Cvjetićanin: Naš prioritet su školski i dečji sport

boksa Ognjen Cvjetićanin. Ovaj 35-godišnji član Gradskog veća zadužen za sport i omladinu, tokom karijere bio je višestruki prvak države u kik-boksu, na Otvorenom prvenstvu u disciplini tajlandski boks, a stigao je i do šireg spiska reprezentacije. Po završetku aktivnog bavljenja sportom, radio je na mestu sportskog direktora Spensa, a organizovao je i mnoge rekreativne i sportske manifestacije  i bio deo organizacionog tima Tamburica festa. Aktivno je učestvovao u radu Saveza za sport u Skupštini Grada i učesnik je mnogih humanitarnih akcija.

S obzirom na specifičnu situaciju u Srbiji, odnosno odliv mladih igrača još u periodu ranog sazrevanja u potrazi za boljim uslovima, pitanje sportskog stasavanja u dečijem i školskom uzrastu postaje sve aktuelnije i značajnije. Finansiranje je problem broj jedan, tim pre što klubovi koji stvaraju buduće sportiste, nemaju dovoljno novca i izloženi su ozbiljnim teškoćama kada je reč o radu s mlađim kategorijama. Upravo to nam je bio i povod za razgovor sa gradskim sekretarom za sport i omladinu.

* Na koji način Grad finansira dečiji sport i koliki je procenat koji se izdvaja iz budžeta?

– Finansiranje novosadskog sporta sprovodi se preko Uprave za sport i omladinu, koja prepoznaje nekoliko kategorija: školski sport, rekreativni sport, kao i onaj - u klubovima. Podrška Grada je i kroz infrastrukturu, gradeći sportske dvorane, kao i otvorene sportske terene i ulične teretane, dostupne širokim narodnim masama. Naš prioritet su školski i dečiji sport, koji se finansiraju preko Saveza za školski sport i olimpijsko vaspitanje, rekreativne klubove i udruženja u više smerova i vidova. Za sport u Novom Sadu  izdvajamo 300 miliona dinara godišnje, ne računajući tu ulaganja u infrastrukturu.

* Ukidanjem školskih sportskih sekcija, došlo je do urušavanja masovnosti u sportu. Nekada su škole bile predodređene za pojedine sportove, a ulogu školskih sekcija preuzele su privatne školice sporta (klubovi), koje naplaćuju svoje usluge?

– Sportske sekcije nisu ugašene, već su obnovljene i vraća im se nekadašnja uloga u pravom smislu te reči. Grad je, radeći u tom smeru, doneo odluku da školske sale u periodu od 19 do 22 časova, mogu da koriste samo deca za različite aktivnosti i da se dva puta sedmično besplatno bave sportom. Za to je obezbeđeno 15 miliona dinara i preko SANS-a dodatno plaćamo profesore fizičkog vaspitanja, koji su radili u određenim školama. Uopšte nije upitno angažovanje Grada i Uprave da ispoštuje zakon, po kojem se akcenat stavlja na unapređenje školskog sporta. Sada ostaje da vidimo kako će to škole i njihovi direktori to da ispoštuju, prvenstveno mislim na iznajmljivanje termina.

* Čini se da i profesori nisu dovoljno motivisani da dodatno budu angažovani u vannastavnim aktivnostima, a pokazalo se da i direktori nisu voljni da u njihovim školama treniraju deca iz drugih delova grada?

– Sport mora da bude dostupan svima. Grad se opredelio da podrži školski sport, ali to pitanje  je kompleksno. U taj projekat bi trebalo da, pored nas, budu uključeni i Član Gradskog veća za obrazovanje, odnosno Uprava za obrazovanje, profesori, direktori škola i Savet roditelja. Samo tako možemo da dođemo do željenih efekata. U želji da promovišemo pozitivnu klimu među decom i školama, da se razvija zdrav duh i fer-plej, pokrenuću akciju “Igraj i navijaj za fer-plej”.

* Šta je sa eksperimentom koji je Uprava realizovala od aprila do kraja školske godine o besplatnom treniranju? Kakvi su efekti, koliko je dece bilo uključeno?

– Nemam još kompletan izveštaj. Prvi pokazatelji kažu da odziv nije bio loš, ali može da bude i mnogo bolji. Program je realizovan u 23 škole, a samim tim što su se deca bavila sportom i što smo je sklonili s ulice, efekat je sam po sebi dovoljan. Tokom mog mandata biću zadovoljan i biće mi čast ako se poveća broj dece koja se igraju i bave se fizičkom aktivnošću. Mi ćemo da nastavimo s tim trendom i da nastojaćemo da najmlađima obezbedimo besplatne termine. Školski i rekreativni sport su pozitivna etička, sociološka i zdravstvena kategorija.

* Teška finansijska situacija odredila je da se sportom bave deca čiji roditelji su dobrostojeći, dok talenti lošijeg materijalnog stanja nisu u takvoj situaciji. Da li u Novom Sadu deca mogu da se bave besplatno sportom i u kojoj meri?

– Nikome ne možemo da zabranimo da osnuje privatnu školu, odnosno klub. Ali, država je propisala da članarina ne može da bude veća od 10 posto prosečnog dohotka u Srbiji, čime je u dobroj meri stavila taj deo pod kontrolu. Javlja se, naravno, problem kod roditelja koji imaju dvoje i više dece uključenih u sport. Grad, s gradonačelnikom Milošem Vučevićem na čelu, zato ulaže mnogo u infrastrukturu, kako bi se što više dece bar rekreativno uključilo u fizičke aktivnosti, a tokom zime smo obezbedili termine u salama dva puta sedmično. Grad i ja kao gradski sekretar koji je direktno zadužen za sport, učinićemo sve da se podigne masovnost u školskom i dečijem sportu, ali smo svesni da bez motivacije, međusobne saradnje više uprava i škola, kao i dobre volje, ne možemo doći do potpunog zadovoljstva.

* Nekada su klubovi svoje mlađe kategorije popunjavale iz školskih sekcija, a danas novonastale školice sporta prave ekipe za školska takmičenja?

– Oživljavanjem sekcija u školama, sve će se to promeniti. Moramo tačno definisati u kojim školama je koji sport prioritet i bolje razraditi sistem školskog takmičenja. Raznim programima ćemo motivisati škole i profesore, da i oni naprave sportska društva i da razviju određene sportove. Iskreno, to ni sada ne funkcioniše loše, najvažnije je to da je stvar pomerena s mrtve tačke. Sada je naš zadatak da omasovimo školski sport. Naravno, mi ćemo dati novac, ali moraju da budu vidljivi rezultati. Angažovaćemo i sportske inspektore koji će kontrolisati sprovođenje naših programa.

* Nije problem deci samo članarina, već na teret roditelja padaju i svi ostali troškovi, putovanje, oprema, takmičenja?

– Razumemo s kojim troškovima se sve susreću roditelji čija deca treniraju u privatnim klubovima, ali i u klubovima koji su udruženja građana. Grad nije u mogućnosti i niko ne treba da očekuje da će Uprava za sport da klubovima pokrije sve troškove. Klubovi koji su na gradskom budžetu ne bi trebalo da naplaćuju članarinu, ali, s druge strane, ja ih razumem kada kažu da to njima nije dovoljno da pokriju sve troškove. Nadamo se da će jačanjem srpske privrede, jačati i srpski klubovi, a samim tim i srpski sport – naglasio je član Gradskog veća zadužen za sport i omladinu Ognjen Cvjetičanin,

Jovo Galić

Tešnja saradnja sa školama

* Šta vi, kao novoizabrani gradski sekretar, planirate da uradite na poboljšanju kvaliteta i masovnosti dečijeg sporta?

– Što se tiče masovnog i školskog sporta, oni će biti prioritet i to je naglašeno u strategiji sporta u Novom Sadu. Pojačaćemo subvencionisanje Saveza za školski sport i olimpijsko vaspitanje. Zahtevaću i bližu saradnju s njima, kao i kontrolu i izveštaje oko realizacije programa i trošenja novca za projekte, te tešnju saradnju sa školama.

Lekarski pregledi nemaju alternativu

* Uredba besplatnih lekarskih uverenja do 14 godina donosi novi problem, a to je da često Domovi zdravlja neće ili kažu da ne mogu da obave toliko lekarskih pregleda?

– To je još jedan primer koliko je sport kompleksan. Već sam rekao da bez simbioze, zajedničkog delovanja, Uprava za sport i omladinu i obrazovanje, kao i u ovom slučaju Uprave za zdravstvo, ništa se ne može rešiti. Već smo uočili neke probleme, radimo na tome, tako da ćemo zajedničkim snagama nastojati da svoj deci obezbedimo odgovarajuću zdravstvenu zaštitu, odnsno lekarske preglede, da bi se mogla baviti sportom.