Entuzijazam i drugarstvo krase Tromeđu iz Majdana
Sportskim entuzijastima Fudbalskog kluba Tromeđa iz Majdana, severnobanatskom mestu u opštini Novi Kneževac, nije neugodno što češće gube nego što pobeđuju na terenu, pa su pri dnu Potiske lige, jer od plasmana na tabeli većim uspehom smatraju što se okupljaju, druže i igraju fudbal.
U prošloj sezoni Tromeđa je završila na pretposlednjem 14. mestu sa 10 osvojenih bodova, ostvarila je tri pobede, jednom igrala nerešeno i 24 puta izgubila.
Predsednik i trener Žolt Domonkoš ističe da je bitno da klub opstaje, jer selo Majdan je malo, ima tek nešto više od 200 stanovnika zajedno sa obližnjim naseljem Rabe, u MZ Majdan-Rabe. Malobrojnim fudbalerima iz mesta pridružuju se prijatelji, igrači iz Subotice i Sente, neki rade u Segedinu. A kada se igra na terenu u centru Majdana, imajući u vidu broj i nepovoljnu starosnu strukturu stanovništva, bude i publike. Dolazi da igra i navija svako ko ima volje i snage.
- Okupi se tridesetak navijača, što se takođe smatra uspehom. Selo je ostarilo i taj broj simpatizera je maksimum u okolnostima u kojim klub opstaje. Finansijska sredstva za rad kluba dobijamo iz budžeta opštine Novi Kneževac, kao i svi drugi klubovi. Ono što nam je dodeljeno iz opštine je za ovu godinu 400.000 dinara. Nije problem oko novaca, može se reći da ima za najneophodnije troškove, veći su problem igrači jer u selu je malo dece - kaže Domonkoš.
I pored toga što je u Majdanu sve manje mladih, Tromeđa na spisku ima 25 igrača, petorica su iz sela, ostali su prijatelji kluba, poreklom iz Majdana, njihovi drugari i poznanici. Oni igraju i bore se za ekipu iz Majdan, kao da je to njihovo rodno selo.
FK Tromeđa postoji od 1935. godine, ima dugu tradiciji i stalno se takmiči, mada je ranije dok je u selu bilo više stanovnika, bilo i dece u pionirskom i kadetskom uzrastu.
- Selo je ostarilo, mladi su otišli iz ekonomskih razloga, pošto ovde nemaju gde da se zaposle. Jedino može da se radi u poljoprivredi, što je jako malo - konstatuje Domonkoš. - I pored odlaska mladih, ekipa uspeva da se okupi i igra. Najvažnije je da smo zajedno, pored fudbala vezuje nas drugarsto. To nam je važnije od osvajanja bodova, mada više volimo pobede od poraza. Retko pobeđujemo, mada se svi igraču maksimalno trude prema svojim mogućnostima. Prvo poluvreme, dok se ima snage, je uvek bolje, a u drugom se oseti nedostatak snage jer nema treninga. Na treninge ne možemo ni da se skupimo, ali radujem se što se subotom ili nedeljom za svaku utakmicu okupi 15-16 igrača, oni igraju od utakmice do utakmice. Bolje igramo pred kraj prvenstva kada igrači dobiju snage i ekipa se uigra.
M. Mitrović