Sledi završnica 57. Dnevnikovog turnira u malom fudbalu
Daleko od reprezentativnog sjaja potkraj prošlog veka, ali sa jasno označenim pravcem za povratak na nivo 80-ih godina, Dnevnikov turnir u malom fudbalu približio se cilju svog 57. izdanja.
U dane vikenda planirani su i preostali susreti, najpre polufinalnog dela u subotu, potom i finalni mečevi u nedelju, u pet starosnih kategorija u muškoj konkurenciji i dva uzrasta u konkurenciji dama. Uz najvernije poštovaoce Dnevnikovih izazova, posle dvogodišnje pauze, na tribinama male dvorane Spensa srećemo i nekadašnje junake loptanja pod krovom hale Novosadskog sajma, gde su svojevremeno nove karike u lancu tradicije turnira kovali majstori malih terena iz svih krajeva nekadašnje nam zajedničke države. Među njima i jedan od najboljih igrača u istoriji Novog Sada Ninus Nestorović, koji je debitovao u sastavu juniorske ekipe Metalorada, pre 41 godinu.
– Istrčali smo na B teren na Sajmu, a poverenje mi je ukazao veliki majstor malog fudbala Miroslav Homa – priseća se Nestorović. – U međuvremenu, odigrao sam mnogo sjajnih utakmica na turniru, sa i protiv mnogih velikih igrača. Prepune tribine, potezi i golovi za pamćenje. Beki, Mane Radinović, Dule Dalton, Petrika, Vasa Orlović, Gera, Drča, Mario Gajić, Vesko Femić, Jovović, Duda Savić, Labud, Tibika Cimbal, braća Rašiovan, Rakonjac, Dime, Ivančić, golmani Bilke, Baške, Zena, Dimitrov... Drago mi je da je turnir vaskrsao. U polufinalu igraju i dvojica mojih kolega iz carine, dvojica sjajnih igrača: Milan Čičić i Đorđe Celin („Maks-bet”). Sa Milanom delim istu kancelariju, isti radni sto... Kažu ljudi da ništa nije slučajno! Čast njihovim suparnicima iz Skajoptike, ali ja ću biti uz moje kolege. Hvala vam što ste se i mene setili. Iskoristiću priliku da pozovem Novosađane da ispune tribine do poslednjeg mesta! Neka pobedi fudbal. Neka pobedi tradicija! – iskreno i bez patetike završio je Nestorović.
Svako sećanje, koje bi da sledi Nestorovićev pogled u 80-te značio bi i osnov verovanju da je Devnikov turnir potreban novosadskim sportskim sadržajima. U šali, naš sagovornik reče da turnir ima vrednost i mimo sportskih dimenzija kao prepoznatljivo obeležje Novog Sada, uz istorijsko nasleđe Petrovardinske tvrđavu i sjaj lepote Novosađanki. Njegovo mišljenje deli i fudbalski boem toga vremena, nekadašnji „kanarinac“ sa Detelinare Zoran Belužić.
– Igrao sam na turniru zajedno sa Zoranom Marićem i našim zajedničkim prijateljima – svedoči Belužić. – Prelepo je to iskustvo bilo, nezaboravno do današnjih dana. Stignemo do četvrtfinala, odigramo za desetku i izgubimo na penale, a svi čestitaju nama na utisku, bez obzira na konačan negativan skor. Gledaoci su umeli da prepoznaju vrednost. U terminima decembar-januar Dnevnikov turnir je bio osnovna tema društvenog i sportskog života Novog Sada, ali ne samo našeg grada. To je bilo najmasovnije sportsko takmičenje u Jugoslaviji. Hoću da verujem da je moguće vratiti dobar deo atmosfere i nekadašnjeg sjaja. Mada, iskreno, nedostajaće mi sajamska atmosfera.
Na osnovu iskustava u preliminarnom delu takmičenja moguće je naslutiti i favorite u završnici. Uz već pomenute Čiića i Celina, Maks-bet se oslanja na vrednosti Guberinića i Tomića, na primer, Skajoptika ima poverenja u Papovića, Simića, Necera Ilića, Jakovljevića, dok ćemo u drugom polufinalu Cirih Bač i Kod Duče – MM Braća Milanović pozdraviti Marinkovića, Ačanskog i srpskog reprezentativca Popovića s jedne i Marinkovića, Ačanskog, Bodronjija s druge strane terena.
Što se mlađih kategorija tiče, iznenađenje ili ne, tek uz pobedu petlića RFK Novi Sad 1921, protiv vršnjaka Vojvodinine škole sa 3:1 i kadetska ekipa je plasmanom u polufinale demonstrirala vrednost loptanja na detelinarskoj Bikari. Stečeno samopouzdanje Detelinaraca u subotu će testirati mladi sa Limana.
Takmičenje u dane vikenda majstorijama u baratanju loptom oplemeniće i devojke, a nostalginim prisećanjima veterani će uspostaviti kopču sa vrednostima vremena prošlog.
L. Bakmaz
Foto: privatna arhiva