Zobenica: Nek se ujedine i izađu na crtu Srpskoj naprednoj stranci

Šta je vaše konkretno zaduženje u Skupštini evropskih regija?

– Na izborima u Sankt Peltenu u Austriji maja ove godine izabrali smo novo rukovodstvo, predsednika iz jednog švedskog regiona i nas šest potpredsednika iz Švedske, Mađarske, španske Katalonije, Austrije i Velike Birtanije. Prvi put je uvedeno da potpredsednici imaju konkretna zaduženja. Moje zaduženje je međuregionalna saradnja, odnosno diplomatija. Moj posao je da se bavim očuvanjem broja članova regiona i proširenjem AER-a. Moj fokus će biti usmeren na Veliku Britaniju, koja je vrlo interesantna, ali svakako i na širenju AER-a na istok, odnosno Rusiju.

Zašto je važno naše prisustvo u AER-u?

– AER je evropska organizacija, osnovana 1985. godine, koja obuhvata više od 150 regija iz Evrope. Za Srbiju je najbitnije da su tu regije koje su u EU, ali i one koje nisu u Uniji, poput Srbije, kao i dva ruska regiona i mnoštvo turskih. Dakle, veoma zanimljivo društvo, u ovom trenutku je još zanimljivije s obzirom na to da će Velika Britanija izaći iz EU i da je tu njena regija Hempšir i da će se i Škotska i te kako aktivirati.

Očekuju se izbori u Beogradu, da li će oni biti najveći test za SNS od 2012. godine?

– Ti izbori su veoma bitni za nas. Mislim da je vrlo važno da se beogradskim izborima završi jedan krug izbora, od parlamentarnih 2014. i 2016. do predsedničkih u 2017. godini. Datum beogradskih izbora još se ne zna, ali krajnji rok je mart. Izbori će biti teški, vidite koliko se prljava kampanja vodi. Zaista se divim gradonačelniku Beograda Siniši Malom, koji je najuspešniji gradonačelnik niz godina. On je zaista za Beograd uradio neke epohalne stvari, pokrenuo ogromne projekte, koji su i državni projekti, a konstantno se suočava s osporavanjem rezultata svog rada. Nažalost, takav smo narod. Sve ono što se uradi dobro, nipodaštava se ako je to uradio neko ko je politički protivnik. Dakle, nema realnog sagledavanja rezultata, od svega, čak i najpozitivnijih stvari, pravimo nešto negativno. Pomenuo bih projekat „Beograd na vodi”, koji će biti državni pokretač, bukvalno je tolika ta investicija. Projekat su osporavali – da neće biti ništa od toga. Sad niču kule i promenada je popunjena. Tamo se dnevno šeta 1.000 ljudi, a svi znamo kako je to mesto nedavno izgeladalo: bilo je ruglo u centru Beograda. Pravi podatak koji treba da poredi vlast SNS-a i naših prethodnika je broj gradilišta u Beogradu 2012. godine i danas. Podsetiću vas na to da je 2012. godine, u trenutku promene vlasti, broj gradilišta bio 56, a danas postoji više od 550. Iskreno, voleo bih da se svi ujedine kao 2012. godine, kad su rasparčali Demokratsku stranku. Neka se ujedine svi, nemam ništa protiv, pa da tako složni i ujedinjeni izađu na crtu Srpskoj naprednoj stranci. Nadam se da će građani Beograda glasati vrlo mudro.

Da li će SNS izaći sam na izbore ili u koaliciji?

– Na najvišem stranačkom organu, Predsedništvu, nije bilo govora o tome, tako da će se u narednom periodu proceniti šta je najpametnije uraditi.

Koliko je realno da se zajedno s beogradskim izborima održe i vanredni parlamentarni?

– Zaista ni na tu temu nije bilo razgovora na Predsedništvu stranke, tako da nemam odgovor na vaše pitanje da li će biti i republičkih izbora. Što se Srpske napredne stranke tiče, mi smo uvek spremni za izbore, uvek želimo da narod glasa na način koji misli da u tom trenutku društveno-politička realnost nalaže. 

Nema nacionalnih konflikata ni tenzija

U poslednje vreme u nekim mestima u Vojvodini se pojavljuju grafiti neprimerene sadržine poput „Katalonija = Vojvodina” i grafita u Zrenjaninu koji je bio uperen protiv mađarske manjine. Kakav je vaš komentar?

– Teško da bilo ko može da iskontroliše pojedinca ako hoće nešto da stavi na zid. Nema neke organizovane pretnje, ali bilo koji ekstremizam je nedopustiv u društvu, no, grafita je bilo uvek i verovatno će ih uvek i biti. To sistem jednostavno ne može da spreči. Grafit „Vojvodina = Katalonija” je nešto što je viđano duž niz godina. Grafite slične sadržine je ispisivala Mlada Vojvodina i neke fantomske organizacije koje postoje samo na zidovima. U realnosti nemamo neku ekstremističku organizaciju bilo kojeg smera. To je verovatno čin pojedinca koji noću izađe i napiše nešto, ali iza tog čina nema nikakve reakcije, nema nastavka čina i bojim se da društvo tu ne može da uradi ništa, osim da prekreči grafit. Što se tiče grafita u Zrenjaninu, mislim da su međunacionalni odnosi prilično stabilni. Odnosi između Srba i Mađara su možda na najvišoj tački u poslednjih dosta, dosta godina. Kolicija SNS-a i SVM-a je na najvišem nivou i odnosi predsednika Srbije s rukovodstvom Republike Mađarske su takođe na visokom nivou, tako da, što se tiče međunacionalnih odnosa, zaista možemo samo poželeti da u tom smeru idu i u budućnosti. Nema nikakvih nacionalnih konflikata i tenzija. Nadam se da smo takve stvari nepovratno ostavili iza nas.  

Šta očekujete od unutrašnjeg dijaloga o Kosmetu?

– Trenutno imamo polarizovano društvo, na desnu Srbiju, gde potpuno nerealno pokušavaju da se nose s problemom Kosova i koji ignoriše činjenicu da od 1999. Srbija nema gotovo nikakve ingerencije na Kosovu. Pri tom, ti koji se busaju u grudi kao veliki zaštitnici Kosova, najčešće nikad nisu bili na Kosovu. Svakog ko misli da je srpski nacionalista i da je veliki branilac Kosova, pozvao bih da ode u Veliku Hoču, jednu od enklava u kojima Srbi najteže žive i gde je delegacija Novog Sada bila prošle godine, predvođena Milošem Vučevićem. S druge strane, postoji grupacija u okviru našeg naroda koju Kosovo ne zanima ni na koji način i koja se već deset godina zalaže za to da Srbija prizna Kosovo, da se zaboravi na sve što postoji na Kosovu, i narod i kulturna baština. Taj neki balans između očuvanja i sagledavanja realnosti je upravo Aleksandar Vučić. Briselskim dijalogom je mnogo knedli progutao da bi dogovorio sve što je dogovoreno. Danas, kad je srpska strana ispunila gotovo sve iz Briselskog sporazuma, albanska strana s najbitnijom stvari, koja se tiče Zajednice srpskih opština, i dalje nema nameru bilo šta da uradi. Nažalost, zaboravljamo gde smo bili pre nekoliko godina, odnosno kakva nam je bila međunarodna pozicija. Bila je takva da se naši političari, naši lideri, nisu usudili da u Briselu bilo šta pitaju, a kamoli da pregovaraju, odlučuju i uslovljavaju. Videli ste pravovremenu, oštru i zaista pametnu reakciju srpskog rukovodstva povodom stava EU u vezi s Katalonijom. Da li možete zamisliti takvu reakciju Borisa Tadića ili nekoga iz prethodnog rukovodstva? Srbija danas ravnopravno priča i Aleksandar Vučić ima ravnopravan tretman i u Vašingtonu, Briselu i Moskvi, a onda i Pekingu i Mumbaiju. Dakle, pozicija u koju smo došli u poslednjih nekoliko godina s jednim od relevantnijih političkih igrača, u našem regionu najbitnijeg, nešto je čime zaista možemo biti zadovoljni i na šta zaista možemo biti ponosni. Nije lako. Mi nismo svetska sila, nismo sila koja može uslovljavati bilo koga na bilo koji način, mi nemamo pravo da se ponašamo neracionalno, odnosno da razgovaramo na tom međunarodnom nivou na ultimativan način, na nama je da plivamo u međunarodnim vodama na način na koji radi naša država u poslednjih nekoliko godina. Nadajmo se da ćemo paralelnim procesima – ekonomskim i vojno-odbrambenim jačanjem države, a onda i ličnim odnosima koje naš predsednik uspostavlja konstantno – doći u poziciju da se mnogo ozbiljnije pitamo i na mnogo relevantniji način odlučujemo i o svojoj sudbini.

E. Marjanov