Intervju, Dušan Tadić: Kada ti 150.000 ljudi skandira ime – verovatno se jednom u životu doživi

Momak rođen 1988. godine u Bačkoj Topoli zablisto je u punom sjaju vanserijskog talenta i bio je jedan od najzaslužnijih za blistava izdanja probuđenog velikana iz Amsterdama. Zahvaljujući majstorijama na terenu, ali i ponosu koji ne krije pronoseći slavu Srbije i ovdašnjeg fudbala širom Evrope i sveta, popularni Duća dobio je i Februarsku nagradu Novog Sada. 

- Zahvalio bih se gradonačelniku Milošu Vučeviću i svima onima koji su mi uručili ovo priznanje, jer to za mene predstavlja veliku čast i zadovoljstvo - naglasio je Dušan Tadić. - Privilegija je dobiti ovako veliko i značajno priznanje, jer svaka nagrada čoveku daje dodatni stimulans da ide još dalje i više i nadam se da ću i u nastavku karijere imati dosta uspeha.

Pre devet godina otišli ste iz redova Vojvodine,  da li i koliko pratite zbivanja u novosadskom superligašu?

- Slabo to postižem, ali mi je jako krivo kada vidim u kakvoj se situaciji Vojvodina danas nalazi. Reč je o jednom od najvećih klubova u našoj zemlji i stvarno je greota videti da se sada ne nalazi u vrhu. Ipak, nadam se da će se što pre takva situacija promeniti i da će Novosađani ponovo biti tamo gde im je i mesto, dakle među najboljim timovima u Srbiji.

S druge strane, klub u kojem ste počeli da igrate fudbal, nekada AIK a sada TSC iz Bačke Topole sigurno vas je obradovao plasmanom u Superligu?

- Najiskrenije, pratio sam igre TSC-a onoliko koliko sam uspevao i drago mi je zbog mog rodnog mesta što je dobilo fudbalskog superli­gaša. Po­red toga, raduje me kada vidim da jedan klub ima organizovan sistem, kada se razvija na pravi način i voleo bih da u Srbiji bude više takvih sredina. To je način da se unapređuju klubovi, domaća liga i naš fudbal u celini.

Ajaks je osvojio duplu krunu, a posebno impresivno delovala je proslava tih titula, kojoj je prisustvovalo 150.000 ljudi, koji su skandirali vaše ime i pevali pesme vama u čast?

- Bio je to neverovatan osećaj, koji je teško opisati rečima. Trebalo je uživo prisustvovati takvom događaju u Amsterdamu... Jeste, bilo je prisutno 150 hiljada ljudi, ali je još njih barem 200.000 čekalo priliku da se nađe na trgu i zajedno sa nama proslavi sjajne rezultate. Ajaks je veliki klub, sjajno je organizovao taj spektakl i nije bilo načina da još više sveta peva i luduje sa nama. Osećaj je bio neopisiv... Fantastično je kada vam toliki svet peva i skandira vaše ime. Par saigrača su mi posle priznali da je i za njih to bio najlepši događaj koji su ikada doživeli. Hvala navijačima na svemu, jer to će mi ostati duboko urezano u sećanju za čitav život. Posle svega, imam takav osećaj, može da se dogodi bilo šta, nikada se neću osećati kao tog dana.

Posle šokantne eliminacije od Totenhema, izjavili ste da ste veče proveli kod kuće, slušajući “tužnu srpsku muziku” i uz suze?

- Istina je, puštao sam neke naše emotivnije balade. To uvek činim kada sam tužan i kad želim da iz sebe izbacim neke negativne stvari. Mislim da je tada dobro da se čovek isplače, jer sutradan bude kao nov. Suze ponekad umeju da pomognu u takvim situacijama.

Da li vam nedostaju engleski stil fudbala i život u toj zemlji?

- Ne - najkraće i veoma jasno odgovorio je Tadić.

I pored činjenice da ste bili najbolji strelac i asistent na šampionskom putu, Ajaks vas nije proglasio za najboljeg fudbalera sezone. Kako ste se posle te odluke osećali, da li vam je, negde duboko u duši bilo žao zbog takve odluke?

- Nije, jer morate da shvatite da nisam mogao sva priznanja samo ja da pokupim. Takav smo narod da volimo da uzmemo baš sve, ali mi je, najiskrenije to kažem, veoma drago zbog svega, jer moraju i ostali igrači da se osete važnim za sjajne rezultate. Zasluge uvek moraju da se malo podele, kako bi ekipa uvidela da je značaj svakog njenog člana jako veliki i, podvući ću još jednom, srećan sam što su i ostali igrači dobili vredne nagrade i priznanja.

Da li to znači da ćete i u narednoj sezoni nositi dres Ajaksa?

- Videćemo... Voleo bih da se to dogodi, jer Ajaks je gigant u evropskom i svetskom fudbalu, neverovatan  klub i biti njegov član predstavlja veliku čast i zadovoljstvo.

Zahvaljujući sjajnim partijama u Ligi šampiona, našli ste se i u idealnom timu najjačeg klupskog takmičenja na Starom kontinentu?

- To svakako prija, ali i svedoči o tome da smo igrali možda i najbolji fudbal u Evropi. Sve je to plod timskog rada svih nas i podstrek da u istom stilu nastavimo i u sezonama koje slede. Naravno da mi je jako krivo što se nismo našli u finalu u Madridu i da smo u tome uspeli to bi mi više značilo od pojedinačnih priznanja. Siguran sam da bismo tamo imali veliku šansu da osvojimo trofej. Finale je donelo jako ružnu utakmicu i znam da bi ona bila mnogo bolja da smo u njoj zaigrali Liverpul i mi. Ipak, iza mene je ostala sezona iz snova, kao i za čitavu ekipu, jer smo uzeli duplu krunu i stigli u polufinale Lige šampiona. Posebno sam ponosan zbog činjenice da se o nama pričalo na svim meridijanima i, praveći svojevrsni “hajlajts”, najbolji tim nije bio ni Totenhem, ni Liverpul, već je to bio - Ajaks.

Pred reprezentacijom Srbije su dve važne utakmice - s Ukrajinom u petak u LJvovu i s Litvanijom, u ponedeljak, u Beogradu. Kakva su vaša očekivanja?

- Svaka naredna utakmica nacionalnog tima veoma nam je bitna i nadam se da ćemo da odigramo dobro i da ćemo da  se plasiramo na Evropsko prvenstvo. Zaslužujemo da se nađemo na skupu najboljih selekcija našeg kontinenta i ubeđen sam da ćemo to i na delu dokazati. Posebno zahtevan biće susret s Ukrajincima, ali nema tu posebne folozofije- ako želimo na Euro, moramo da budemo pravi i stvorimo uslove da u naumu  uspemo – poručio je Dušan Tadić.

Aleksandar Predojević