„Dnevnik” u Begeču posetio FK Bačka i porodicu junaka Crvene zvezde Milana Pavkova

Dva puta je 24-godišnji mladić iz Begeča savladao golmana “redsa”, Brazilca Alisona, ostavivši ga, baš kao i trenera Jirgena Klopa i sve njegove učenike u pravom čudu. Skupoceni Matip, Vajnaldum, Van Dajk i društvo jedino su pogledom mogli da isprate najpre Milanov skok i zakucavanje lopte u mrežu u 22. minutu, a onda i da odaju priznanje majstoru za projektil s 25 metara u 29. minutu, kojim je, ispostaviće se, postavio konačni rezultat. Bili su to zlatni trenuci, momenti za Zvezdinu istoriju i golovi kojima je srušen vicešampion Evrope. Ujedno, bilo je to ostvarenje dečačkih snova Milana Pavkova, upornog, tihog i skromnog momka, kojim je uleteo među, usuđujemo se da kažemo, fudbalske zvezde.

U danu u kojem su svi navijači srpskog šampiona s ushićenjem prepričavali susret našeg i engleskog tima, senzacionalnu pobedu “male” Zvezde nad moćnim timom s Enflida, kao i golove Pavkova, “Dnevnik” je posetio Begeč, rodno mesto 24-godišnjeg golgetera. Nekako najnormalnije je bilo to da nam prva stanica bude tamošnja FK Bačka, na čijim terenima je Milan počeo da pika loptu, iako nikada za taj klub nije zaigrao.

„Čitavo selo pratilo je utakmicu i radovalo se“, rekao je Nikola Živanov, predsednik Mesne zajednice Begeč i sekretar Bačke.

„Svi smo presrećni što je baš Milan izrastao u junaka pobede, jer mi u Begeču volimo, pre svega, našu Bačku i decu poniklu u našoj sredini, a tek onda Zvezdu, Partizan, Vojvodinu... Dočekali smo da, posle legendi kakve su nekada bile Vujadin Boškov, Rada Krstić i Lazar Vasić, dobijemo novog asa - Milana Pavkova. Ponosni smo na uspeh Milanov i njegove porodice, tim pre što on i dan-danas, svaki put kada ima makar malo vremena, dođe u Begeč, druži se s decom i gleda utakmice Bačke.“

Zanimalo nas je da li je Nikola Pankov, Milanov otac, gledao utakmicu na stadionu uživo.

„Nije bio u Beogradu, već je, koliko znam, gledao TV prenos u Bačkoj Palanci, a sestra Milica bila je na stadionu“, dodao je Živanov.

„Ponoviću, srećni smo zbog oca i čitave porodice, koji su uložili u Milanov fudbalski razvoj sve što su imali i, napišite to, uspeh i golovi nikli su na njivi, kao plod vrednih ruku.“

U priču se umešao i Petar Mutibarić Pedža, koji je, kažu meštani, pratio razvoj i veliku većinu utakmica Pavkova i to od najranijih dana.

„Kao dete otišao je u školu fudbala RFK Novi Sad i prvi trener bio mu je Nikola Kovačević“, objasnio je Pedža.

„Onda ga je put odveo u Bački Petrovac, gde je, iako po godinama izuzetno mlad, zaigrao za prvi tim Mladosti. E, primetio ga je Dragan Ivanović i prešao je u redove ČSK-a iz Čelareva, čiji je dres nosio tokom dve sezone i postao najbolji igrač u Srpskoj ligi. Usledio je odlazak u redove Vojvodine, gde, nažalost, nije dobio pravu priliku, pa je, zbog Mime Rastavca koji ga je trenirao kao pionira, prihvatio poziv Radničkog iz Niša. Postigao je, sećam se, gol protiv Crvene zvezde, koja je tada rešila da ga dovede, ali za njega nije bilo mesta među crveno-belima, pa se vratio u Niš i bio drugi strelac Superlige.“

Interesantno je da su Milanov deda Vasa i otac Nikola takođe igrali fudbal u Bačkoj.

U vreme kada je igrao za Mladost iz Bačkog Petrovca tadašnji trener te ekipe Vlado Karakaš pozvao je prijatelja i saradnika Dragana Ivanovića, inače kolegu-trenera, da dođe i pogleda kako igra tada veoma mladi Milan Pankov.

„Primetio sam ga još dok je bio u školi fudbala RFK Novi Sad - objasnio je Ivanović, danas trener srpskoligaša Hajduka iz Kule, a ranije i srpskoligaša Napretka i Vojvodine.

„Otišao sam u Petrovac i shvatio da bi Pavkova vredelo dovesti u ČSK, klub u kojem sam onda radio. Tako je bilo i u prvoj godini, kada je igrao zajedno sa Srđanom Plavšićem i Aleksom Vukanovićem, činio je moćni navalni trio. Kada su oni napustili Čelarevo, Pavkov se nametnuo i postao golgeter Srpske lige, pa je normalno bilo to što je prešao u Vojvodinu. U vreme dok je bio član ČSK-a, moj saradnik Zdravko Perić i ja individualno smo radili s Milanom u sali Partizana u Futogu i svakodnevno smo imali priliku da pratimo njegov napredak. Jednostavno, bio je preodređen da uspe. Posle Novog Sada, sledi njegov odlazak u Niš, pa u Zvezdu i sve ostalo sada je već deo istorije.“

„Njegov deda, po špicnametu Buger, bio je traktorista i okoreli navijač Crvene zvezde“, dodao je Pedža.

„Da je živ, niko ga ne bi smago od radosti.“

Tokom prijatnog razgovora, sve više ljudi stizalo je pred prostorije Bačke, pa su tu bili Jovan Dugajlić i Borislav Sandić, članovi uprave kluba, Radiško Leđanac, prijatelj porodice Pavkov, kao i Milanovi drugovi Petar Boronjac i Stevan Ninkov.

„Milanov otac Nikola je legenda Bačke, čovek koji i danas redovno dolazi na igralište i gleda sve utakmice i treninge“, svoj deo priče kazivao je Boronjac.

„Čuo sam se Milanom, evo, pre pola sata i rekao mi je da je još pod velikim utiskom posle svega što mu se izdešavalo i još uvek dešava. Čestitao sam mu, iako sam navijač Vojvodine, jer mi je izuzetno drago zbog njega i siguran sam da su mu golovi koje je dao Liverpulu otvorili vrata za evropsku karijeru u nekom velikom klubu. Jedino što mu zameram je to što mi nije poklonio svoj dres, ali mi je obećao da ću dobiti, u njegovo ime, dres od igrača Voše Lazara Arsića... A on je čovek od reči.“

A. Predojević

Zuzana Pavkov, majka Zvezdinog golgetera: To je navežbao ovde, u dvorištu

Dunavska ulica u Begeču i u njoj kuća porodice Pavkov. Našu ekipu primila je Milanova mama Zuzana, jer otac Nikola bio je na poslu, a sestra Milica još uvek se nije vratila iz Beograda.

„Ljubi ga majka!“, uz široki osmeh, bilo je prvo što je rekla.

Pa, gde je on to naučio da tako postiže golove?

„Eno, baš tamo“, odgovorila je ponosno, pokazujući na mesto u dnu dvorišta.

„Tamo je imao svoj “živi zid” i šutirao je preko njega i levom i desnom nogom. Tata mu je pomagao, sve su izrušili, ali ko za to još mari.“

Gde je mati gledala utakmicu s Liverpulom?

„Nisam bila pozvana na stadion, samo je tatu zvao. Šalim se... Ni muž nije otišao, jer ne bi mogao to sve da podnese. Zato smo otišli kod devera u Bačku Palanku i tamo gledali TV prenos, jer nemamo taj kanal kod kuće. Bilo je... Ma - nezaboravno! Vrištali smo kad je Milan postigao prvi gol,  a kad je tek dao drugi... Bila sam radosna, suze su same krenule i pitala sam se da li je vreme da uzmem neke lekove za srce. Svakome bih poželela taj osećaj sreće. Prelepo!“

Jeste se čuli sa sinom posle utakmice?

„Samo porukom, čuli smo se tek u sredu ujutro, ali i to na kratko. Žurio je na trening, obećavši da će poslepodne doći kući u Begeč.  Čekamo ga s nestrpljenjem, da sednemo i na miru se izrazgovaramo.

Kada ste shvatili da će fudbal biti njegova profesija?

„Od kada je bio dete Milan je govorio da će biti fudbaler. Naravno, mi smo, roditeljski, bili uporni da prvo završi školu, pa je on to i učinio, maturiravši u Srednjoj tehničkoh školi “Mileva Marić Ajnštajn” u Novom Sadu. Posle toga mogao je da se posveti svojoj najvećoj ljubavi.“

Ipak, nailazio je i na dosta osporavanja?

„Jeste, ne znam da li je to bilo zbog činjenice da nije imao nikog moćnog iza sebe. Moj suprug je poljoprivrednik, ja sam trgovac... Najteže je bilo kada je, baš za svoj 24. rođendan, čuo da za njega nema mesta u Zvezdi i kada se vratio u Niš. I postao tamo najbolji strelac!

Kako će te ga dočekati kada bude došao kući? Hoće biti i neka torta na meniju?

„Videću šta ću i da li ću uopšte uspeti nešto da pripremim, jer ovakvu gužvu, ovoliko novinara, nikada nisam imala u kući. Nešto ću ipak napraviti. A torta će sigurno biti. Neka voćna, najverovatnije, od onih koje Milan i Milica vole. I, da vas zamolim, napišite da je uvek imao veliku podršku čitave rodbine i posebno od naših kumova Jelice i Janka“, dodala je ponosna majka Zuzana Pavkov.

A. Predojević