teče kako treba, radimo jako dobro, dogovaramo se, a bitno je i to što su tu sve sami bivši asovi poput Delibašića, Pandurovića i direktora Ilieva. Pravi smo tim, atmosfera je odlična i mislim da je to veoma važno na putu ka ispunjenju ciljeva.

Pretpostavljamo da ste sanjali da odete i u inostranstvo. Sada je gotovo izvesno da taj korak nećete napraviti, osim ukoliko vam ne stigne neka senzacionalna ponuda. Da li vam je zbog toga žao?

- Ne žalim, ali je ostao još taj jedan  korak pa da kompletiram karijeru. Neke kockice mi se nisu složile još u vreme dok sam bio u Novom Sadu, jer bilo je ponuda da odem preko granice, ali je pokojni predsednik Ratko Buturović tada insistirao da ostanem. Imali smo fenomenalan odnos i nekako me je uvek držao uz sebe, pa nisam otišao. Kada sam prešao u Partizan, ponovo je bilo nekih zanimljivih ponuda, ali sam tada doživeo tešku povredu kolena, posle i lakta i sve se dešavalo baš pred početak prelaznih rokova i, eto... Ne žalim, iako znam da sam mogao da značajno popravim svoju finansijsku situaciju. Ipak, nije sve ni u parama. Lepo je to što ću moći da, kada budem završio karijeru, pričam svojoj deci o osvajanju trofeja, a to u Partizanu upravo doživljavam.

U zrelim igračkim godinama počeli ste da podižete šampionska znamenja, a mogli ste to i u Vojvodini barem jednom to da učinite?

- Bili smo u nekoliko navrata nadomak osvajanju pehara u Vojvodini, ali nam se nekako nije dalo. I danas mi je žao zbog toga, posebno onda kada sam bio kapiten crveno-belih. Srećom, počeo sam sve da nadoknađujem u Partizanu. Dupla kruna iz prošle sezone donela nam je svima prelep osećaj. Imali smo fenomenalnu seriju rezultata, podršku s tribina i neopisiv je osećaj bio kada smo se vozili otvorenim autobusom kroz centar Beograda, a za nama su išle prave reke onih koji vole kombinaciju dresa u crnoj i beloj boji.

Iako ste zamenik kapitena, Saša Ilić je napravio pravi, yentlmenski i ljudski gest, kada ste, posle osvajanja kupa, zajedno podigli pobednički pehar.

- Umem da se šalim na svoj račun i kažem da sam samo nosač kapitenske trake u Partizanu. Zanimljivo je da, kada su se dodeljivali pehari za osvojenu titulu prvaka, jedan je trebao da podigne on, a drugi ja. Međutim, u opštoj euforiji nisam čuo kada me je spiker prozvao, tako da je pehare podigao Ilić. Posle trijumfa u Kupu Srbije, upravo je Saša predložio da ja budem taj kome će on biti uručen, ali ja to nisam želeo, već sam predložio da pehar podignemo zajedno, što smo i učinili.

Miroslav Vulićević je rođen u Raškoj, 29. maja 1985. godine. Odrastao je u Leposaviću, na Kosovu i Metohiji, gde je i načinio prve fudbalske korake.

- Loptu sam počeo da pikam u fudbalskoj školi Kosmet, a onda sam prešao u FK Bane iz Raške. Dobre igre preporučile su me Javoru iz Ivanjice, gde sam odigrao nekoliko sezona. Usledio je zatim prelazak u Vojvodinu, da bih, posle tri i po godine, došao u Partizan, gde je, evo, ispred  mene četvrta sezona u nizu. Odigrao sam i tri utakmice za A reprezentacii naše zemlje.

Gde vidite srpski fubal u novoj sezoni, naravno s akcentom na vaš klub?

- Partizan je imao tokom prethodnih sezona i dobrih i loših trenutaka u Evropi. U prošloj sezoni smo imali kiks, ali godinu dana ranije samo su nas dva minuta delila od toga da prezimimo u Evropi. Iza mene su već dva nastupa u Ligi Evrope, a sada ćemo igrati kvalifikacije za Ligu Šampiona u kojoj su, to dobro svi znamo, u opticaju velike pare. U igri su klubovi s ogromnim buyetima i treba imati i dosta sreće prilikom žreba. Naravno, ne treba se oslanjati samo na sreću, već treba raditi i učiniti sve što je do vas, jer lopta je okrugla i nikada se na zna šta je moguće, a šta ne.

Kakav će tim Partizan imati?

- Promenio se stručni štab, otišao je trener Marko Nikolić, a došao je Miroslav Đukić. Od igrača otišao je jedino mladi Milenković u Fiorentinu, a veliki je plus to što su za sada svi ostali na okupu. Pre neki dan pridružio nam se i Danilo Pantić, a klub čini sve da kostur tima ostane i da pokušamo da napravimo nešto i u najjačem takmičenju na kontinentu. Iza nas je i sjajna serija bez poraza i verujem da taj zanos možemo da pretočimo i u zapažen rezultat u Evropi - optimista je Miroslav Vulićević.

Tekst i foto: A. Predojević