Zoran Milivojević: Biće referenduma u Republici Srpskoj

On je politički problematiča  smeta ne samo faktorima u Sarajevu, već i delu međunarodne zajednice, što se videlo u stavu Saveta za implementaciju mira u BiH. Postoji strah da se taj referendum kasnije ne reprodukuje s nekim novim i ozbiljnijim pitanjima, a s druge strane i prema drugom narodu, Hrvatima, koji u jednom trenutku mogu da pretenduju i na svoj entitet. Refrendu ako se ozakoni, ako se održi u RS i dobije svoj politički legitimitet i legalitet i za ubuduće je dakle problem za strani faktor. A za Sarajevo tu može i datum proglašenja RS na neki način da bode oči, a s druge strane to što bošnjačka elita i dalje smatra da je RS genocidna tvorevina. Uprkos svemu referendum će se održati i za to su dva razloga, jer samo tako može da se održ kredibilitet vladajuće elite, pa i opozicije. I drugo, ovo je jedina šana da RS demonstrira nekakav subjektivite, ne po cenu otcepljenja, ali nekakav na liniji koji bi joj garantovao subjektivitet u skladu sa Dejtonskim sporazumom, izjavio je u intervjuu Dnevniku nekadašnji diplomata i predavač na Diplomatskoj akademiji ministarstva spoljnih poslova Zoran Milivojević. Sagovornik analizira uzavrelu situaciju u regionu koju prati zapaljiva retorika, pre svega ona koja prema Srbiji kreće iz zagreba.

Koja je Vaša ocena onoga što se dešava između Srbije i Hrvatske, iz koje je ono što u poslednje vreme stiže malo više od provokacija?

– Generalno su srpsko-hrvatski odnosi i dalje opterećeni istorijom, a pritom kod Hrvatske postoje specifični interesi vezani za Srbiju. Premijer Aleksandar Vučić je u pravu kada ističe da razlog ponašanja Hrvatske u ovom trenutku ne leži samo u činjenici da je ovo predizborno vreme i da je deo predizborne kampanje hrvatskih političara, već postoje najmanje tri stvari koje ukazuju da su tu neki drugi, dublji razlozi. Drugo je da je srpsko pitanje jedna od najvažnijih unutrašnjopolitičkih stvari Hrvatske, da postoji generalna strategija Hrvatske i da tu nema razlike između levice i desnice, što je pokazalo i poslednje istupanje lidera SDP Zorana Milanovića. Znači ne postoji razlika između levice i desnice kada je u pitanju rešavanje srpskog nacionalnog pitanja na dugoročnoj osnovi, na štetu srpskog naroda u Hrvatskoj. Treća stvar koja je važna je da sve ovo pokazuje da u hravstkom nacionalnom biću, pa , ako hoćete i u eliti, postoji duboko usađen nacionalizam. To su tri stvari koje će ostati na dnevnom redu i nakon ovih izbora, u domenu naših budućih odnosa. Sigurno je pritom da ćeposle izbora retorika splasnuti i da će se odnosi svesti u nekakve okvire, a na to će sigurno uticati neki strani faktor, ali sa onim pitanjima koje sam pomenuo  Srbija treba da računa i u budućnosti.

Šta to praktično znači?

– Da ćemo i dalje imati problema oko položaja Srba u Hrvatskoj, odnosno rešavanja srpskog pitanja na štetu povratka izbeglica, imovine Srba, na liniji asimilacije itd. Imaćemo i dalja ucenjivanja vezana za manjinska pitanja, kroz realizaciju obaveza sa poglevljem 23 što je do skora bila na dnevnom redu. I imaćemo problema sa nacionalizmom Hrvata, koji se ne završava sa spomenikom Barišiću, razbijanjem ćiriličćnih tabli, već kroz generalnu strategiju Hrvatske vezane za položaj srpske manjine tamo.

Gde su danas Evropa i standardi na kojima je izgrađena EU, a suprotni su od onoga što se manifestuje u Hrvatskoj?

– Videli smo kakve su reakcije u odgovoru EU na pismo premijera Vučića, mada treba imati u vidu da se radi o odgovoru administracije Unije, koju predsednik EK Žan-Klod Junker predstavlja. U pismu su nabrojani samo principi oji nisu bili sporni, poznati su i do sada, a Srbija na njih ne mora da se podeseća pošto ih zna. Principi dobrosusedskih odnosa i regionalna sradanja, poštovanje i ugradnja pravne tekovine EU, poštovanje prava, pravna država, rešavanje sporova mirnim putem i putem dijaloga u donosima sa susedima. Sve to postoji i u Pregovaračkom okviru EU sa Srbjom i nije ništa novo. Onoga čega nema u odgovoru Brisela jeste odgovor na političa pitanja, na vrstu ponašanja , pojavu pre svega neofašizma, pokušaja revizje istorije i činjenica iz istorije. To može da znači da u Eu nije na nekom nivou raspravljano, na način koji bi mogao nama da pruži neki odgovor, drugo da nema konsenzusa oko toga, treće da se EU opredeljuje za neke druge metode pritisaka ili uticaja na Hrvatsku u ovom smislu, i četvrto ono što ne bi bilo dobro i najgora opcija, je ste da Hrvatska ima podršku za ovakav pristup Srbiji, za ovakve. stavove koje iznosi. Po meni zabrinjavajuće je odustvo reakcije u slučaju spomenika Barišiću iz proste činjenice da se radi o teroristi osuđenom na doživotnu robiju u državi članici EU. I takav stav sa dizanjem spomenika i igrnosrisanje te činjenice  se nekako ne uklapa u aktuelne probleme vezane za mešđunarodni terorizam, za vladavinu prava, za pitanja bezbednosti i stabilnosti.  Naravno, zabrinjava i odsustvo reakcije na pojavu neofašizma, ekstremnog nacionalizma,jer je EU, odnosno EEZ je nastala upravo na civilizacijskoj vrednosti antifašizma. Kao projekat koji je trebalo na antifašimu da obezbedi trajni mir i saradnju u Evropi i nije slučajno što su potpisnici Rimskog ugovora 1956. godine koji je bazikum za to, Nemačka i Italija s jedne i Francuska i zemlje Beneluksa s druge strane. To pomirenje kroz formiranje EEZ, danas EU, je najveća  vrednost na kojoj počiva Unija i zato čudi da ona ne reaguje na svoje fundamentalne vrednosti, na čijim osnovama počiva. U kompaletnim zbivanjima moramo imati u vidu i porst desnice u Evropi, ako hoćete i eskaliciju politika koje su na liniji krajne desnice, a prete da osvoje značajne pozicije u važnim evrospkim zemljama, pa i u samoj Nemačkoj kada je reč o političkoj grupaciji Alternativa za Nemačku. Ona ozbiljno kuca na vrata i ugrožava poziciju SDP na budućim izborima. Eskremna desnica se javlja i u severnim zemljama i u drugim, i moguće da u toj koncidenciji sa jačanjem desnice se nalazi prostor koji omogućava Hrvatskoj, da se ovako, da kažem, nekažnjeno ponaša.

Ima li uopšte Evropska unija instrumente da obuzda taj talas koji je zapljusnuo Hrvatsku?

– Svakako i to je pokazala. U slučaju Austrije su primenjeni ti instrumenti kada je Jorg Hajdar bio u pitanju i njegov stranka. EU je primenila mehanizam sankcija, pod kojim je buila Austrija gotovo godinu dana, a uslov za skidanje bila ej promena vlatsi, odlazak Hajdara. To se i desilo. Postoje politički mehanizmi na koje ukazuje situacija u francuskoj, kada je desničarskom kandidatu na izborima protivnik bio Žan Mari Le Pen. Tada je EU angažovala sve svoje polutiče kapacitet i ujedinila u Francuskoj sve strane, dakle i levicu i desnicu, kako bi spečila pobedu Nacionalnog fronta. To se desilo i prošle jeseni na tamošnjim loklanim izborima. Prema tome, instrumenti postoje, što znači da nedostaje politička volja. Tu je problem.

Vladimir Đuričić

Žele da Srbiju stave pod kontrolu

Koliko je zemlja okrene od Rusije i uđovo pogoršavanje odnosa, odnosno zaoštrena retorika prema Srbiji, deo pritiska da se e u NATO?

– Može da bude i toga, nije isključeno. Ali, ima jedna stvar koju bih rekao kao jeretičku misao. Jedno jedino nacionalno pitanje koje nije rešeno ni u ratovima, ni u raspletu sa propašću bivše Jugoslavije, je srpsko. I ne postoji interes da se ono reši na način koji bi odgovarao srpskom narodu. To je nešto na čemu se svako malo pravi nekakva kombinacija i koristi se na ovaj ili onaj način. Postoji nešto što se zove nezavršen posao i šta god mi mislili za Ameriku, to je priznanje Kosova, pa i BiH kao centralizove i federalne države. Tu je i pitanje Makedonije, i trebalo bi videti kakav će tu rasplet biti. Jak je interes cenatar moći da Srbija kao najveća država, naznačajnija sila regiona i najznačajniji faktor, ne dođe do punog izražaja. Stoga mislim da je mogući naum da se to pitanje reši tako što ćemo se integrisati u EU i NATO i time staviti pod punu kontrolu.