Gajdobranin Aleksa Vukanović golom protiv Jang bojsa odveo Crvenu zvezdu u Ligu šampiona

Napadač Crvene zvezde, koji je postiga gol u revanš utakmici protiv Jang bojsa i imao jednu od najvažnijih uloga u ostvaranju ovog uspeha. Strpljivo je čekao svoju šansu u crveno-belom dresu dočekao ju je na velikoj sceni.

- Nije mala stvar to što smo drugi put uzastopno ostvarili ulazak u elitno klupsko takmičenje, kome smo težili, svakodnevno se borili i vredno radili. Najvažnije je to da smo ušli u Ligu šampiona, a to da li sam ja postigao ili da je to učinio neko drugi manje je bitno. Niko od pojedinaca nije ispred kolektiva, i kada tako stvari postavite i sagledate onda i moj gol ne gledam drugačijim očima - skromno je prokomentarisao 27-godošnji fudbaler Aleksa Vukanović, poreklom iz Gajdobre.

I pored naše konstatacije da ne treba da bude baš toliko skroman, junak iz „srpske Sorbone”, kako sa ponosom meštani Gajdobre vole da zovu svoje selo, kroz osmeh je prokomentarisao da se tako namestilo.

- Naravno da sam srećan zbog gola. Ta situacija i taj momenat nikada u životu ne može da se zaboravi. Nadam se da će ovako lepih trenutaka biti još u Ligi šampiona. Zahvalio bih i navijačima koji su ispunili stadion do poslednjeg mesta i davali nam neverovatnu snagu i energiju, bukvalno su nas nosili da prevaziđemo teške i krizne sitaucije.

Sada Zvezdu očekuje žreb za Ligu šampiona, a Vukanović s nestrpljenjem očekuje rivale.

- Idemo korak po korak. Najpre da vidimo koga ćemo da dobijemo za rivale, pa onda možemo detaljnije da analiziramo i projektujemo naše želje i ciljeve.

Aleksa napominje da nije bilo prevelikog slavlja u noći kada se ušlo u klupsku evropsku elitu.

- Malo smo se opustili, jer nije lako izdržati strogi režim i karantin, jednostavno smo sebi dali oduška, čak smo kratko proslavili i sa navijačima. Već sutradan smo se okrenuli obavezama, jer nas za koji dan očekuje derbi s Vojvodinom. Biće to teška i važna utakmica, pogotovo što malo osećamo umor, a ne smemo da dozvolimo da nam popusti koncentracija.

Ceo jučerašnji dan stizale su mu pohvale i čestitke.

- Mnogo drugara, prijatelja, rodbine, navijača, poznati i nepoznati zvali su me i čestitali. Nisu me zaboravili ni moji Gajdobrani. 

Gajdobra je mesto koje se ponosi najvećim brojem doktora nauka (39) i vrhunskih sportista (37). Nema sumnje da je sada dobilo još jedno znamenito ime - Aleksu Vukanovića, koji je materijalizovao još jednu taktički savršenu partiju Vladana Milojevića.

- Drago mi je što su moji zemljaci ponosni na mene, što sam se ja iz  Gajdobre, uz aktuelne košarkaše Vladimira Lučića i Nemanju Bjelicu, ušao u anale malog sela.

Folklor velika strast

Pored fudbala, Aleksa je uspešan u pevanju, član je nagrađivane pevačke grupe grupe „Konak”, koja je deo Kulturno-umetničkog društva „Blagoje Parović„ iz Gajdobre.

- Pevanje krajiških pesama i folklor su moja najveća strast posle fudbala. Više od 15 godina sam član KUD-a. Kad bih došao s fudbala odlazak u KUD za mene je bio lek za dušu, uživam u igri i pevanju, to me neverovatno opusti. Nažalost, sada nemam vremena da se tome posvetim, ali kad god dođem u Gajdobru svratim da se vidim sa mojim društvom iz KUD-a.

Vukanovićev uspon nekako se i mogao naslutiti, put uspeha bio mu je ucrtan, jer imao je sve predispozicije za tako nešto: gene, volju, trud, rad i izražen takmičarski nerv.

- Majka mi je rodom iz Nevesinja, bila je profesorka fizičkog i odbojkašica, dok je otac iz Trebinja i igrao dobro fudbal. Vukanovići su poreklom iz sela Dobromira sa Bobana kod Trebinja. Jano je da su geni i te kako odigrali važnu ulogu u mom razvoju.

Pre 27 godina rođen je Zvezdin novi heroj. Prve fudbalske korake napravio je u lokalnom Hercegovcu, kalio se u Čelarevu, veliki iskorak je napravio u  Napretku iz Kruševca, a snove dosanjao u Crvenoj zvezdi.

Do gola Jang bojsima Vukanović je bio poznat samo kao “yelat” Partizana. Njegova genijalna štikla u Humskoj za pobedu Napretka pre dve sezone lansirala ga je na vrh liste prioriteta Zvezde, a kada je šampion konačno pozvao, kucnuo je čas za transfer karijere. Istine radi, navijače Zvezde kupio je i pre prelaska u Ljutice Bogdana - odlukom da odbije Partizan.

- I da ponuda Zvezde nije stigla u tom trenutku ne bih prihvatio Partizanovu. Još od malena mi je bila bliža crveno-bela od crno-bele boje.

Aleksa je mogao i ranije do Zvezde, zapao je za oko čelnicima kluba odavno, ali na prve ponude reagovao je kako bi retko koji fudbaler u toj situaciji - odbio je Zvezdu.

- Nisam žurio. Ne mogu da kažem da mi nije godilo to što me traži najbolji srpski klub, ali nisam sebe tada video na klupi. Ispostavilo se da sam valjano postupio.

Tamo gde je stao u Napretku, nastavio je u Zvezdi - da pogađa mrežu Partizana.

- Velika mi je čast što sam dao gol za pobedu u derbiju. Moj posao je da dajem golove. To mi je bio prvi gol u Zvezdi, mada draži mi je onaj što sam dao petom Partizanu na njegovom stadionu u dresu Napretka, ali i ovaj protiv Jang bojsa mi je za sada najdraži  - kaže Vukanović.

Jovo  Galić