FK Vojvodina i grad Novi Sad oprostili se od Siniše Mihajlovića
Komemoracijom na sceni Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad i Novosađani oprostili su se od svog počasnog građanina Siniše Mihajlovića, koji je danas sahranjen u Rimu.
Podsećanjem na njegovih 16 trofeja, u srpskim i italijanskim klubovima, od kojih su dva najvažnija, oličena u titulama evropskog i svetskog šampiona u dresu Crvene zvezde, Siniša je titulu državnog šampiona u dresu Vojvodine 1989. godine označio kao početak svog leta ka zvezdama.
Mogao je da bira mesto pod zvezdom nebeskom gde će da odigra oproštajni meč. Odabrao je Novi Sad i stadion Karađorđe, odakle se 18 godina ranije otisnuo u sportsko sazvežđe. Na ljubav prema Novom Sadu, koju je uvek i svugde isticao, Novosađani su mu uzvratili promocijom u svog počasnog građanina, jednog od 13-oro veličina, koliko ih je upisano u tradiciju grada gde je započeo profesionalnu karijeru. U međuvremenu, od kada je debitovao u prvom timu Borova, do poslednjeg meča u dresu italijanskog šampiona, Mihajlović je igrajući za Vojvodinu, Crvenu zvezdu, Romu, Sampdoriju, Lacio i Inter, odigrao više od 400 utakmica i osvojio 16 trofeja.
Cenjen i poštovan od svih, Novom Sadu i Novosađanima u maju 2007. godine poklonio je spektakl kakav bi poželele sve metropole sveta: Inter i Mihini prijatelji. Toldo, Materaci, Figo, Stanković, Ibrahimović, Adriano, Roberto, Manćini i sve zvezde ovog sveta, s jedne i Mihini prijatelji, sa braćom Inzagi, s druge strane Karađorđa. I svi oni koji su sa Mihajlovićem, u različitim klubovima fudbalsku legendu ispisivali.
-Nećemo da pamtimo tugu, pamtićemo nasmejanog Sinišu Mihajlovića i radost koju je nosio i prenosio je na sve nas – u ime Novosađana od Siniše se oprostio gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić. – Pamtićemo ga po sopstvenoj radosti, po nadi i snovima, po svim pobedama, koje nam je poklanjao i koje su nas održavale u najtežim vremenima. Novi Sad je ponosan na sve njegove titule i pehare, na sve njegove golove. Najveći na terenu i najveći u životu. Hvala mu za sva dobročinstva, za znana i neznana dela, koja je nesebično činio.
Siniša Mihajlović jeste bio i ostao fudbalska zvezda, ali i dokazani patriota i diplomata, zavisno od okruženja u kome se zatekao u vreme agresije na Srbiju, potkraj 20. veka. U nemoj i bolnoj tišini sale SNP, poštovaoci dela svog počasnog građanina i jednog od najboljih fudbalera na planeti svoga vremena, minutom tišine odali su poštu velikanu.
-Od prvog dana u Vojvodini Siniša je postao integralni deo tima – podsetio je član Upravnog odbora FK Vojvodina Petar Đurđev. – Bio je mnogo više od onoga što sportista može da bude. Hrabar i srčan, kakav je bio, stvorio je snažnu emotivnu vezu, koju je učvrstio kada je otišao u Italiju. Njegove zasluge u Vojvodini nisu bile završene titulom 1989. godine. Ništa manje njegov doprinos u jačanju Vojvodine nije bio ni u sezonama koje su usledile. Bio je naš momak, naš čovek. Kad je pogađao protivničke mreže Novi Sad je slavio, kad ga nije išlo, nas je boleo svaki promašaj i svaki udarac koji je od protivnika primao. Od nas zauzvrat dobio je ljubav i poštovanje, što je u ovom gradu zaista teško dobiti.
„Sve bih opet isto uradio“, citatom Siniše Mihajlovića, koji je poslužio kao lajt motiv za polučasovnu video reprodukciju, u produkciji sportske redakcije RTV-a, završeno je poglavlje legendarnog fudbalera i velikog čoveka. Mihajlovićevo nasleđe i na terenu i izvan njega poslužiće čitavom svetu za nauk kako se biva i ostaje čovek, uprkos iskušenjima na koja je uzdignuite glave ceo život odgovarao junak našeg doba Siniša Mihajlović.
