Intervju: Milan Kosanović, sportski direktor FK Vojvodina

U dogovoru sa šefom stručnog štaba Nenadom Lalatovićem napravljani su prioriteti u odnosu na ono što bi u sadašnjem timu moglo da se pojača, a prvi rezultat te saradnje bio je dolazak Veljka Simića iz Crvene zvezde.

Šta je ono čime se klub  bavi u aktuelnom prelaznom roku?

Usvojena filzofija kluba je da pokušamo da dovedemo igrače koji nam nedostaju, odnosno da popunimo precizno definisane pozicije, naglasio je Kosanović.

Kako je dodao, angažovanjem Veljka Simića načinili su prvi, veliki korak, tražili su brzog igrača, s izraženom sposobnošću za sprint i dobili su idealno rešenje.

Od trenera sam dobio instrukcije šta je ono što nas još zanima u slučaju odlaska nekih prvotimaca, jer želimo da odmah imamo spremne alternative. Naravno, sve dok su igrači iz sadašnje ekipe ovde, imena zanimljivih fudbalera još uvek ne možemo da iznosimo u javnost. Cilj nam je i dovođenje brzog špica, čije motoričke sposobnosti moraju da budu kompatibilne s Mrkajićevim, ali koji je drugačiji i koji može da igra u dubinu, da svojim kretanjem stvori prednost i da pobegne u tranziciji. Takvog fudbalera nije ni malo jednostavno pronaći, posebno zbog činjenice da na tržištu u Srbiji nema puno takvih igrača, posebno zbog toga što oni koji odgovaraju opisu  brzo odlaze u inostranstvo, veli Kosanović.

Znači, rešenje prevashodno tražite izvan granica Srbije?

Igrači karakteristika kakvi su nam potrebni danas su najtraženiji u svetskom fudbalu. Samim tim, nije ni malo jednostavno pronaći ih i dovesti u našu zemlju, tim pre što su dolasci momaka iz Afrike iscrpljeni. Zbog toga tražimo druge resurse i destinacije i čim se pojavi neko interesantan moraćemo brzo da reagujemo. Imamo već nekoliko zanimljivih imena i čekamo da vidimo u kom će pravcu da idu razgovori s njima. U poslednjih nekoliko godina puno igrača je dolazilo u Vojvodinu, često se menjala njihova struktura, menjani su treneri, a od kako je Lalatović u našem klubu ti dolasci su postali sve ređi, jer ekipa je formirana i samo se popunjavaju određena mesta u timu.

Milan Kosanović bio je tvorac sjajne generacije Vojvodine sastavljene od momaka rođenih 1995. godine, u kojoj su šampioni sveta 2015. na Novom Zelandu postali Sergej i Vanja Milinković-Savić, Radovan Pankov, Mijat Gaćinović i Srđan Babić, a radio je i na formiranju Radoje, Poletanovića, Kosovića i da na ređamo dalje. Međutim, današnji trend je da najveći klubovi postaju nemilosrdni i da kupuju sve mlađe i mlađe igrače.

Moramo da budemo svesni realnosti.  U Srbiji nemamo izvore prihoda poput onih od TV prava, koji su najveći, a za njima su prihodi od ulaznica, suvenira i dresova, pa nam ostaje da živimo samo od transfera igrača. To jeste nemilosrdno po srpski fudbal i zaista je teško pronaći put za nekakvu borbu s tim problemom. Moja ideja je da, ako imate dovoljan broj mladih i kvalitetnih momaka, odnosno ako sebi date za zadatak da napravite što više igrača u omladinskoj školi, što je teško, izbacujete nove kaderove u kontinuitetu. Voša je sada fokusirana na momčiće rođene 2004. i 2005. godine koji su prvi u Kadetskoj ligi, ali ne samo zbog rezultata, već zbog karakteristika tih igrača zahvaljujući kojima bi, već za neke dve godine, mogli da postanu nosioci programa i u prvom timu. Fudbal ne trpi prazni hod, ne priznaje odmor i kada to ne shvatite nalazite se u problemu. Želja nam je da naš klub postane samoodrživ, što jeste teško u današnjem vremenu, ali proći će ovaj težak period i tada bismo mogli, uz pravilno razmišljanje i delovanje, da budemo u velikom plusu. Sanjam dan kada ćemo moći da živimo samo od svojih proizvoda, odnosno igrača i to je nešto što se od Vojvodine očekuje i čemu svi težimo.

Kakva je situacija na srpskom tržištu fudbalera?

Iskorišćenost resursa je maksimalna i možete i sami da primetite da su prelasci iz kluba u klub veoma retki, pa se isti igrači vrte u krugu. Kako je filozofija Vojvodine da se sve više oslanja na sopstvene snage, nemamo potrebu da angažujemo prosečne igrače, jer je bolje da budemo strpljivi s mladićima iz naše omladinske škole i da s njima još više i kvalitetnije radimo. To će nam omogućiti da dobijemo gotov proivod i to boljeg kvaliteta nego što je onaj koji se nudi na tržištu.

Petorica omladinaca nalaze se na pripremama – Majstorović, Miletić, Jelenković, Novevski i Kabić, da li su  se privikli na zahteve u seniorskoj konkurenciji?

Ti dečaci su, dolaskom u Belek, nagrađeni za svoj rad, talenat i partije koje su prikazivali tokom jeseni. Na njih se ozbiljno računa i zauzeli smo drugačiju orijentaciju nego do sada: momci koji budu s prvom ekipom, trudićemo se da tu i ostanu i imaju kontinuitet, a ne da se, po povratku u zemlju, vraćaju da treniraju i igraju s vršnjacima u omladinskoj i kadetskoj ekipi. Tu nam je otvorena mogućnost i da nastupaju u redovima prvoligaša Kabela, kao naše razvojne ekipe, gde će moći dalje da se razigravaju i videćemo kako najbolje to da iskoristimo. Majstorović, koji je najmlađi član naše ekspedicije u Beleku, uskoro treba da napuni 16 godina i iz toga može da se vidi da je ideja da ti tek dečaci debituju za prvu ekipu i dokažu da su vanserijski talenti.

U FK Vojvodina pred ekipu su postavili, kao sportske ciljeve, novi izlazak u Evropu kroz domaće prvenstvo i pokušaj da se odbrani trofej u Kupu.                          

U prvenstvu imamo odličnu poziciju, treći smo i prva dva kola nastavka, susreti s TSC-om i Čukaričkim, mogli bi umnogome da odrede dalji tok zbivanja. Bude li sve kako treba, dobili bismo dovoljno prostora i vremena za dalju promociju mladih igrača, jer je mnogo jednostavnije to činiti kada rezultati nisu pitanje „života ili smrti“. Kod nas se svakih sedam dana igra neka istorijska utakmica u kojoj je na snazi ono „biti ili ne biti“, a to za mladog fudbalera nije dobro, jer je teško da se igra pod takvim pritiskom. Naravno, presija treba da postoji, ali ne takve vrste. Očekujem da budemo na visokom nivou u ta dva prva kola i da kupimo vreme za našu decu. Voleo bih da osvojimo ponovo trofej u Kupu, jer mislim da imamo moć i kvalitet za ostvarenje takvog rezultata, ali i da stvorimo kontinuitet osvajanja trofeja, a ne da ih dugo čekamo.

Utisak je da  često ume da se dogodi da talenti ne dosegne domete kakvi mu se predviđaju?

Neretko umemo da grešimo i srljamo i imamo problem s tumačnjem toga šta znači da treba mlade da gurnemo „u vatru“ i pružimo im šansu. Pri tome mislimo da u ekipi treba da bude šest, sedam ili osam mladića... Realan broj mladih igrača u seniorskoj postavi u ovom trenutku nije toliki, ali može to da postane dobrim i radom u kontinuitetu u našoj omladinskoj školi. Aktivnost naše skauting službe usmeren je na praćenje generacije rođene 2001. godine i kasnije i to posebno u zemljama iz okruženja, odnosno iz bivše Jugoslavije, gde možemo da najbolje delujemo na tržištu, jer je bitno i to što tu ne postoji jezička barijera i mladi mnogo lakše mogu da se adaptiraju na novu sredinu. Ne bih želeo da se budućnost pretvori u puko brojanje mladih igrača, već oni, u sadejstvu sa starijim kolegama, treba da čine skladnu ekipu koja u perspektivi može da ostvaruje vrhunske rezultate, kojima naš klub teži. To su, naravno, plasman u Evropu i jedan domaći trofej.

Iako su više od 1.300 kilometara daleko od Novog Sada, nekoliko članova Vošine ekspedicije u Beleku nisu propustili priliku da kupanjem u hladnim vodama Sredozemnog mora obeleže Bogojavljenje.

Doduše, oni nisu mogli da plivaju za časni krst, ali su hrabro i po hladnom vremenu, od samo sedam stepeni, ušli u vodu i par minuta plivali u njoj. U vodu su ušli  kondicioni trener Aleksandar Janković, fotoreporterka Jelena Grlić, član Uprvanog odbora Slobodan Milutinović, PR menayer Miloš Subotin i upravnik FC „Vujadin Boškov“ Mladen Kukić.

Kakve treba da budu prioritetne aktivnosti u prelaznim rokovima?

Pre svega, ne smemo da dozvolimo nikakvu vrstu panike u tom periodu, već da ga planiramo tri-četiri meseca unapred i da, kada prelazni rok počne, već znamo koga smo sigurno doveli, ali i da imamo dovoljno vremena da intervenišemo na tržištu u slučaju jednog ili dvojice igrača. To je cilj kojem težimo. Nismo uzrujani u ovom prelaznom roku, više nam je cilj da sa igračima kojima ističu ugovorne obaveze produžimo saradnju, nego da po svaku cenu dovedemo još koje pojačanje. To ide malo teže kada se uđe u ovaj period, ali se svi trudimo da to uradimo na najbolji mogući način, da igrači budu zadovoljni, baš kao i klub, poručio je Milan Kosanović.

Aleksandar Predojević